Крушевац и околна села

11. јун 2012.

коментара: 28

Град Крушевац:

Бегово Брдо, Бела Вода, Беласица, Бивоље (1979. године највећи део насеља припојен Крушевцу), Бован, Бојинце (од 2007. године Бојнице), Бољевац, Брајковац, Буковица, Буци, Велика Крушевица, Велика Ломница, Велики Купци, Велики Шиљеговац, Велико Головоде, Велико Крушинце, Витановац, Вратаре, Вучак, Гавез, Гаглово, Гари, Глобаре, Глободер, Горњи Степош, Гревци, Гркљане, Дворане, Дедина, Добромир, Дољане, Доњи Степош, Ђунис, Жабаре, Здравиње, Зебица, Зубовац, Јабланица, Јасика, Јошје, Каменаре, Каоник, Капиџија, Кобиље, Коморане, Коњух, Кошеви, Крвавица, Крушевац, Кукљин, Лазаревац, Лазарица (1979. године део насеља припојен Крушевцу), Липовац (од 2007. године Липован), Ловци, Лукавац, Љубава, Мајдево, Макрешане, Мала Врбница, Мала Река, Мали Купци, Мали Шиљеговац, Мало Головоде (1979. године део насеља припојен Крушевцу), Мало Крушинце, Мачковац, Мешево, Модрица, Мудраковац, Наупаре (до 1991. године Наупаре), Падеж, Пакашница (до 1957. године Доња и Горња Пакашница), Паруновац, Пасјак, Пепељевац, Петина, Позлата, Пољаци, Рибаре, Рибарска Бања (1955-1979. године део Рибара), Рлица, Росица, Себечевац, Сеземче, Слатина, Срндаље, Срње, Станци, Суваја, Сушица, Текија, Треботин, Трмчаре, Ћелије, Церова, Црквина, Читлук, Шавране, Шанац, Шашиловац, Шогољ и Штитаре.

Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Темнић

    Порука администратору.
    Јавио сам се али само да помогнем, да упутим на новију литературу Темнића. Левча, Крушевачког Поморавља, а не да истражујем на терену са циљем објављивања књига о нечијим родословима. Видите само општина Крушевац има 100 села. Немам ја времена ни новца за широки замах за неке мање теме које ме интересују па ни родослов сопствене фамилије нисам написао. Дакле само желим да неком помогнем ако треба помоћи а ако неко све зна па му не треба помоћ ја се онда уклањам.Рече Мирољуб србицом.

    • Ružica

      Poštovani gospodine Temnići
      dali možete da mi kažete nešto više o prezimenu Stefanović po nekim pričama je od porodice Kolarević

      S poštovanjem

      • Aleksandar Stefanović

        Поштована госпођо Ружице, уколико имате жељу, можете ми се јавити на мејл [email protected].

        Познат ми је један YDNK резултат са 23andMe извјесног Алексе Стефановића из Крушевца.

        Срадчно Александар

  2. Порекло становништва села Љубава, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази више Коњуха, на последњем огранку једне косе а на ставама Зеременског и Комаранског Потока, од којих први тече са источне а други са западне стране села. Један део села налази се преко Комаранског Потока, у једној страни окренутој истоку. Ови потоци о сушама пресушују а приликом изливања не чине велику штету селу, јер немају шљунка ни песка. Већи део села окренут југу. Сеоске су куће већим делом на пескуши а мањи на смоници.

    Воде.

    -У селу се пије више бунарска а мање изворска вода. Од извора су најглавнији: Зеременац у Зеременском и Водице у Домишљевском Крају, који никада не пресушују.

    -Земље и шуме.

    -Сеоска земља је мешовита, више је има слабе него јаке родности. Атар је измешан са коњушким и коморанским, тако да до љубавских њива има испод Коњуха, у моравској долини, као што и коњушких забрана и њива има у Комаранској Планини, више Љубаве.
    Већи део сеоске шуме, која је ситна и сва издељена, налази се на северној страни села.

    Тип села.

    -Село је обичне збијености. Куће су на одстојању од 20 до 40 метара. Село је подељено на фамилије, међу којима су понајглавније: Смиљковицка, Црнчевицка, Мартићска, Зеременаска, Крцићска и Лукићска. Смиљковицка фамилија сасвим је одвојена од села и налази се јужно, између Коњуха и Љубаве. Она се зове још и Марицки Крај. Зереманци и Мартићи су у врху села.
    У селу је 73 куће са 105 пореских глава.

    Име селу.

    -По једном предању село се овако назвало с’тога што је Цар Лазар овде први пут Царицу Милицу назвао љубом. Друга прича да се некада Високи Стефан нешто наљутио на оца и отишао некуд. После неког времена нађе га Милош Обилић и поведе оцу, кога сретну овде, те Милоше рече Стевану:
    -Љуби оца у руку.
    Због чега је, веле, ово село добило свој назив.
    По трећем предању село је добило назив јер је у њему некада живела нека царска отерана љуба.
    По четвртом пак што су место прво населили двоје младих, који су се узели иу љубави.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Мада ово село непомињу ни Вук ни Вујић, нити га има у Уписнику села из 1818. године, ипак оно није ново, пошто има старинаца, изгледа да се рачунало под Коњухе, чему иде у прилог и то што је земља овога села измешана са коњушком, као један сеоски атар.
    У селу су ове породице:
    -Јеросимци, названи овако по некој баби Јеросими. Некада их је било више, па су изумрли. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Смиљковићи, славе зимски и летњи Стевањдан.
    -Лукићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    Ове, горе поменуте, породице су старннци у селу.
    Остале породице су се доселиле после Првог и Другог Устанка и то овим редом:
    -Зереманци су досељеници из Зеремене са Косова. Славе Јовањдан.
    -Крцићи су из истог места као и Зереманци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Домишљевци су из Жупе а тамо су досшли из Топлице. Има их у Течићу, Левач. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Бунтићи су из Топлице, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
    -Црнчевићи су се доселили из Црнче у Белици а старином су са Косова. Славе зимски и летњи Стевањдан.
    -Миљојковићи су из Топлице. Славе Марковдан и Лучиндан.
    -Мицићи (Пиперци) су дошли из Коњуха а тамо из Црне Горе. Славе Св. Ћирила и Методија.
    -Мартићи и Ракићи су из крушевачког округа, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Има их у Крушевцу и Јагодини, по две куће.
    -Петрићи су из крушевачког округа. Славе Савиндан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине немају.
    Гробље је једно и налази се на југозападној страни села, у Домошљевској Мали.

  3. Порекло становништва села Коморане. Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Коморане се налази под Коморанском Планином, на странама Коморанског Потока, који пролази кроз Љубаву и Коњух. Како је западна страна стрменитија, то је на њој мање кућа а нешто кућа има у равници покрај потока, на левој страни. Овај поток лети пресушује а када се излије не чини велике штете.

    Воде.

    -Пије се бунарска и изворска вода. Два су извора главнија: Црквена чесма, близу цркве сазидан у виду лепе чесме и Јеленин Изор, у осојној, источној страни, који лети пресушује.

    Земље и шуме.

    -Земља је већим делом слаба и неродна. Шуме има доста, али је ситна и налази се на северној страни села.

    Тип села.

    -Коморане је доста раштркано, тако да има између некох кућа и по 500 и више метара одстојања. Нешто су збијеније куће у долини, око цркве. Дели се на фамилије, које су све махале.
    Административно се до скора рачунало у заселак села Љубаве, са којим је имало једног кмета.

    Име селу.

    -Народно предање вели кад је царица Милица зидала манастир Љубостињу, вукао се за манастир камен из села Брајковца а пут је пролазио преко данашњег села. Милошу Обилићу се допадне ово место, а заиста има леп и романтичан положај, па науми да ту подигне једну црквицу, те је тако са сваких кола скидао по један камен и ту га остављао. Када су се због тога љутили они што су вукли камен, оне је рекао:
    -Ко мари за један камен?
    Из тога „ко мари“ остане, вели предање, име селу Коморане.

    Старине у селу.

    -Једина је старина мала и тескобна црква, која се налази на ставама оба потока, у долини а под самом планином. Некада је била, прича се, много већа, па су је Турци некад о Васкрсу, када је ту био сабор, изненада ударили, разјурили оне који су ту били а цркву порушили. Неке од оних који су побегли стигну Турци код места Прокопа, идући Лазаревцу, и ту их исеку, те су им ту гробови били. По Другом Устанку ову цркву је обновио Иван Јошилић – Хаџић из Милутовца. Прича се да се у овој цркви сваког Ускрса причешћивао Цар Лазар, када је боравио у свом летњиковцу у Лазаревцу. Црква је посвећена Св. Николи а сабор је код ње од Васкрсу, Цветима, Преображењу и Богородичном Покрову.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не може се знати када је ово село настало. Неки старци причају да су пре 70-80 година овде биле само четири куће, па су се после досељавали људи из оближњих села, нарочито из Љубаве. Сигурно је од постанка цркве морало ту бити каквог насеља.
    Породице су ове:
    -Ђурђевићи су дошли из Лазаревца од Топличана. Славе Св. Мину-Мратиндан.
    -Миладиновићи су из Љубаве. Славе лете и јесење Враче.
    -Ђокићи су из Лазаревца. Славе Св. Мину-Мратиндан.
    -Анђелковићи су из Љубаве. Славе Стевањдан, зимски и летњи.
    -Мицићи (Пиперци) су дошли из Љубаве а тамо из Коњуха. Славе Св. Ћирила и Методија.
    -Завишићи су се доселили из Каменара а тамо из Црне Горе, славе Св. Петку.
    -Лукићи су из Љубаве, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Антићи су непознатог порекла, славе Аранђеловдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица, заветине немају.
    Гробље је једно и налази се више цркве под планином.

  4. Порекло становништва села Коњух, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село заузима скоро сав простор око саставака трију потока, од којих је највећи Марицки Поток, заправо Лазаревачки Поток, који тече западним крајем села. Други је Чолицки Поток или Лекионац, уствари Комарански и Љубавски Поток, који тече средином села. Овај се улива у Чолицки испод школе а Чолицки и Марицки, испод села. Ови потоци имају дубока корита, те се ретко када изливају. Лети, пак, пресушују, те остану само вирови. Сеоске куће су по крајњим окомцима двају коса, које пружајући се од севера на југ као и по двема странама, источној и западној. А има доста кућа у равници. Село је подигнуто на посној жутој пескуши и црвенкастој иловачи.

    Воде.

    -У селу се пије бунарска и изворска вода. Понајглавнији су извори: Брђанска или Марицка Чесма на западном крају, Јовишњачка Чесма и Пекицки или Чичановски Извор, који никада не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар се пружа од севера на југ за 10 километара, али је узан, тако да није шири од 2 километра. Измешан је са комаранским и љубавским атаром. Земља је мешовита, али је има више јако слабе, нарочито у моравској долини.
    Поред приватних забрана са доста добро очуваном гором, ово је село, до поседњег српско-турског рата, имало и заједничку шуму у Коњушкој Планини више Комарана али је одмах после рата издељена. И данас има доста шуме, али је ситна.

    Тип села.

    -Уопште село је збијнео, али је та збијеност ограничена на поједине крајеве и фамилије. Највећа збијеност је у Марицком Крају. Село се дели на крајеве и мале, као: Марицки, Чичалски, Чолицки, Јовишњачки и Пиперски. Ови крајеви нису одвојени, већ су у близини, један до другог. На јужном крају села је Грковска фамилија (из Пиперског Краја) а на северном Брђанска – Дугстеицка фамилија у Марицком Крају.
    -У селу има 210 кућа и 265 пореских глава.

    Име селлу.

    -У нароиду се прича да ово село добило име с’тога што је овде била Коњушница Цара Лазара.
    Село зову још Коњух а и Коњусе.

    Старине у селу.

    -Каквих знатнијих остатака старих насеља у селу и око њега нема. У кључу покрај Мораве једно место носи назив Кућиште, где су некада биле куће Старога Села.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не прича се када је ово село насељено, само се зна да је некада било јужно, на самој обали Голијске Мораве, одакле се преместило на данашње место, 3-4 километра северније, по једном причању што су му Турци често досађивали, по другом предању што га је чума (куга) морила, по трећем што га је Морава често плавила. То место се данас зове Кућишта. А на том стариом месту морало је село бити од старина, пошто у селу има старинаца.
    У селу су ове породице:
    -Нешићи, славе Аранђеловдан, зимски и летњи.
    -Радовићи, славе Аранђеловдан, зимски и летњи.
    -Марјановићи, славе Св. Врачи.
    -Чолићи, славе Ђурђевдан и Алимпијевдан.
    Горе наведене породице су старинарске, непознатог су порекла.
    Досељеници су:
    -Бабићи и Грубачи су досељени из Камењаче више Трстеника. Са Ђорићима из Велике Дренове сматрају се као један род. Славе Јовањдан.
    -Којићи су се доселили са Великог Косова, славе Никољдан.
    Ове две породице су најстарији досељеници у селу.
    Новији досељеници су:
    -Пиперци су се доселили о Првом Устанком из Црне Горе. Има их у Љубави и Коморанама. Славе Св. Ћирила и Методија.
    -Грковићи су из Црне Горе, славе летње и јесење Св. Враче.
    -Муњићи и Бошковићи су из Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан и Велику Госпојину.
    -Марићи су се доселили о Карађорђеву Устанку из Ступња у крушевачком округу. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Има их у Каменарима и Крушевцу.
    -Вељковићи су дошли из Расине а тамо из Топлице а старином су из Прилепа у Македонији. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Брђани и Дугстевићи су одакле и Вељковићи, са којима се, као и са Радићима у Великој Дренови, сматрају као једна породица. Славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Има их у Пољни у Левчу, једна кућа.
    -Шукићи су из Мрмоша у крушевачком округу а тамо су дошли из Топлице. Има их у Средњем Крчину и Крушевцу. Две куће славе Св. Петку а две Томиндан и Томину Недељу.
    -Гајићи су из Топлице, славе Аранђеловдан.
    -Јаснићи су из Жупе, славе Никољдан.
    -Симићу из крушевачког округа, славе Никољдан.
    -Коларевићи су из Жупе, славе Аранђеловдан.
    -Кулурдићи си из некаква Кулурдона у Старој Србији, славе Никољдан.
    -Лазаревићи су из крушевачког округа, славе Св. Враче.
    Најновији досељеници.
    -Пољанци су дошли пре 50 година из Пољне у Левчу, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Превештанци си из Превешти у Левчу, славе Аранђеловдан, зимски и летњи.
    -Лоћићани су из Лоћике у Белици. Славе Никољдан.
    -Поповићи си из Груже, славе Стевањдан. Има их у Бачини, једна кућа.
    Село има основну школу.
    Слава је Други дан Тројица а заветина Прокопов-дан – против града.
    Гробље је једно и налази се иза Чичалске Мале, на источноим крају села.

  5. Порекло становништва села Брајковац, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази у странама Брајковачког Потока, за 6-7 километра од Мораве. Више кућа је на источној страни. Село је подигнуто на пескуши, под којом је пешчар. Брајковачки Поток у свом доњем току, приликом изливања, чини велике штете на имањима.

    Воде.

    -Село пије понајвише воду са извора од гојих су најглавнији: Богдански, Живковицки, Ајдучки, Грубачки, Јоксицки и Беговицки, од којих ниједан не пресушује.
    На јужној граници атара постоји једна чесмица, са које теку два слаба точурка киселе воде, у којој, веле, има раствора гвожђа.

    Земље и шуме.

    -Осим мало јаке земље у моравском кључу, земља је већином каменита и слаба. Поред тога сеоски атар је доста скучен, те село спада у ред сиромашних села овога краја.
    Шума је ситна и налази се на источној и северној страни атара.

    Тип села.

    -У присоју, источној страни, куће су чешће, него на осојној страни. Средња удаљеност између кућа је по 80-100 метара. Село се дели на фамилије.
    Свега у селу је 67 кућа са 89 пореских глава.

    Име селу.

    -За име овога села народно предање каже да је постало од некога Брајка, који јебио настојник каменог мајдана Цара Лазара и који је овде боравио. Други веле да се село овако назвало због неког хајдука Брајка, који је овде живео.

    Старине у селу.

    -Северно од села, уз поток, на 700-800 метара налази се остаци старих насеља. Нарочито се налазе неке врло велике потковице, врхови копаљња, стрела и др.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Уз поток на 700-800 метара било је пре Кочине Крајине село, чији су се становници тада раселили и прешли у Срем. Отуда су се враћали и населили се крај Голијске Мораве, па због непознатих узрока и одатле се иселе и дођу на место где се село данас налази. О томе да ли је одавно било насеља на месту старога села не прича се, али је ту могло бити насеља због мајдана камена у коме се још познају стародревне дубоке рупе.
    Најстарије породице су оне, које су се вратиле из Срема а то су:
    -Станимировићи, славе Аранђеловдан.
    -Лалошевићи – Никољдан.
    -Богданићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Ђокићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.
    Доцније, у веме Првог и Другог Устанка, досељене су остале породице овим редом:
    -Живковићи су из Стопање у округу крушевачком, славе Никољдан.
    -Милосављевићи су из Жупе, славе Савиндан.
    -Грубачи су досељени из Камењаче код Трстеника, славе Јовањдан зимски и летњи. Има их у Коњусима и Великој Дренови.
    -Милутиновићи су из Гаревине у округу крушевачком, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Миљковићи су досељени из крушевачког округа, славе Јовањдан.
    -Здравковићи су се доселили из Топлице, славе Св. Враче.
    -Јоксимовићи су дошли из Бојника у Топлици, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Ђорђевићи су из Топлице, славе Никољдан.
    -Јовановићи су из крушевачког округа, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Стојановићи су из крушевачког округа, славе Лучиндан и Марковдан.
    -Беговићи су се досељеници из Беле Воде, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Гмитзровићи су из Жупе, славе Аранђеловдан.
    Најновији досељеници:
    -Јевтићи или Пиперци су се доселили из Љубаве, славе Св. Ћирила и Методија.
    -Крстићи су из пиротског округа, славе Јовањдан и Ђурђевдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица, заветине немају.
    Копају се у гробљу у осоју, према Коњусима.

  6. Порекло становништва села Бела Вода, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази већим делом на једној заравни, која је као степеница између моравске равни и косе кукљанског Градишта изнад села.
    А има кућа и у равни испод друма Крушевац – Јасика – Трстеник. Овај део се почео насељавати у најновије време. Од Мораве је удаљено 1-2 километра а положај му је сличан велико-дреновском. Западним крајем села тече Брајковик или Брајковачки Поток, који у поморавској равни нема сталног корита, те беловођанима чини грдне штете. Текући по дну села прима воду из беловодске чесме, потока Умњака и Белована и утиче у Голијску Мораву. Сви ови потоци лети пресушују. И Морава, када се излије, наноси кључу штете.

    Воде.

    -Село пије воду бунарску и воду са чесме. У селу постоји само једна чесма, али са те чесме воду захвата воду скоро пола села. Ова чесма је под брдом од заравни, десно од друма. Ту, у њеној близини купи се народ о празницима и налазе се дућани, судница и школа. Чесма је подигнута у виду квадратне кућице, чија је свака страна дуга 3 метра а висока са кровом 3,5 метра. Сва је од тесаног пешчара. Са три стране постоје по два точка из којих избијају тако јаки млазеви воде да усред лета један точак за 5 секунци напуни литар воде. Ова се вода држи за најбољу и најјачу воду у Темнићу а иза ње би дошла велико-дреновска.

    Земље и шуме.

    -У моравској равници земља је врло родна, тако и у селу, али је над селом слаба и неродна прљуша.
    Шума је на северној страни села, али је ситна и знатно проређена.

    Тип села.

    -Село је доста збијено. У средини су куће гушће а по крајевима ређе. У просеку између кућа је размак од 30 до 50 метара. Село се дели на Горњу – на западном крају, Средњу – која захвата средину села и Доњу Малу – на источној страни села. Између појединих мала су сокаци, само је Доња Мала одвојена потоком Белановом.
    У селу има 212 кућа и 256 пореских глава.

    Име селу.

    -По једнима село је овако названо што се ту некада налазило језеро са белом водом, а по причању других, с тога што је Царица Милица са куле у Крушевцу на овом месту угледала сина, Високог Стевана, када се враћао из Русије и водио војску, која се, будући да је била у белим хаљинама, белела као вода.

    Старине у селу.

    -Близу Мораве, на месту Буњиштима, где је било старо село, налазе се комади мамуза, узенгија, копаља, стрела, старински новац и делови од земљаног суђа.

    Постанак села и порекло становништва.

    -На данашњем месту није село од старина, већ је било близу Мораве до места званог Буњиште одакле се преместило на данашње место, по једнима због чуме, која га је морила, по другим због поплава, по трећима због насиља Турака, који су били одмах преко Мораве. Место на коме је данас село звало се Белован и било је обрасло густом шумом. Кад је село било на старом месту, одмах више њега био је Брајковац, такође у равници а више овога Коњух. Време овог премештања, као и првих насељавања, народним предњима није одређено.
    У селу су ове породице, почев од потока Брајковака у Горњој Мали:
    -Павличићи, тако названи због неке им бабе Павлике, су досељеници из Топлице, славе Аранђелодан.
    -Југовићи су из Топлице. Једна су породица са онима у Милутовцу. Држе да су од старог Југ Богдана. Славе Аранђеловдан јесењи и летњи.
    -Величковићи и Стајковићи су из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Раденковићи су такође из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Матејићи и Костурићи си из Костура у Македонији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Топличани су из Топлице, славе Никољдан.
    -Сремчевићи и Сремци су из Срема, славе Аранђеловдан и Св. Јоакима и Ану.
    -Кованџићи су из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Вагићи, не зна се одакле су, славе Аранђелодан летњи и јесењи.
    У Средњој Мали су:
    -Радотићи су старинци, славе Никољдан.
    -Спасојевићи и Карадановићи су, такође, старинци, славе Марковдан и Лучиндан.
    -Колаковићи су дошли из Колашина у Старој Србији, славе Никољдан.
    -Бистрићи су из Бистрице на Косову, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Ковачевићи су са Великог Косова, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Ђелићи и Ђушићи су из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    У Доњој Мали су:
    -Видаковићи су досељеници из Жупе, славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Пантелијевдан.
    -Мутавџићи су старинци, славе Ђурђевдан.
    -Ерићи су са Копаоника, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Мијаиловићи и Ћолићи су старинци, славе Никољдан.
    -Баличевци су из Баличеве у Топлици, слав Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Павловићи су старинци, славе Никољдан.
    -Обрадоићи су из Жупе, славе Св. Петку, летњу и јесењу.
    -Стојковићи су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Радовановићи и Бабићи су из Облачине у Топлици, славе Никољдан.
    -Дољанци су из Дољана у округу крушевачком. Има их у Кукљану, само што је њима (пре)слава Ђурђевдан. Ови славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Пантелијевдан.
    Сеоска слава је Други дан Триојица а особитих заветина немају.
    Гробље је једно и налази се под селом више Горње Мале.

  7. Порекло становништва села Кукљин, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази на самој Голи(ј)ској Морави, између Беле Воде и Јасике. Куће су на једној висоравни изнад Мораве, те су тако заштићене од поплава. Само је неколико кућа у равници. Како је притешњено са једне стране Моравом а са друге косом, која је паралелна са Моравом, те је врло издужено, тако да је у дужини око 6 а у ширини једва једна километар. Кроз село, за време киша, протичу ови потоци: Говедарац, први одозго, Дубоки Поток, Митицки Поток, Куњак и Буљинац. Сви ови потоци имају дубока корита, те се не изливају, али укопавањем наносе знатне штете околним њивама, јер опучавају-осипају земљу. Сем овога бујица наноси у село камен и шљунак, нарочито Доњу Малу, те се селу и нај тај начин причињава знатна штета. Морава пак, приликом изливања засипа околне њиве каменом и шљунком и опучава их. Северни део села је на пешчару а јужни на шљунку од макашиста.

    Воде.

    -У селу ссе пије бунарска, изворска и моравска вода. Извора има четири, од којих је један безимени у Буредљима или Горњој Мали, други – звани Радићска Чесма код механе и суднице у Средњој Мали. Два су у Доњој Мали, који се зову Марков Извор* и Којинац. Ови извори не пресушују, нарочито је јак Марков Извор.
    *Тако је назван по Марку Мијатовићу из Коњуха, који га је прокопао, радећи некада на кулуку.

    Земље и шуме.

    -Сеоски атар је углавном преко Мораве, јер је у селу и више њега готово све под каменом. У равници је плодна кумсача, на којој особито добро рађа кукуруз а уствари је тако слаба да ни овас не може родити. Док није сушибуба уништила домаћу лозу били су чувени кукљански виногради, који су били на јужној страни именоване косе, особито у Церовцу испод Топољака. Преко Мораве прелази се на скели и чуни, што је доста тешко а и опасно када је велика вода. С тога појединци тамо на имањима имају салаше, где смештају кукуруз.
    Шуме има на северној страни села. Има је и крупне и ситне а сва је граничева (белогора).

    Тип села.

    -Куће су доста раштркане, нарочито у Доњем и Горњем Крају, тако да је средња удаљеност између појединих кућа по 150-200 метара. Село се дели на три краја или мале: Горњи Крај – звани Бурдељи, Средњи Крај – Кукљин или право село и Доњи Крај или Топољак. Горњи од Средњег Краја раздваја Дубоки Поток а Средњи од Топољака поток Буљинац. Испод Топољака у потоку Церовцу, лево идући Јасици, имају три куће. Прича се да је ту некада било веће село, старије од Кукљина, па је изумрло и раселило се.
    У селу је 265 кућа и 348 пореских глава.

    Име селу.

    -Село је добило ово име, по предању, што се ту прво чула кукњава или што се највише кукало за изгинулима на Косову. По другом предању што је ту Високу Стеван, враћајући се са војском из Русије, зашао једну окуку, те га Царица Милица, која га је гледала са куле у Крушевцу, изгубила из вида и узвикнучла: „куку, нема га“. По трећем пак што су му сељаци, због сиротиње и немаштине, навек кукали. Бурдељи су овако названи што су им становници дуго живели у буредљима (земуницама). Топољак је добио назив због многих топола, којих и данас има, нарочито у моравској равници.

    Старине у селиуу.

    -На брду Градишту (420 м), које је скоро над Белом Водом, постоје развалине неког старог града, од кога је само сачуван зид висине пола метра. Град је у облику многоугаоника или неправилног круга а захвата простор скоро од хектара. Град је на врху брд и са њега је врло леп поглед на равницу Велике и Голијске Мораве. Сазидан је од пешчара, који се у околини налази. Недалеко од града постоји једна развалина, коју је пре неколико година нека баба прогласила за цркву. У граду и његовој околини налазили су се стари бронзани новци, који су се већ земљосали због рђе, те се лако распадају. Тих новаца, кажу, има колико омања коњска плоча. Један вис у Градишту зове се Стражарац. Прича се да је ту била некада кула и у овој стража, одакле су пазили на непријатеља да не пређе Мораву. Још се вели да се са те куле могла да види кула на Стражевици у Левчу.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Село је, по народном предању „било пре Косова“. Најпре је насељен прави Кукљан док су Бурдељи и Топољак насељени доцније.
    У Горњем Крају су ове породице:
    -Митићи су досељени пре 100 година из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Бугарчићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Јанићи су из околине Крушевца, славе Мратиндан и Аранђеловдан.
    -Жикићи су из Дупника код Ниша, славе Никољдан.
    -Сомовићи су из околине Крушевца, славе Мратиндан и Аранђеловдан.
    -Попићи су из околин Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Великићи су из околине Крушевца, славе Стевањдан, зимски и летњи.
    -Бељтавићи су из некаквог Бељака, славе Лучиндан и Марковдан.
    -Недићи су дошли пре 100 година из Жупе, славе Мратиндан и Аранђеловдан.
    -Смудићи су из Жупе, славе Св. Ћирила и Методија и Илиндан.
    -Стајићи су из околине Крушевца, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Јевтићи су из Топлице, славе Јовањдан.
    -Кованџићи су из околине Крушевца, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.
    -Ђокићи су из Топлице, славе Ђурђиц, Ђурђевдан у Алимпијевдан.
    -Милићевићи су из Жупе, славе Св. Мојсила и Св. Романа.
    -Минићи су из расинског округа, славе Стевањдан, зимски и летњи.
    -Панићи су из Жупе, славе Никољдан.
    У Средњој Мали су:
    -Ступљанци су из Ступња код Крушевца, славе Аранђеловдан и Трнову Петку.
    -Ђешићи су из Топлице, има их још и у Пољни и Рековцу у Левцу, славе Никољдан.
    -Перичићи су старинци. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Литрићи су овако названи с тога што им је предак био пијаница, испијао литре пића. Они су такође старинци, славе Пантелијевдан.
    -Радићи су старинци, славе Аранђеловдан и Трнову Петку.
    -Караклићи су из Рженице у Жупи, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Василијевићи си из Гркљана у расинском округу, славе Никољдан.
    -Милојевићи су из соко-бањског Читлука, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Мирковићи су из студеничког краја, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Котленићи и Стевићи су дошли из рудничког краја испод планине Котленика, славе Св. Мојсила.
    -Гајићи су старинци, славе Никољдан.
    -Дољанци су из Дољана код Крушевца. Има их у Белој Води. Славе Ђурђиц, Ђурђевдан и Алимпијеван.
    -Милетачићи су дошли шпре 100 годона из Жупе, славе Пантелијевдан.
    У Топољаку или Доњој Мали су:
    -Милићарци су из околине Ниша, славе Аранђеловдан.
    -Мијаиловићи су са Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Буквићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи, не зна се одакле су, славе Никољдан.
    -Гајићи су из Жупе, славе Аранђеловдан.
    -Вучковићи су из расинског округа, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Јеремићи су из Онашнице у крушевачком округу, славе Никољдан.
    -Станојевићи су из Велике Врбнице у Жупи, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Аладанци си из некаква Аладана или Аладања у Топлици, славе Никољдан. Има их у Церовцу.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине: Марковдан – за здравље стоке и Мали Спасовдан – ради родности винограда.
    Гробље је једно и налази се у средини села.

  8. Порекло становништва села Јасика, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село ссе налази на једној уздигнутој заравни поред саме Голи(ј)ске Мораве, која село не може плавити али му плави кључ-поља. Кроз средину села протиче Срњанска Река а доњим крајем села протиче поток Пешинац. Ни река ни поток се не изливају, јер су им корита дубоко укопана. Село је на врло лепом положају. Од њега је нарочито леп поглед на Крушевац, од кога је село удаљени 4 километра.

    Воде.

    -Село пије више бинарску него изворску воду а пије се, али ређе, и моравска вода. Један извор је до Ерицког Рибњака, недалеко од Мораве. Испод механа и дућана постоји једна чесма, коју су још Турци подигли.

    Земље и шуме.

    -Пола сеоског атара је у моравској долини а пола на брду. Атар се простире и преко Мораве. У равници је земља јако плодна и на њој особито рађа кукуруз, конопља, ужарка и дуван. Земља у страни је слаба и неродна.
    Село има мало ситне шуме, која се налази на северној страни, у брду.

    Тип села.

    -Село је збијено и већином ушорено, нарочито око дућана и механа. Само по крајевима куће су мало ређе. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Срњанска Река. Прва је западно а друга источно у правцу ушћа Мораве. Доњу Малу мештани зову и Ново Село. Између Мала је растојање око 100 метара а између појединих кућа 20-40 метара.
    У селу има 175 кућа и 215 пореских глава.

    Име селу.

    -По једном народном предању село је садашње име добило због тога што је царица Милица ту јасно видела сина, Високог Стевана, када се враћао са војском из Русије. Они што овако причају веле да се село раније звало Јасника. По другима село је добило име због многих јасика, које овде, поред Мораве, расту.

    Старине у селу.

    -Око села ни у селу не налазе се трагови старих насеља. Преко Голијске Мораве, наспрам села, постојало је село Кованлучиште, Кованлук или Кованлучани, које се помиње у уписнику села од 1818. године а има га и на Вујићевој карти у „Путешествију“. То село се између 1825. и 1830. године, због поплаве, раселило. Већи део становника отишао је у Читлук код Крушевца а мањи у Јасику и Гавез. Испод цркве на моравској обали налазе се ђулад тежине 2-3 килограма.

    Постанак села и порекло становништва.

    -По предању село је старо и ту је постојало још за време Цара Лазара. Старости села иду у прилог и неколико породица – старинаца. За турског времена Јасика је била омања варошица. Пирх пише да је „услед живог саобраћаја постало напредна паланка у којој има много трговаца и еспапа“. То је било када је Крушевац био под Турцима. Доцније, када је Крушевац ослобођен, Јасика није могла у његовој непосредној близини као варошица опстати. И данас стоји калдрма у улици, где су механа и дућани, неколико старинских дућана и једна механа, сада фурунџиница.
    У Горњој Мали су породице:
    -Великићи су старинци, славе Пантелијевдан и Лучиндан.
    -Средојевићи су старинци, славе Никољдан.
    -Тувегџићи, тако названи по томе што им је неки предак био тувегџија, су досељени из Топлице, славе Никољдан.
    -Пупићи су из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Малезићи су из околине Лесковца, славе Лучиндан и Марковдан.
    -Ерићи су из рудничког округа, славе Ђурђи и Ђурђевдан.
    -Булурдићи (Тинчићи) су дошли пре сто година из Старе Србије, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Поповићи су из Старе Србије, славе Аранђеловдан.
    -Бачванџићи су дошли из Беле Паланке пре 50 година, славе Никољдан.
    -Ужаревићи су из околине Врања, славе Никољдан. Има их у Својнову и Маскарама.
    -Стрељићи су из Стрелца у околини Пирота, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Ђорићи су из Старе Србије, славе Никољдан.
    -Ванићи су дошли пре 80 година из околине Врања, славе Никољдан.
    -Цекићи су из околине Врања, славе Никољдан. Има их у Маскарама.
    -Врањанци су из околине Врања, славе Андријевдан.
    -Петрићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Стаменковићи (Власи) су досељеници из крајинског округа, славе Стевањдан, зимски и летњи.
    -Савковићи су из Старе Србије, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Јаковљевићи су дошли из Лаба у Старој Србији, славе Никољдан.
    У Доњој Мали су:
    -Ђорговићи су се доселили пре 150 година из Црне Горе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Бркићи су из Баличева у Топлици, славе Аранђеловдан и Св. Петку.
    -Ћосићи су из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Цветановићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Ћођођи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан.
    -Филиповићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
    -Лепоженићи и Јовановићи су из околине Пирота, славе Никољдан.
    -Вилимоноићи су из Топлице, славе Митровдан и Јеремијевдан. Има их у Средњем Крчину и Медвеђи код Трстеница, где су познати под именом Ђаволовићи.
    -Такићи су из околине Пиота, славе Никољдан.
    -Мићићи и Стојадиновићи су из околине Ниша, славе Лучиндан и Марковдан.
    -Вељковићи и Рђавчани у из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и зимски.
    -Стојиљковићи су из околине Лесковца, доселили се пре 30 година, саве Никољдан.
    -Гајићи су из околине Врања, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Тројановићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    У селу постоји црква, школа, судница, две механе, један дућан, ковачница и три ужарнице.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине немају.
    Гробље је једно и налази се у врху села, у страни, идући ка Крушевцу и Срњу.

  9. Порекло становништзва села Срње, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Село се налази у стрмим странама Срњанске Реке, која се код Јасике улива у Голи(ј)ску Мораву. Више је кућа на десној осојној страни него на левој. Ова река у доњем току пресушује, али у средњем и горњем никада. У уској равници око реке кућа готова да и нема. Приликом изливања не чини селу никакве штете.

    Воде.

    -Село пије највише бунарску воду. Само у Горњој Мали постоји један извор, који не пресушује.

    Земље и шуме.

    -Земља је већином слаба – прљуша. Многи крче шуме, те имају новина или крчевина, које добро рађају, нарочито кукуруз и пшеница.
    Шуме има доста и крупне и ситне а налази се више села, са једне и друге стране реке а највише у месту званом Басаре.

    Тип села.

    -Сеоске куће су ретке и подељене су на скупине од 5-6 кућа на одстојању, између тих скупина, од 200-300 метара. Село се дели на три мале: Бугарску у врху села за 2 километра далеко, Горњу и Доњу Малу на растојању од 400-500 метара.
    У селу има 78 кућа и 140 пореских глава.

    Име селу.

    -Село се некада звало Ораш, па је садашњим именом названо у новије време, због многих срна којих је у шумама било.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не може се ништа дознати о времену постанка овог села. Да није ново доказ су старинци, који се у њему налазе. Најновија је Бугарска Мала, која је насељена пре 90 година и у којој су само:
    -Живковићи су досељени из околине Пирота, има их 15 кућа и славе Никољдан.
    У Горњој Мали су:
    -Пантићи су старинци, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
    -Живановићи су старинци, славе Ђурђиц, Алимпијевдан и Ђурђевдан.
    -Милчевићи су са Малог Косова, славе Св. Петку, летњу и јесењу.
    -Јоцићи си из околине Врања, славе Св. Ћирила и Методија.
    -Јовановићи си из Старе Србије, славе Стевањдан и Илиндан.
    У Доњој Мали су:
    -Васиљкоићи су досељеници из околине Врања, славе Ђурђевдан.
    -Бојковићи су са Великог Косова, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Марковићи су из Матејевца код Ниша, славе Јовањдан, зимски и летњи.
    -Петровићи су из Старе Србије, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    -Касавићи и Живићи су са Косова, славе Аранђеловдан. Има их у Обрежу и Поточцу.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Томина Недеља, за здравље стоке и родност винограда.
    Гробље је једно и налази се у Горњој Мали, у страни.

  10. Порекло становништва Велика Крушевица, Град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“.

    Положај села.

    -Већи део села налази се у странама потока Пешинца а мањи је око Срњанске Реке. И поток и река теку углавном на југ и уливају се у Голи(ј)ску Мораву код Јасике. Поток је источно а између њега и реке има само једна омања коса. Поток не чини готово никакве штете а река, када се излије, чине штете кључу кроз који протиче. И поток и река о великим жегама пресуше.

    Воде.

    -Мештани овог села највише пију бунарску воду. Постоје два извора, од којих је један у Момирском Крају, на десној обали Срњанске Реке а други (чесма) је у Пешицком Крају и зове се, као и поток, Пешинац. Ови изврои не пресушују.

    Земље и шуме.

    -Земља је већином јака и родна и на њој особито добро рађа кукуруз, дуван и конопља. Шуме има доста и ситне и крупне и налази се на коси између Велике Крушевице, Падежа и Вратара.

    Тип села.

    -Село је обичне збијености. Куће су на растојању од 30 до 40 метара. Збијенију су у Пешицком Крају. Село се дели на: Момирски Крај – поред Срњанске Реке и Пешицки Крај, у потоку Пешинцу. Ови крајеви су удаљени један од другог око 2-3 километра а дели их коса, које је развође потоку и реци.
    У селу има 80 кућа и 90 пореских глава.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Не може се дознати од када је село на овоме месту. Изгледа да је од пре 200 година ово село било одвојено од села Јасика, јер се јасичанима заједно копају и имају једну сеоску славу. Становници су већином досељени из околине Врања и задржали су у свом говору стари акценат. Пешицки Крај је раније насељен.
    У Момиркосм Крају су:
    -Момирци су досељеници из околине Врања и славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Бојничани су из Бојника у Топлици, славе Никољдан.
    -Изворци су из Извора у врањанском округу, славе Илиндан.
    У Пешицком Крају су:
    -Пешићи су из околине Врања, славе Митровдан и Јеремијевдан.
    -Игришани су из Игриша у околини Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Ђокарићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
    -Душманци су из Душмана у околини Лесковца, славе Никољдан.
    -Поповићи, не зна се када и одакле су досељени, славе Никољдан.
    -Чпиљићи су из Чпиље у Старој Србији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
    Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина Пољобранија – ради одбране усева од веменских непогода.
    Сахрањују се у јасичком гробљу.