Порекло презимена, село Сушица (Приштина)

Порекло становништва села Сушица, стање из 1912. и 1932. године.

Susica

Сушица je село је у подножју Оштрог врха, на сушичком потоку, на путу Јањево-Грачаница. Збијеног је типа. Дели се на Горњу и Доњу махалу.

До средине 19. века Рајковчани су живели у доњој, а Марковчани и Алимчевићи у Горњој махали. Од тада су се почели досељавати у село и други родови, а измештале се и куће старих родова, те су махале у погледу родова мешовите.

Село се под истим именом (Свшица, Соушица) помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године. Село је готово цело било чифлук са изузетком Арбанаса Алимчевића и једне куће Срба Рајковчан, те се у селу смењивало становништво.

Српски родови:

Рајковчани (12к;Митровдан). Доселили се крајем 18. века из Дебарске стране. Имају поменик (читуљу) преписану 1813. године у коме се међу прецима помиње прво Палеја па Рајко, само није означено ни кад су живели нити кад су умрли. Од овог рода има у Приштини 13, Скопљу 4 и у Прокупљу 3 куце. Све су оне исељене од зулума и то од 1900. Његових раних исељеника има у Грачаници и у Рујцу.

Марковчани (20к., св. Никола). Досељени из Сиринића са почетком 19. века.

Микичићи или Рашићи (4к., св. Никола). пресељени су из Бадовца средином 19. века а даљом су старином из Рашинца.

Младенчићи (2к., св. Арханђел). доселили се око 1860. из Бостана (новобрдска крива река).

Перић(1к., Митровдан). старином из новог села а у Сушицу пресељени из Ливађа око 1880.

Ивић (1к., св. Никола), преселили се из Шашковца око 1870.

Бадовчани (3к., св. Никола), пресељени из Бадовца 1875.

Словинци (2к., св. Арханђео), досељени из Гњиланске Мораве 1901.

Арбанашки родови:

Алимчевићи (5к.) од Фиса Краснића досељени са краја 18. века из Сиринића, из села Фираје од рода Драгоша. Даља старина им је у Арни (Скадарска малесија). Појасеви у 1932. од досељења из Фираје: Ферат, Алим, Селим, Мисим, Јашар(5к.).

Плана (1к.), од Фиса Шаље, Музаћ (2к.), од Фиса Шаље и Точан (1к.), од Фиса Климената, Мухаџири, из 1878. из Плане, Музаћа и Точана у Топлици. Цигански род је Бурјани (2к.). Мухаџир је из 1878. из Топлице.

ИЗВОР: Википедија

_____________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село СУШИЦА, извештај учитеља Рајка Вучића:

Овде је било 30 српских и 9 албанских домаћинстава, од којих су 4 била мухаџерска из 1878. године. Срба са својом земљом било је три. Своју земљу имала су домаћинства Миле Филића 6 чланова, Живе Јовановића 7 и Андреја Миткића 9. Са својом и агинском земљом било је више њих. Акса Максимовић са 25 чланова породице обрађивао је своју земљу од 30 плугова орања и 28 плугова Џиба и Исен-бега из Приштине. Вана и Столе Николић са 14, односно 17 чељади имали су по 8 плугова своје земље, први још 20 плугова Мула Шерифова из Приштине, а други 10 плугова Боже Пашковића из Јањева. Тана Крстић са 13 чељади имао је своје земље од 30 дана орања и обрађивао је земљу Алије Мула Шаћировића и Ахмета Х. Алитовића из Приштине од 8 дана орања. Аге су биле доброг имовног стања осим последње двојице, који су били средњег стања, као и власник земље са 3 дана орања прота Јосиф Спасић, свештеник у Приштини, коју је поред своје земње од 4 дана орања обраљивао са 3 члана породице Ђека Васић.

Земља бега Алије из Приштине који је био богат, од 30 дана орања, обрађивао је упоредо са својом од 10 дана орања Трајко Живић са 7 чланова. Станоје Микић са12 чланова породице обрађивао је чифлук Хаџи Мухаремова Али Рошића. Његову земљу од 10 дана орања обрађивао је Стојан Симић са 4 члана и од 40 дана орањаКита Тодић са 9 чланова у породици, Велија Али Рашића чифлук од 40 дана орања обрађивао је Стојко Симић 7.

Земљу Х. Решит-ефендије из Приштине од 40 односно 10 дана орања радили су Велић Андрија са 16 и Дима са 6чељади, Ахмет Али Дакића, Никола Стевић са 5 чељади 10 дана орања.

Хаџи Мета Добрчанац имао је две потпуне чифчије – Апу Костића и Трајка Перића са по 5 чланова,који су обрађивали земљу од 7, односно 15 дана орања.

Спаса Рајковчанин из Приштине имао је чифлук од 9 дана орања, који је обрађивао Петар Денић са 5 чланова породице. Овај земљопоседник био је средњег имовног стања, а веома доброг Муарем Али Рашић, Велија Али Рашић, Рашит-ефенди, Амет Али Дакић и Хаџи Мета Добрчанац.

Земљу аге Рамиза Алијазовића из Приштине, одличног имовног стања од 30 дана орања, обрађивали су Стевић Зафир и Серафим са по 6 чељади, а Рамиза Кара Алијазовића од 50 дана орања и 1 дан своје земље радио је Кита Денић са 10 чељади.

Поред богатог Мемета и Бахтијар-Ђузићи од 30 дана плуга обрађивао је Риста Мицић са 18 чељади, 14 дана свога орања, а Јефта са 8 чељади и 4 дана орања посед од 6 дана орања. Његов посед од 8 и 10 дана орања обрађивали су Трајковићи Благоје и Анђелко са по петоро чељади.

Земљу доброг имовног стања, Ибрахима Башановића од 10 и 20 дана орања радили су са 8 чељади Тона Стојиљковић, а са 5 Риста Милаковић уз 3 дана орања своје земље. За породице Спире Костића са 4 чељади и Рајка Јанковића са 3 нема података о имовном статусу.

Аге су од 1887. узимале четвртину производа уместо петине и плаћале порез на земљу.

Од старина било је свега неколико домаћинстава, и то: Вана Николић са својом кућом и двориштем и 111 грла стоке, Кита Данић /исто/79 грла, Тана Стојиљковић кућа и двориште Гино/7 грла и Никола Стевић исто/ 10 грла.

По годинама боравка на земљишту била су позната домаћинства: Ристе Милатовића из 1879. године/са агином кућом и двориштем/ 4 грла стоке. Из 1887. године били су Велићи – Андрија са 42 грла стоке и Дима 20 грла, а куће и дворишта била су агина. Из 1892. године било је домаћинство Трајка Перића са 29 грла, све агино. Из 1894. године Апа Костић 2 грла, све агино. Из 1900. године Мицићи – Риста са 80 грла, Јефта са 27 грла, са својим кућама и двориштем. Из 1902. године су Зафир Стевић са 20 грла и Станоје Микић са 36 грла и агиним кућама и двориштима. Из 1904. године је Анђелко Трајковић са 6 грла, све агино. Из 1906. године је Трајко Живић са 6 грла стоке и све агино. Из 1907. године Алекса Максимовић са 218 грла а својом кућом и двориштем. Из 1909. године су Стола Николић са 64 грла стоке и својом кућом и двориштем и Тома Стојиљковић са 7 грла и све агино. Из1910. године је Петар Денић са 11 грла и све агино и 1911. године су Така Крстић са 140 грла и Ђека Васић са 36 грла и својим кућама и двориштем. За домаћинства Стипе Костића, Живе Јовановића, Андрије Митровића и Миле Филића није се знало од када су били на земљи.

За војску су регистровани само Риста Милатовић и Михајло Столић.

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. zoran

    poštovani ,prezivam se rajković i poreklom sa kosova priština konkretno s obzirom da sam u nekim člancima čitao da su rajkovići iz prištine došli iz sela sušica a starinom iz debra makedonija i da u selu sušica jesu postojli rajkovčani i da su u prištini od njih 14 kuća da li su u prištini postojale dve familije rajković s obzirom da sam od mojih starih čuo da smo mi rajkovići ustvari stakići i doseljeni iz hercegovine a kasnije sam u izvodu rodjenih za mog dedu po ocu video da se njegov otac zvao rajko sa prezimenom stakić a da se dada rodio u prištini 1887 godine
    slavimo sveti arhanđel mihajlo
    da li mi možete nešto konkretno reći o stakićima iz prištine majka moga dede prezivala se devojačko trifunović

    • Lazar

      Odakle ti to da ste iz Debra. Blizu Sušice i Prištine je to a i nije zvucno. Da ne bude da ste i iz Hercegovine – zvucnije je. Ja mislim da ste vi Rajkovici iz Pristine poreklom VIKINZI.

      P.S. Ako si bas onako istinski zainteresovan o poreklu potrazi u crkvenim knjigama tamo imas sve a ne ovako pausalno i tendenciozno kako ti najmilije zvuci.