Poreklo Ivana Klajna

ROĐEN: U Beogradu, 31. januara 1937. godine.

RODITELJI: Otac Hugo Klajn (1894-1981), rođen u Vukovaru, psihoanalitičar i pozorišni reditelj, profesor Univerziteta; majka Stana (1905-1986), rođena u Beogradu, devojačko Đurić, muzikolog.

KRSNA SLAVA: Sveti Jovan (Đurići)

O PRECIMA: Otac Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, od oca Samuila (trgovca) i majke Sofije. Imao je tri sestre, koje su zajedno sa svojim muževima i decom stradale u Jasenovcu; niko iz porodice Klajn nije preživeo osim njega. Nisam ga nikad pitao o tome, suviše je bolna tema. Studirao je u Beču, gde je slušao predavanja Sigmunda Frojda. Za vreme Drugog svetskog rata krio se po Beogradu pod lažnim imenom (Uroš Klajić), tako da ga Nemci nisu uhvatili. Prvi je, posle I svetskog rata, uveo psihoanalizu u Srbiji, družio se sa levičarskom inteligencijom tridesetih godina (među najbližim prijateljima bili su mu Marko Ristić, u čiju kuću sam ja odlazio kao dete, kao i Miroslav Krleža, koga sam redovno posećivao kad sam 1961-62. služio vojsku u Zagrebu). Oduvek se zanimao za pozorište, pisao pozorišne kritike, pa je posle rata, po partijskoj dužnosti, angažovan kao pozorišni reditelj u Narodnom pozorištu. Taj posao mu je pružao mnogo zadovoljstava, glumci su ga voleli, a kasnije je postao i profesor na Pozorišnoj akademiji.

Moja majka Stana je ćerka uglednog beogradskog trgovca Mihaila Đurića, koji je bio predsednik Trgovačke komore. Njena majka se zvala Ruža (devojačko Jovanović). Svi su iz Beograda, ali daljim poreklom iz Crne Gore. Mihailov otac Luka, takođe trgovac, poreklom je iz Katunske nahije (još daljim poreklom, navodno, iz mesta Đurići u Boki kotorskoj). Što se tiče Jovanovića, imam primerak „Gorskog vijenca“ iz 1926. u kome je u spisku lica, baka Ružinim rukopisom, uz ime vojvode Milije zapisano „naš predak“, a uz ime Tomaš Martinović “moja baba Ivana je od Martinovića“. Luka Đurić se najpre doselio u Kragujevac, gde je Mihailo završio osnovnu školu, a potom je došao u Beograd, gde je pohađao Trgovačku školu i radio kao šegrt. Mihailo je imao i sestru Milevu i brata Danila. Mileva se u Paraćinu udala za izvesnog Jovanovića (nikakav rod Ruži Jovanović) i izrodila petoro dece, među kojima je najistaknutiji Mladen Jovanović, inženjer, koji je konstruisao tegljače na Dunavu. Danilo je postao činovnik, otišao u SAD, tamo se bavio rezbarijom i dobro zarađivao, ali bi sve odmah potrošio; drugo o njemu ne znam, osim anegdote (v. dole).

Mihailo i Ruža imali su tri kćeri: Anicu, Ljubicu i Stanu (moju majku). Anica je u braku sa Srbom Mijatovićem, trgovcem, imala sina Pavla i ćerku Ružicu (oboje pokojni); Ružičin sin je Dejan Savić, dirigent, svojevremeno direktor opere u Narodnom pozorištu. Od moje tetka Ljubice, koja je doživela stotu ili tako nešto, svojevremeno sam zabeležio najveći deo ovih podataka. Udata za Jovu Živadinovića, takođe trgovca, rodila je Dimitrija Živadinovića, karikaturistu, poznatog po stripu „Klinci iz moje ulice“, i Mihaila Živadinovića, svojevremeno dekana Arhitektonskog fakulteta. Niko od njih, nažalost, više nije u životu.

POREKLO PREZIMENA: Klajn je nemačko prezime, često među Jevrejima. Otac mi je samo napomenuo da smo poreklom iz Poljske, poljski Jevreji, odakle su se doselili u Vukovar.

PORODIČNA ANEGDOTA: Danilo (v. gore), otišavši u Ameriku, godinama se nije javljao. Onda je (da li pred Drugi svetski rat ili odmah posle?) stigao paket od njega. U paketu je bio punjeni fazan. Pomislili su da fazan sadrži pare ili dragocenosti, isitnili su ga na parčiće, ali ništa nisu našli. Nikad se nije saznalo zašto je slao taj paket.

PORODICA: Supruga Aleksandra (dev. Horvat). Njena majka Margita je Jevrejka iz Kule, prezivala se Švajcer, a otac Zvonimir Horvat iz Bjelovara. Sin Oliver.

BIOGRAFIJA: Završio studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je kao redovni profesor predavao italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Za dopisnog člana SANU izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine. Autor knjiga: Rečnik jezičkih nedoumica, Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku (I-II), Italijansko-srpski rečnik, Ispeci pa reci… Od 1974. redovno objavljuje tekstove u štampi koji se bave problemima savremenog srpskog jezika (u listovima Borba, Politika, Ilustrovana Politika i Nin). Preveo je brojna književna dela sa italijanskog i engleskog jezika.

IZVOR: Ivan Klajn za portal Poreklo