Порекло презимена, Штрпце (КиМ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва општине Штрпце, стање из 1938. године Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац. У састав српске средњовековне Порекло становништва општине Штрпце, стање из 1938. године Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац. У састав српске средњовековне Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Штрпце (КиМ)

Порекло презимена, Штрпце (КиМ)

Порекло становништва општине Штрпце, стање из 1938. године

Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац.

У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града – (на месту данашњег села Врбештица-Грчки град) и Чајниче (турски чајлије=остаци тврђаве, близу Брезовице). Први, најстарији досад откривени помен Сиринићке жупе налази се на једном јеванђељу из XIII века писаног на пергаменту које се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Други помен Сиринића подстиче из 1331. године, ради се о повељи краља Стефана Душана, издатој у пиргу манастира Хиландара, из које се види да је Сиринићка жупа и раније била метох манастира Хиландара.

По турском попису из 1455. године у селу је било 65 српских домаћинстава. Сеоска црква светог Николе је саграђена и живописана 1576/1577. године. Сачуван је фреско-натпис на коме је побројано девет ктитора на челу са сеоским попом. Источно од села се налази црква светог Јована Крститеља, која је подигнута 1911. године на темељима неке старије цркве. У насељу је очувано и старо српско гробље.

Историја Сиринића све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастиром. Назив Сиринић (као и планина Млечно) јасно говоре да се становништво жупе највише бавило сточарством. Отомански пописи из XVI векапоказују да у жупи у то време нема албанских насеља, већ да су сва искључиво српска.

Порекло становништва по родовима, подаци из 1938. године:

Ђаконовчевићи (4 кућа, Св. Јован), староседеоци.

Градоћевићи (5 кућа, Св. Никола), староседеоци.

Рачићевићи (8 кућа, Св. Петка), староседеоци.

Тирићи (6 кућа, Св. Никола), пресељени из Виче око 1840. године, а даља старина им је непозната.

Крстићићи (23 кућа, Св. Никола) су непознате старине.

Печиноћевићи (16 кућа, Св. Никола) су непознате старине.

Власачевићи (4 кућа, Св. Никола), врло стари досељеници из Црне Горе.

Љубићи (10 ., Св. Варвара), досељени крајем XVIII века из призренске Горе.

Кецићи (22 кућа, Св. Петка), досељени крајем XVIII века из околине Пећи у Метохији.

Бошкоћевићи (10 кућа, Св. Арханђео), досељени крајем XVIII века из околине Пећи.

Николчевићи (15 кућа, Св. Стефан), досељени крајем XVIII века од Гусиња у Црној Гори.

Мрђинци (18 кућа, Св. Никола), досељени крајем XVIII века из Полошке области.

Чаначевићи (12 кућа, Св. Арханђео), досељени крајем XVIII века из Полошке области.

Давидовићи (13 кућа, Св. Арханђео), досељени у почетку XIX века из Слатине код Качаника.

Реџићи (21 кућа), Доганџићи (14 кућа) и Грбићи (5 кућа) сви славе Св. Николу, досељени у почетку XIX века из Полошке области.

ИЗВОР: „Насеља“ (др Атанасије Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић), Википедија

 


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top