Порекло презимена, Лапље Село (Приштина)

Порекло становништва села Лапље Село, Приштина (Косово и Метохија). Стање из 1932. године. Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црква Св. Петке у Лапљем Селу
Црква Св. Петке у Лапљем Селу

Лапље Село је у равници, на Грачанки, на друму Приштина-Липљан. Пружа се управо између Грачанке на југу и њене приточице – потока Краварице на северозападу, чије је ушће одмах ниже села.

Збијеног је типа. Дели су на „Горњу” махалу на истоку и ,Доњу” махалу на западу, а границу између једне и друге чини друм.

Садашње село је основано ко 1830. године. Да би основали или обновили село и привукли становништво, господари Џинићи су дали земљу једном роду (Чачићима), али су им сви други досељеници морали бити чифчије. И све до краја првог светског рата село је било њихов чифлик.

Порекло становништва:

Чачићи (14 k., Ђурђиц), најстарији досељеници. Преселили се из Чаглавице на земљу коју су им дали турски господари Џинићи из Приштине да би основали (обновили) село. Појасеви у 1932. од пресељења: Вуча, Тома, Траја, Серафим 50 г.

Драговићи (10 k., Св. Арханђео). Пресељени из Драговца после Чачића.

Тодићи (3 k., Св. Арханђео). Досељени из Кијева у Метохији кад и Драговићи.

Сливаци (6 k., Ђурђиц). Пресељени од истоименог рода у Преоцу кад и Тодићи.

Каралићи (2 k., Св. Лазар). Пресељени око 1830. године из Коњуха. Даља старина им је у Метохији (пећки крај).

Јеринци (7 k., Аћим и Ана – “Св. Јанић”). Досељени из Ругове у Метохији кад и Каралићи.

Бугарчићи (3 k., Св. Петка). Досељени из Мораве (гњиланске) кад и Јеринци.

Каранерци (2 k., Св. Никола). „Довођени“ (дошли као пасторци) из Бадовца у род Бугарчића и дуго били с њим у задрузи.

Прђадинци (3 k., Ђурђиц), Ђокци (1 k., Св. Никола) и Чкољинци (3 k., Св. Никола), досељеници из Јашар-пашиног времена, али непознате старине.

Павлови (1 k., Ђурђиц). Пресељени из Чаглавице око 1870. године.

Секташови (3 k., Св. Никола). Пресељени из Софалије кад и Павлови. Даља старина им је у сев. Албанији као код Митровића од којих потичу.

Караџићи (1 k., Св. Никола). Пресељени из рода Караџића у Новом Селу (на Грачанки) око 1880. године.

Шопци (3 k., Св. Арханђео). Пресељени из Ливађа од истоименог рода, кад и Караџићи. Старина им је у Мужичану.општина Штимље.

Пепинци (8 k., Ђурђиц). Пресељени из Ливађа кад и Шопци.

Дуљаци (2 k., Св. Никола). Пресељени из Новог Села (на Грачанки) из рода Дуљака. Старина им је у околини Ораховца у Метохији.

Маринковићи (5 k., Митровдан). Пресељени око 1890. године из Новог Села (на Грачанки) из стариначког рода Радичића у Новом Селу.

Цапци (5 k., Митровдан), пресељени из Ливађа око 1890.

Јанчевић (1 k., Св. Петка), пресељени из Ливађа око 1900. године.

Шалтић (1 k., Јован Милостиви). Пресељени од истоименог рода. 1919. године као „дућанџије“. Старина им је у Оптеруши у Метохији.

Перић (1 k., Св. Никола). Преселио се из Софалије око 1900. године.

Ђорић (1 k.). Пресељен из Крушевца код Липљана 1925. год, где је на две-три године пре тога дошао из Србије као колониста.

Код Ките Шутића је по првом светском рату живео Милош Сефовић, пореклом Арбанас из рода Марине у Крајишту. Са ислама је на православље прешао 1923. у нади да ће добити Китину кћер. Но иако му је нису дали, јер је био мало „фаличан” (у мозгу), 1932. још је био слуга код истог Ките. У исламу се звао Сејда.

У селу је као ковача, свирача и надничара 1932. било и 3 куће муслиманских Цигана.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

———————

ДОДАТАК: Са форума портала Порекло (члан Gille) објавио вредан прилог о становништву Лапљег Села:

ЛАПЉЕ СЕЛО (околина Приштине) извештај учитеља Симе Грујића:

Било је једно од већих села у околини Приштине. Звало се још и Кадићуј или Кадино село, или Анумино село. Имало је 56 кућа. Некад је било опустошено. Да би га обновили, косовски Џинићи су око 1930. године дали земљу једном претку рода Чачића, а потом су друге насељавали као своје чифчије. Село је све до краја Првог Светског рата било њихов чифлук.

На крају турске власти 6 кућа је имало своју земљу. то су биле породице Серафима Трајковића са 3 члана, Ките Токића 1, Танаска Јовића 4, Мите 5 и Петра 5, Дима Јанићијевића 11.

Са пола своје земље било је 5 домаћинстава, и то: Јерински К. Сима 7 чланова, З. Станоје 6, М. Данче 4, Ђ. Риста 7 и Коста Петковић 20.

Потпуних чифчија – 45 кућа: Фиља М. Јерински 19, Тома Милошевић 2, Јован Аксић3, Ђорђе Стаменковић 5, Илија Веселиновић 9, Лепа Милосављевић 11, Максим Јанчетовић 5, Дека Костић 7, Петар Костић 2, Коста стевић 20, Станоје Ђ. Прађединац 16, Станко Спасовић (Шопа) 13, Трајко Микић 18, Трајко Богдановић 4, Митар Ристић 3, Младен Недељковић 8, Гига Ђокић 14, Живко Ристић 16, станко Смиљић 5, Трајко Фиљић 16, Стојан Смиљић 4, Кита Наћић 8, Танаско Столић 8, Милутин Трајковић 3, Петар Крстић 2, Васиљко Недељковић 17, Анта Цвејић 12, Дела Аксић 4, Коља Ђорђевић 7, Цвеја Недељковић 4, СтојанЈовановић 4, Трајко Ванић 15, Станоје Јефтић 7, Ђека 5, Трајко Максимовић 3, Филип Рашић 5, Лаза Живић (Сливар) 6, Кита Столић 6, Милош Ђорић 16, Стеван Тадић 15, Благоје Станковић 6, Јован Андрејић 4, Бојко Живић 8 и Станоје Стевић 3.

За војску су предвиђени: Трајко Ванић, Станоје Ристић, Трајко Ђекић, Благоје Станковић, Јован Андрејић, Стеван Тодић, Милош Ђорић, Кита Столић, Лаза Сливаровић, Филип Милић, Бојко Симић, Трајко Живић, Стојан Јовановић, Цвеја Недељковић, Кола Ђурђевић, Анта Цвејић, Дена Павићевић, Петар Крстић, Васиљко Недељковић, Милутин Караџић, Танаско Караџић, Крста Наћић, Живко ДРАГОВЧИЋ, Гига ДРАГОВЧИЋ, Смила ДРАГОВЧИЋ, Фила ДРАГОВЧИЋ, Марко ДРАГОВЧИЋ, Стокан (вероватно СтоЈан) ДРАГОВЧИЋ, Стано Шопић, Станоје Живић, Коста Стевић, Дека Костић, Петар Костић, Лемпа Милосављевић, Максим Јанчетовић, Веселин Јовановић, Коста Петковић (Чачић), Тома Милосављевић, Јован Аксић, Ђорђе Стаменковић, Трајко Микић – Чачић, Серафим Трајковић – Чачић, Кита Токић – Чачић, Танаско Јовић – Чачић, Петар Јовић – Чачић, Митар Јовић – Чачић, Данче Јовић – Чачић, Трајко Богдановић – Чачић, Митар Ристић, Младен Недељковић, Фила Митић (Јеринчић), Сима Костић (Јеринчић), Станоје Здравковић (Јеринчић), Данче Милошевић (Јеринчић), Риста Ђорђевић (Јеринчић).

Господар села био је Ибрахим-бег, потомак Јашар-паше Џинића. Живео је стално у Цариграду. Имао је још једно велико село у Лабу – Баклаву. Његов годишњи прихоод са чифлука износио је око 2ооо турских лира. Био је врло богат, али се одао пијанству.

Пре хуријета (1908. године) чифчије су плаћале извесни порез (емлаћ) на оранице и ливаде, а бег им је узимао петину производа. После хуријета порез је плаћао бег, а чифчије су му давале четвртину жита, сена, кукуруза. Број домаћинстава 1912. године која нису имала своју кућу, стаје, тремове, амбаре, кошеве, појате, плевне био је мали. Агама је сметало то што су зграде биле чифчијска својина, јер због тога нису могле тражити уговоре и покретати чифчије са имања. Тврдње да су чифчије у овом селу покретане с поседа веома су несигурне.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Boban

    Ja imam staru poreznu knjigu originalni prevod sa turskog na srpski gde stoji da je Laplje selo postojalo jos davne 1446 godine. Da je imalo preko 80 kuca dve kovacnice I dva monaha.

    • Гиле

      Поштовани Бобане,

      из које године је порезна књига и да ли има још неких података о КиМ-у?

      Хвала, поздрав!

  2. Branislav

    Samo sam hteo da ispravim gresku koju je, nenamerno podrayumeva se postavio “Са форума портала Порекло (члан Gille) објавио вредан прилог о становништву Лапљег Села:”
    Naime napisao je 1930 vojno sposobni su bili- misli sena vojno sposobni za tursku vojsku; Jer Moj cukund deda Sima (Koste)Jerinski bio kmet za Gracanicki srez i druzio se sa srpskim Konzulom Nusicem. Ovo su porodicna pripovedanja potvrdjena pomenom u knizi DEVESTOPETNESTA od B.Nusica.
    U pravu je Gore Boban da je selo starije, ali treba istrazivati.
    Veliki pozdrav za sajt, svaka cast na radu.

  3. Sasa

    Da li zna neko koja je to porodica danas u Lapljem Selu koja pripada duljacima ?
    Treba korigovati tekst o njima , nisu Duljaci dosli iz okoline Orahovca , vec iz Dulja , koje se nalazi izmedju Suve Reke i Prizrena .

  4. Marija

    Sto se tice familije Todic oni nisu naseljeni iz Kijeva….istina je da je postajbina Todica u Kijevu ali ne radi se o istima….iz tog razloga sto su Todici menjali prezime iz STANOJEVIC…Moj pradeda STEVAN STANOJEVIC je bio seoski kmet i on je promenio prezime u Todic…postoje tapije koje mi kao naslednici posedujemo s potpisom Stevan Stanojevic a vec njegov sin je Nikola Todic…..
    S toga je za ovakvo dokumentovanje porekla neophodno podobnije istrazivati.Nazalost ovo je povrsno i pogresno istrazivanje…