Варварин и околна села

18 коментара

1. 3. новембар 2014. у 19:09

   Милодан

   Порекло становништва села Парцане, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази на обема странама Парцанског Потока и то много више на десној осојној, која је ближа од леве, присојне. Већи део села је окренут северу а мањи југу. Поток у селу не наноси некакве штете, нити га засипа, јер му је корито од иловаче и довољно дубоко-укопано.

   Воде.

   -Пије се већином бунарска вода. Постоји само једна чесма, звана Змајевац са добром водом*.
   *У околини са подсмехом кажу за слабију ракију да је од ње боља парцанска вода.

   Земље и шуме.

   -Земља за обрађивање различита; најјача је поред потока и око црквине, испод села (обично кумсача, црница и смоница); по странама је слабија осим скорашњих крчевина на којима плодови добро рађају.
   Већи део сеоског атара је под шумом, које је највише на северној и западној страни а има је и ситне и крупне. Некада је село имало заједничку планину са Љубавом али је данас издељена.

   Тип села.

   -Сеоске су куће доста збијене, нарочито у средини села, где је одстојање између појединих кућа од 20 до 40 метара, ређе су по ободима села, где су на растојању од 60 до 80 метара. Село се дели на фамилије.
   У селу има 78 кућа са 115 пореских глава.

   Име селу.

   -Неки веле да је село ово име добило што су ту некада пронађене велике паре. За извор Змајевац веле да је тако назван што су се у њему у старо време купали змајеви и кажу да је ту налажено крљушти од змајева (змајотресина).

   Старине у селу.

   -У дну села, на десној страни потока, постоји једна капела посвећена Св. Арханђелу кад је ту на тај дан, 13. јула, велики сабор. Ова капела је подигнута на рушевинама неке старе цркве, у којој су нађени престо, крст и икона. Предање прича да је то била велика црква и да се звала Студеница и још се приповеда да је мало ниже од цркве било село Дудовица, на месту где се и данас налазе старине.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Ништа се не прича како је старо село расељено, само садашње село нема никакве везе са њим, јер је постало крајем 18. века.
   У селу су најстарији:
   -Мојсићи и Мојсиловићи, који су досељени пре 140 година из Батота у Жупи, где су им још кумови. Ова породица захвата средину села, славе Ђурђиц, Ђурђевдан и Алимпијевдан.
   Остале породице по редоследу досељавања.:
   -Цурићи су досељени из Жупе пре 110 година, славе Стевањдан, зимски и летњи.
   -Ивановићи су досељени пре 100 година из Катуна код Варварина, славе Никољдан.
   -Анђелковићи су досељени пре 100 година из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Ђурђановићи су се доселили пе 80 година из Рибарске Бање, где су остала два брата а два дошла овамо, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Петровићи су се доселили пре 80 година из Црне Горе, славе Св. Петку.
   -Тодоровићи су се доселили из крушевачков округа, славе Никољдан.
   -Станићи су непознатог порекла, славе Св. Петку а две од 8 кућа Аранђеловдан.
   Сеоска слава је Други дан Васркса а заветина Св. Цар Константин и Царица Јелена – за здравље стоке.
   Гробље је једно и налази се налевој страни потока, у присојној страни.

   Одговори

2. 4. новембар 2014. у 18:48

   Милодан

   Порекло становништва села Мареново, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази испод Парцана и непосредној близини Заголовца – куће су им скоро састављене, у Мареновачком Потоку, који се улива у Залоговачку Реку са леве стране. Куће се простиру уз поток, од ушћа му па скоро до извора и то више на десној страни. Овај поток, који лети пресушује, не чини селу никакве штете. Село је углавном окренуто југу.

   Воде.

   -Већином се пије бунарска вода. У врху села, у Иличицкој Мали, налази се један извор, који никада не пресушује.

   Земље и шуме.

   -Земља је поред потока и река, јака и родна а по странама има и слабе. Имања су помешана са залоговачким имањима.
   Село има доста и ситне и крупне шуме, која је северно од села и пружа се до ђерђелинске косе. Већи део атара је под шумом.

   Тип села.

   -Сеоске куће су местимично доста разређене и то све више што се иде даље од реке уз поток. Између неких је растојање 20-30 метара а између неких и по 200 до 300 метара. Село се дели на Горњу, Доњу и Милатовску Малу, између којих је одстојање 400-500 метара. Горња и Доња Мала су на левој а Милатовска на десној страни потока. Милатовска мала је скоро наспрам Горње Мале.
   Село има 39 кућа са 57 пореских глава.

   Име селу.

   -О имену села постоје два тумачења. По једном село се овако назвало по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново. Други кажу да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милош, који је ту био, те се у почетку звало Мариново. И данас се у околини чује Мариново а понегде и Маруново.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Ово село је постало после Другог Устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареновчана и Залоговчана, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио. То је, по причању, било негде око 1825. године.
   Родови су:
   У Горњој Мали:
   -Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.
   -Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
   У Милатовицкој Мали су:
   -Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
   -Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.
   -Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.
   У Доњој Мали су:
   -Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.
   -Глетановићи су из Злегиње у крушевачком округу, где им је предак убио Турчина па побегао, славе Јовањдан и Лучиндан.
   Покрај села, левом страноим потока, пролази нови друм Крушевац – Јасика – Залоговац – Крчин – Рековац – Крагујевац.
   Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина 5. август – ради здравља стоке.
   Сахрањују се у залоговачком гробљу.

   Одговори

3. 5. новембар 2014. у 18:45

   Милодан

   Порекло становништва села Залоговац, општина Варварин – Расински округ. Према књити Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази око Залоговачке Реке, у странама осојној и присојној као и у равници поред реке. Углавном је окрнуто истоку, докле је осојна страна изложена северу а присојна југу. Река се ретко излива и не наноси селу велике штете. Понекад, али ретко, преко лета река пресушује.

   Воде.

   -Мештани пију већином бунарску воду. Постоји само један извор, у Прокицкој Мали, који никада не пресушује.

   Земље и шуме.

   -Зиратна земља заузима тек половину сеоског атара, докле је друга половина под шумом. У речној равници земља је кумсача и смоница а по странама су обично прљуша, пескуша и полњача, које су слабије.
   Као што је речено, скоро половину сеоског атара заузимају шуме. Шума је крупна и ситна и скоро сва се налази у присоју више села, око Содолске и Ђерђелинске Косе.

   Тип села.

   -Село је средње збијености. У равници, нарочито око школе, суднице и дућана, куће су збијеније а по странама и крајевима су ређе. Средња раздааљина између кућа износи 40-60 метара. Село се дели на крајеве и махале, одкојих су најпознатије: Ђорићцка, Бећаревицка и Срндаљска на левој и Прокицка, Петровићска и Гузићска Мала на десној страни реке. Између ових мала је размак од 300-400 метара. Прокицка Мала је у дну села и сасвим је одвојена од осталог села. Петровићска или Стојковићска Мала је најевћа. Она заузима равницу и пружа е са обе стране реке.
   У селу има 135 кућа и 157 пореских глава.

   Име селу.

   -О имену села постоје два тумачења. По једном село је овако названо што је било за лугом, те стога, веле, некада се звало Залуговац. По другом тумачењу село је ово име добило што га је неки спахија дао некаквом Србину у залогу.

   Старине у селу.

   -Испод села, на месту Ковалуку, налазе се стари новци и комади старог оружја и земљаног посуђа а скоро је откопана и калдрма од „старог царског друма“. Ту су, веле, биле и пчеле Цара Лазара, који је ту имао и неко имање. Још од старина постоји једно гробље, у врху села, у Ђорицкој Мали, где су, веле, сахрањени Срби, које су Турци изјурили са сабора код парцанске цркве, ту их сустигли и погубили.

   Постанак села и порекло становништва.

   -По причању село је овде било и пре 200 година, али, како има старинаца, то ће бити да је још и старије. Ништа се не прича да је где премештано.
   У Ђорицкој Мали су само:
   -Ђорићи, који су старинци, славе Аранђеловдан.
   У Бећаревицкој мали су:
   -Бећаревићи су старинци, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
   -Радосављевићи су непознатог порекла, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан, летњи.
   -Ристићи су из Жупе, славе Никољдан.
   У Срндаљској Мали су:
   -Срндаљци су из Срндаља у крушевачком округу, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
   -Станачићи су из Станаца у округу крушевачком, славе Св. Враче.
   -Радојковићи су дошли пре 40 година из Кукљина, славе Никољдан.
   У Прокоцкој Мали су само:
   -Прокићи, који су се доселили из Треботина у округу крушевачком, славе Лучиндан и Марковдан.
   У Гузићској мали су само:
   -Гузићи, који су досељени из крушевачког округа, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
   У Петровићској или Стојковићској Мали су:
   -Петровићи и Стојковићи су старинци, славе Пантелијевдан.
   -Анђелковићи су из Лепојевића у Левчу, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
   -Милчевићи си из околине Крушевца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
   -Ђокићи су непознатог порекла, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
   -Пурићи су дошли из Селишта код Велике Дренове, славе Никољдан.
   -Милутиновићи су старинци, славе Аранђеловдан.
   -Радовановићи су непознатог порекла, славе Никољдан.
   У селу постоје судница и школа. Кроз село пролази нови друм Крушевац – Крагујевац.
   Село слави Св. Враче, летње а заветује Прокопов-дан зарад здравља стоке.
   Гробље је једно и налази се испод Прокицке Мале, где се сахрањују у Мареновчани.

   Одговори

4. 6. новембар 2014. у 17:48

   Милодан

   Порекло станоништва села Маскаре, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази у равници поред Голи(ј)ске Мораве а недалеко од њеног уливања у Велику Мораву. Пружа се у правцу тока реке. Морава га не плави, јер је на уздигнутој обали као и скоро сва села поред Мораве, али плави поља-кључ. Кућа има поред саме Мораве.

   Воде.

   -Мештани пију бунарску воду.

   Земље и шуме.

   -Сеоски атар је веома скучен, тако да износи око 600 хектара, те је скоро најмањи од свих сеоских атара у овом крају. Поред тога земља је неродна и слаба (полњача), осим једног дела који је у моравској равници.
   Шуме има мало у западном крају сеоског атара, у месту званом Брестарац.

   Тип села.

   -Село је збијено али није ушорено. Дели се на Горњу – уз Мораву и Доњу Малу низ Мораву, које дели друм што спаја друмове Јасика –Варварин и Крушевац – Сталаћ.
   У селу има 150 кућа и 195 порексих глава.

   Име селу.

   -По јеном народном причању село је овим именом названо због маскараде, коју су ту Турци извршили над мртвим телом госпође Иконије, жене Тодора из Сталаћа. По другом пак име селу је дошло због многих масака, којих је ту некада доста било.

   Старине у селу.

   -Више села, баш наспрам куле Тодора од Сталаћа, налазе се развалине неког града, који је, по причању, још из римског доба. Озидан је од истог камена као и Тодорова Кула. Облика је четвртастог и данас је разрушен скоро до темеља. У овом граду и око њега налазе се стари новци и комади оружја и посуђа. У Доњој Мали, до Мораве, постоје неке старе пећине у којима су, изгледа, некада печени земљани судови. То је и некакво старо гробље.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Село је, по свој прилици, насељено пре 100 година. Већи део досељеника је из села Ушевца у Пољаници – околина Врања. Они и данас говоре дијалектом краја одакле су дошли, као и они из Велике Крушевице. Отуда су их раселили Анаути.
   У Горњој Мали су:
   -Илијашевићи (Илићи) су из околине Лесковца, из кога су се прво доселили у Мокри Луг а отуда овде пре 100 година, славе Никољдан, летњи и зимски.
   -Стојковићи су из села Комарице код Лесковца, славе Никољдан.
   -Крстићи су из Лесковца, славе Никољдан.
   -Стојковци и Пешићи су из села Пољанице у околине Лесковца. Преци су им били ужари, славе Никољдан.
   -Врањанци су се доселили из околине Врања, славе Никољдан.
   -Павловићи су из околине Лесковца, славе Јовањдан, зимски и летњи.
   У Доњој Мали су:
   -Газдићи су из околине Лесковца, слвае Јовањдан, летњи и зимски.
   -Недељковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Бећаровићи су из околине Лесковца, као и Илијашевићи, најпре су дошли у Мокри Луг, па отуда у ово село, славе Ђурђевдан.
   -Воденичаревићи и Мијаиловићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Маринковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Тувегџићи и Стевановићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Зорници су из села Модрице код Крушевца, славе Ђурђевдан.
   -Грковићи и Кулаковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан. Овде се доселио Стојиљко пре 110 година.
   -Матејићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Привуновићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Пејчићи су из околине Пирота, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
   -Нешићи су из села Драшковца код Лесковца одакле је овде дошао пре 120 година Стојко Нешић, не каже се коју славу славе.
   -Чичаковићи су из Куманова у Старој Србији, славе Никољдан.
   -Ужаревићи су из села Собина код Врања одакле је овде дошао пре 100 година неки старац Никола Ужар. Једна кућа је била тада и једна кућа је и данас, не каже се коју славу славе.
   -Ивановићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Цветковићи и Булкићи су пребегли из Старе Србије у Лесковац а отуда у ово село, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
   -Тодоровићи су из села Мелне код Трна, одакле су дошли пре 20 година, не каже се коју славу славе.
   -Марковићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
   -Зајковићи су из околине Врања, славе Никољдан.
   -Цуканићи су из Старе Србије, славе Ђурђевдан.
   У селу постоји школа, механа, дућан и ковачница.
   Сеоска слава је Други дан Тројица (Духова) а заветине 9 децембра – за здравље стоке и Пољобранија – ради одбране усева од временских непогода.
   Гробље је једно и налази се у Доњој Мали.

   Одговори

5. 7. новембар 2014. у 20:29

   Милодан

   Порекло станоништва села Горњи Крчин (по књизи Горњи и Средњи Крчин*), општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   *Село Средњи Крчин се као засебно село помиње само у Уписнику села од 1818. године а после тога нигде се више не помиње – ни код Вука, ни Вујућа ни Милићевића (написао Станоје Мијатовић), из чега произилази да је село спојено пре са Горњим него са Доњим Крчином или је међусобно подељено, што у смислу порекла становништва није толико ни битно, оп. Милодан.

   Положај села.

   -На 5-6 километара од Доњег а на 2-3 километра од Средњег Крчина, уз Калинићску Реку, а у једном кланцу, близу границе Темнића и Левча налази се село Горњи Крчин. Село је на левој страни Калинићске реке у сплету огранака Јухора. Сеоске куће су у странама потока Црквенца, који протиче кроз село и улива се у Калинићску реку. Нешто мало кућа је изван села, поред друма Варварин – манастир Каленић. Поток не чини селу велику штету али му наноси река када се излије.

   Воде.

   -Село пије бунарску воду. Извора има два, од којих је један, звани Слатина, у Рамњаванској Мали а други, Бучјак, у Буразерској фамилији. Извори не пресушују.

   Земље и шуме.

   -Земља је посебно слаба – каменита прљуша – те на њој једва ако добро роди овас и „рженица“. Око Калинићске Реке скоро и нема равнице, јер је јако притешњена.
   Шуме су сатрвене (искрчене), те су на свим странама око села голети. Само на десној страни Калинићске реке, у Благотину, има по мало букове шуме.
   Ово село поседује 25 хектара утрине око црквине, у потоку Црквенцу.

   Тип села.

   -Село се разликује од осталих темнићских села тиме што су му поједини крајеви јасно подељени и што си сеоске куће доста разбијене, чему је узрок незгодан терен на коме је село. Крајеви су међусобно удаљени за више од 500 метара а између појединих кућа је размак преко 200 метара. Село се дели на: Бучјански, Рамњански – која дели поток Црквенац – и Станковићски Крај, који је поред друма Варварин – Каленић, а ближе реци.
   У Бучјанском крају су: Величковићи – Бучјани; у Рамњанском су Радовановићи, Николићи и Стојановићи док су у Станковићском само Станковићи. У Бучјанском је 5 кућа, Рамњанском 22 а у Станкоићском Крају 8 кућа.
   Свега је у селу 35 кућа и 58 пореских глава.

   Име селу.

   -Име селу је детаљно описано у тексту села Средњи Крчин.

   Старине у селу.

   -Мало даље од села, уз поток, постоје развалине неке цркве, на којима је подигнута нова црквица, која слави Преображење када је тога дана велики сабор.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Село је постало тек пре 150 година. Населили су га тропојица, и то два брата – Никола и Радован – који су дошли из Рамна у Топлици. Од ових су данас Николићи и Радовановићи. Трећи насељеник је био неки Величко из Вучја у Жупи, од кога су данашњи Величковићи. Мног доцније од ових доселио се неки Станко из Жупе, од кога су Станковићи.
   У селу су ове породице:
   -Величковићи – Бучјани, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Радовановићи и Николићи, славе Лазаревдан.
   -Стојановићи и Буразерићи су из Топлице, славе Никољдан.
   -Станковићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.
   Село слави Петрове Покладе; заветине немају.
   Гробља имају два, од којих се у једном сахрањују Бучјани а у другом остали.

   Средњи Крчин.

   Положај села.

   -Село се налази између Горњег и Доњег Крчина, са о бе стране Калинћске реке а међу брдима, те је планинско. Река се често излива те наноси велику штету оближњим њивама и ливадама.

   Воде.

   -У селу се пије највише бунарска вода. Постоји само један извор, у осоју.

   Земље и шуме.

   -Земља је слаба и неродна, понајвише је каменита прљуша. Шуме има доста, али су већином ситне. У осоју је буковина а у присоју храстовина, горуновина, бељиковина и др.

   Тип села.

   -Сеоске куће су доста разређене, мада их има местимично по неколко у групи. Село се дели на: Горњи, ближе Горњем Крчину и Доњи Крај, око ушћа Крушевичког Потока у Калинићску Реку. Ови су крајеви међусобно удаени више од 500 метара.
   У селу је 20 кућа и 30 пореских глава.

   Име селу.

   -О постанку имена овога села постоје два предања. По једноме пре 150 година доселио се у Средњи Крчин из Топлице неки Мина, па пошто је ту била много гора (шума), морао је да је крчи, због чега је село и први мах звало Минин Крчин или Минина Крчевина. Како су имали велику задругу, то је захватио цео атар сва три села тадашњих Крчина. Од тога Мине су данас Мијатовићи или Минићи у Средњем Крчину.
   По другом тумачењу село је овако названо због неког великог и тешког кулука од кога су крчала црева код кулучара, па чак и детиња у утроби материној.

   Старине у селу.

   -На десној обали Калинићске Реке, мало даље од ушћа Крушевичког Потока, а у једној стрмој страни, постоје развалине неке старе цркве од које је сачуван престони и гробнички камен. На том месту је скоро подигнута црквица, посвећена Св. Ђорђу, када је ту велики сабор. Око ове црквице налазе се старински, обично римски, новци.

   Постанак села и порекло становништва.

   Држи се да је ово село постало када и Доњи Крчин.
   У Горњем Крају су:
   -Ђаволовићи су се доселили из Топлице. Има их у Медвеђи код Трстеника, славе Митровдан и Јеремијевдан.
   -Мијатовићи су из Топлице, славе Никољдан.
   У Доњем Крају су:
   -Спасићи су се доселили из Жупе, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
   -Шукићи су из Коњуха а тамо су дошли из околине Крушевца, славе Св. Петку.
   -Ђокићи су се доселили пре 25 година из Коњуха, славе Јовањдан, зимски и летњи.
   Сеоска слава је Бела Субота по Тројицама; заветина немају.
   Гробље је једно и налазе се у Доњем Крајем.

   Одговори

6. 8. новембар 2014. у 17:26

   Милодан

   Порекло становништва села Доњи Крчин, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази на левој обали Калинићске Реке, у једној страни или пропланку благог нагиба. Цело село је окренуто југу. Кад се река излије чини штету кључу. На реци има неколико воденица.

   Воде.

   -Село пије понајвише бунарску воду. Постоји само један извор, звани Бубан, близу Радосављевицке фамилије. Овај извор никада не пресушује.

   Земље и шуме.

   -Већи део сеоског атара је саставен од слабе земље – полњаче и камените прљуше. Најбоља земља је поред реке а нарочито су добре њиве и ливаде у Крчинском Пољу, које се налази на десној обали реке, између Карановчића, Тољевца и овог села. Ово поље је дугачко око 4 а широко више од два километра.
   Шуме има доста, али је већином ситна. У месту званом Дубоки Поток општинма има 10 хектара шуме од којих приход иде у општинску касу.

   Тип села.

   Село је збијеније од Средњег и Горњег Крчина. Између кућа је просечно одстојање 50-60 метара. Село се дели на фамилије.
   У селу је 63 куће и 84 пореске главе.

   Име селу.

   -Како је ово село добило име види се у тексту Средњи Крчин.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Стари људи причају како су слушали од дедова да су они запамтили када је у сва три Крчина постојала само једна кућа. То ће свакако бити за време Кочине Крајине, када су готово сва села у овом делу Темнића расељена. Најпре је насељен Средњи потом Доњи и на крају Горњи Крчин. Није било случајева пресељавања из једног у други Крчин.
   У селу су ове породице:
   -Маричићи су из Голаче у Топлици, славе Никољдан.
   -Радосављевићи и Андрејићи су досељени из Срема, славе Никољдан.
   -Милићи су из околине Врања, славе Никољдан.
   -Вељковићи су из Топлице, славе Стевањдан, зимски и летњи.
   -Љутићи су из Ратара код Параћина, славе Стевањдан.
   -Перићи су из Срема, славе Никољдан.
   -Васићи су од Мишића из Карановчића, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.
   У селу је неколико дућана, једна механа, школа и судница.
   Сеоска слава је Св. Никола Млади а заветина Макивеја – за здравље стоке.
   У селу је само једно гробље које се налази у дну села, до саме сеоске механе.

   Одговори

7. 9. новембар 2014. у 19:25

   Милодан

   Порекло становништва села Мала Крушевица, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази под планином Благотином, на југо-источној страни и на странама Крушевичког Потока. Већи део села је у присоју, у страни окренутој југо-истоку. Само је неколико кућа у равници поред потока. Овај поток лети пресушује а када се излије чини штету околним имањима.

   Воде.

   -Село пије понајвише бунарску воду. Извора има свега два од којих је један Димин Извор у Стојковићској фамилији а други, звани Топаловицки Извор, налази се у Топаловицкој Мали. Ниједан од ових извора не пресушује.

   Земље и шуме.

   -Земља је мешовита, али је више оне што су слабе родности. У селу има доста и купне горе. Осим са источне стране села свуда је около шума.

   Тип ссела.

   -Село је збијеног типа. Куће су најчешће у Ђипанској Мали, где су међусобно удаљене од 20 до 40 метара. Исто тако и на рубовима села нису куће много удаљене. Село се дели на: Чабрицку Малу, која је сасвим одвојена и налази се у осоју, на десној страни потока; Ђипанску, Дробњачку и Топаловицку Малу, које су у присоју, на левој страни потока.
   Селу има 58 кућа и 75 пореских глава. Године 18181. у селу је било 10 кућа а 1873. године 43 пореске главе.

   Име селу.

   О имену села нема тумачења. Може се од неких чути да је овај назив добило због многих крушака, којих и данас има.

   Постанак села и порекло сстановништва.

   -Ово село је насељено о Првом Устанку. Први досељеници су Стојковићи иза којих су се досслили Дробњаци и најзад Чабрићи. Постоји пак и предање да је ово село постало од Пољне у Левчу са којим има једну сеоску славу – Младенце.
   У Ђипанској Мали су:
   -Ђипанци су досељеници из Степоша код Крушевца. Овако су названи из разлога што им је неки предак могао мног да ђипа – скаче. Славе Никољдан.
   У Дробњачкој Мали су:
   Дробњаци су се доселили из београдског округа а тамо из Црне Горе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Стојковићи су из крушевачког округа. Оволико их је било и када су се доселили, те се прича да су проклети и да се с’тога не множе. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   У ТопаловицкојМали су:
   -Топаловићи* су досељени из крушевачког округа а старином из Топлице, славе Пантелијевдан.
   *Овако су названи по неком њиховом претку, коме су Турци исекли ноге до колена и руке до лаката, те су га због тога звали Топалом. То је, веле, било приликом отправљања неког посланства од стране Кнеза Милоша Турцима у Зајечар. Ту Турци све посланике исеку, само овај неким чудом преживи. Отуда га је донео кући на леђима у котарици један његов побратим.
   -Рњићи су непознатог порекла. Славе Никољдан.
   У Чабрицкој Мали се налазе:
   -Чабрићи су се доселили из неког села Чаброва на Косову због чега носе овакво презиме. Има их у Варварину. Славе Илиндан.
   -Вукањићи су се доселили из Вукање на Јастрепцу, славе Томиндан и Томину Недељу.
   Село слави Младенце а заветује и то тек у најновије време Мали Спасовдан – ради здравља стоке.
   Постоји једно гробље, које је близу, управо изнад Дробњачке Мале.

   Одговори

8. 10. новембар 2014. у 19:11

   Милодан

   Порекло становништва села Карановац (по књизи Карановчиће), општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Наспрам села Доњег Крчина, преко Калинћске Реке и Крчинског Поља је село Карановчиће – Карановац. Село се налази на крајњим обронцима двеју коса које се од Благотина спуштају на север према Калиноићској Реци. Сеоске куће су заузеле оба краја тих коса као и јужни ивицу равнице Калинићске Реке а има их и у потоцима између коса. Према овом село је окренуто северу али га косе више Доњег Крчина и Јухор заклањају од северца.
   Села Доњи Крчин, Тољевац и Карановац су поређани у кругу око Крчинског Поља, тако да би гласовит викач из среддине овог поља могао дозвати људе из сва три села. Кроз село протиче поток Пешинац, који никада не пресушује. Овај поток не наноси селу никакву штету али му штету причињава Калинићска Река, када се излије.

   Воде.

   -Мештани пију углавном бунарску воду. Постоји само један извор, Шобурак у Дешићској Мали, који је уједно и глава потоку Пешинцу.

   Земље и шуме.

   -Земља је већином слаба – прљуша и каменита пескуша. Боља је земља у Крчинском Пољу уколико припада овом селу, затим у потоку Пешинцу, Павити и Бакчишту као и у месту на коме је село.
   Шуме су увелико проређене а оно што има је већином ситна и налази се на источном и западном делу села. Пре 50 година ово село је имало доста шуме, али се, размножавањем, осетила оскудица у зиратној земљи те су их мештани нагло искрчили.

   Тип села.

   -Село је доста раштркано. Збијеније куће су у средини села а нарочито ка Доњем Крчину или Крчинском Пољу док су по брду много ређе. Најгушће су куће у Ивкићској Мали, где су на растојању од 25 метара. Средња удаљеност између кућа је 100-150 метара а 300-500 метара између крајева – махала. Село је подељено на пет махала: Дешићску и Петровићску у врху села, Гмитровићску на источној, Ивкићску у средини села и Мишићску на западној страни села. Мале нису раздвојене већ их има састављених па и измешаних, као што је Ивкићска. Поједине су породице растурене по појединим малама, тако да се куће једне породице нлазе у две или три мале.
   У селу је 105 кућа и 130 пореских глава.

   Име селу.

   -О настанку имена села постоје два тумачења. По једном ту је било некада много побијених Турака, који су га због тога доцније назвали овако. По другом се село назвало што су се некада овде много карали (свађали). У околини се ово село зове Карановац.

   Старине у селу.

   -У атару овог села нема никаквих старина осим што су мештани овде налазили неки бакарни и сребрни римски новац.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Има стараца који причају да су слушали од својих очева и дедова како су они запамтили када је у селу било 10 кућа, што је отприлике могло бити пре 120 година. Некада је било у месту Пешинцу, око извора Шобурка, па се одатле поместило ниже, из непознатих разлога. Тај крај се и данас зове Старо Село. Према томе, а и по старинцима, којих у овом селу има, насеље је одавно могло бити у Старом Селу.
   У селу су ове стариначке пороице:
   -Дешићи, славе Никољдан. Има их и у Милутовцу (Орловцу).
   -Ивкићи, славе Никољдан. Сматрају се као једна породица са Дешићима.
   -Мишићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан.
   Досељеници су:
   -Петровићи и Кезићи су се доселили из Кезавца (?) у Топлици, славе Јовањдан, летњи и зимски.
   -Гмитровићи и Паразанци су из Гмитровице (могуће је Митровице, оп. Милодан) на Косову, славе Јовањдан.
   -Стојановићи и Шубарићи су из Сврдла-Бање (Соко-Бање?), славе Јовањдан.
   -Милосавњевићи су из Блендије у средачкој области (?), славе Никољдан.
   -Ерци су из Жупе, славе Св. Петку, јесењу и летњу.
   -Гилићи су из Глобара, славе Томиндан.
   -Ћирковићи су из крајинског округа, где и данас имају фамилију, славе Никољдан.
   -Марковићи су из Надрља у Левчу, славе Св. Петку.
   -Стевићи су из Срема, славе Никољдан.
   -Бојићи су из Чаброва на Косову, славе Илиндан. Има иху Малој Крушевици и Варварину (види Чабрићи).
   -Јекићи су из Доњег Крчина, славе Никољдан.
   -Милошевићи су иу Рабеновца у Левчу, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Здравковићи су из Лесковца, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
   -Брођани су из Тољевца, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
   Сеоска слава је Бели Четвртзак по Тројицама а заветина Св. Агатоник – за здравље стоке.
   Гробље је једно и налази се на источном крају села.

   Одговори

9. 11. новембар 2014. у 18:11

   Милодан

   Порекло становништва села Тољевац, општина Варварин – Расиснки округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

   Положај села.

   -Село се налази на источном крају Крчинског Поља а на самом улазу Калинићске Реке у клисуру која траје до Орашја, са једне и друге стране реке. Куће су на странама благог нагиба. Некад их је било до саме реке али су се због поплаве помериле. Већи број кућа је на десној страни реке.

   Воде.

   -Мештани пију углавном бунарску воду. Постоји само један извор звани Просина, који никада не пресушује.

   Земље и шуме.

   -Атар овог села је доста велики. Земља је брдовита али због доста крчевине она је јако добра и родна. Главни део земље је пољњача (црвенкаста иловача), па прљуша, смоница, пескуша и црница. Земља је боља на десној него на левој страни реке. Оно мало земље поред реке страда од поплава и наноса.
   Шуме има доста а у забранима је знатно крупнија од остале. Сва је шума белогорица (граничева и букова). Ово село, као и Пајковац, продаје дрва по Бачини и Варварину.

   Тип села.

   -Сеоске су куће у страни и раштркане, где су на одстојању од 200 до 300 метара а поред друма Варварин – Калинића су збијене, тако да је размак између њих од 20 до 50 метара. Село се дели на: Горњу, на десној страни реке – западно; Доњу, такође на десној страни реке – источно, Речну или Друмску малу, на левој страни друма и Колибине, за 3-4 километра далеко од осталог села, близу Церничког Потока, са друге стране косу, у присоју.
   У селу је 110 кућа и 165 пореских глава.

   Име селу.

   -Једни причају да се ово село звало Тоњевац, због тоња, која га је у виду магле, думена или чађи спопадали, па се после назвало Тољевац. Други веле да се село овако назвало због неког Тоље, виђеног и чувеног човека, који се ту први доселио.

   Старине у селу.

   -Од старина постоји само једна црквица или капела која слави Аранђеловдан када се ту купи велики сабор.

   Постанак села и порекло становништва.

   -Неки убрајају ово село у најстарија села у Темнићу. У селу су четири породице старинаца, које имају 38 кућа, односно петину укупног броја сеоских кућа. Мала Колибине, која је насељена пре 20 година, изгледа да ће временом постати заселак па и посебно село.
   У Горњој Мали су:
   -Гајићи су старинци, славеЂурђиц и Ђуређевдан.
   -Филиповићи су се доселили из околине Врања, славе Никољдан.
   -Аврамовићи су старинци, славе Никољдан.
   -Станковићи су из околине Врања, славе Никољдан.
   У Доњој Мали су:
   -Гмитровићи су се доселили из Карановца (Карановчића) а тамо из Гмитровице на Косову. Славе Јовањдан као стару славу и Никољдан, као славу земље и дома – где су дошли.
   -Минићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Лазаревићи и Стевановићи су дошли из Парцана, славе Ђурђевдан.
   -Калиманци су се доселили из некаквих Калимана. Било их је некада више па су замрли, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
   -Милошевићи су старинци, славе Јовањдан.
   -Нешковићи су из околине Врања, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Марковићи су из околине Врања, славе Никољдан. Кажу да и данас имају рођаке тамо – одакле су досељени.
   У Друмској Мали, идући низ реку су ове породице:
   -Савићи су дошли из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
   -Јованчићи су одакле и Савићи, са којима се сматрају да су један род. Славе Аранђеловдан.
   -Бранковићи су из Орашја више Бачине, славе Аранђеловдан.
   -Јовановићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.
   -Дачићи су из Опарића у Левчу, славе Јовањдан и Аранђеловдан. Другу славу су наследили у дому у који су дошли.
   У Колибинама су:
   -Милосављевићи су се доселили из Љуптена у Старој Србији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Филиповићи су из села – Горње Мале, славе – као и они – Никољдан.
   -Нешковићи су од Нешковића у Доњој Мали, славе – као и они – Ђурђиц и Ђурђевдан.
   -Калиманци су од Калиманаца у Доњој Мали, славе – као и они – Аранђеловдан и Велику Госпојину.
   Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина Аранђеловдан – ради здравља стоке.
   Гробље је једно и налази се у Горњој Мали.

   Одговори

10. 12. новембар 2014. у 18:37

    Милодан

    Порекло становништва села Пајковац, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази на левој страни Калинићске Реке и на друму Варварин – Калиниће. Простире се највише поред реке а нешто мало око доњег тока Водичког Потока и потока Вучака и Амбаришта, који силазе са огранака планине Јухора. Ови потоци пресушују али приликом изливања, као и река, наносе селу знатну штету. Углавном је село окренуто југоистоку.

    Воде.

    -Мештани пију бунарску и изворску воду. Најглавнији извори су: Студена вода – за коју се, као и за парцанску, каже да је јача од слабе ракије – близу реке; Велики Мандрдин Извор и Мали Мандрдин Извор – у Водичком Потоку, од којих ниједан не пресушује.

    Земље и шуме.

    -Сва је земља, осим мањег дела око реке, прљуша и полњача, на којој кукуруз посве рђаво успева, осим када су кишна лета.
    Шуме има много, више од зиратне земље. Шума је крупна и налази се са обе стране реке. Гора, коју продају, држи ово село, имаче би поред зиратне земље, са муком састављали крај са крајем.

    Тип села.

    -У заклонитијим и подеснијим местима куће су збијене, нарочито крај друма и реке, докле су у отворенијим и незгоднијим местима ретке. Село је подељено на четири краја, који већином носе имена потока, који кроз њих протичу, као: Водички Поток, Амбариште, Вучак и Осој.
    У селу је свега 44 куће и 56 пореских глава.

    Име селу.

    -По једном тумачењу село је овако названо због некаква Павла – Пајке, који се ту први населио док је по другом тумачењу село добило име по томе што су Срби много патили због Турака, те се село најпре звало Патковац, па после Пајковац.

    Старине у селу.

    -У Водичком Потоку, на 300 метара изван Водичке Мале, постојале су развалине од неке цркве, на којима је подигнута нова црквица, која слави Биљани Петак (уочи Ђурђевдана), када се ту купи велики сабор. Ову је црквицу у сну пронашла нека жена. Прича се да је у селу пошло на боље од када су ову црквицу очистили и поправили.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не зна се ништа о времену постанка овог села. Неки старци причају да су запамтили када је у селу било само 10 кућа.
    У селу и то у осоју су ове породице:
    -Петровићи су се доселили из околине Лесковца, славе Стевањдан, зимски и летњи.
    У Водичком Потоку су:
    -Ивановићи су дошли из околине Врања, славе Никољдан.
    -Пешићи су такође из околине Врања, славе Јовањдан.
    -Павловићи су из Брајиновца у Левчу, славе Илиндан.
    У Вучаку су:
    -Павловићи други су се доселили из околине Врања. Са Пешићима се сматрају да су једна породица, славе Јовањдан.
    -Лемезановићи су из Својнова, славе Никољдан.
    -Јевтићи су из околине Врања. Славе Никољдан.
    У Амбаришту су:
    -Ђорђевићи су се доселили из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    Поред реке су:
    -Калуцићи су старинци, славе Никољдан.
    -Павловићи трећи су се доселили из околине Врања, славе Никољдан. Од ових Паловића био је чувени јунак Првог и Другог Устанка, Никола Мандрда.
    Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина Преображење – ради здравља стоке.
    Гробље је једно и налази се у доњем крају Водичке Мале.

    Одговори