Порекло презимена, село Врбник (Книн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врбник, стање из 1920. године Врбничку парохију саставља Врбник, који се дели на: Љубач, Поткоње, Драга и Врбник. Још под ову парохију Порекло становништва села Врбник, стање из 1920. године Врбничку парохију саставља Врбник, који се дели на: Љубач, Поткоње, Драга и Врбник. Још под ову парохију Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врбник (Книн)

Порекло презимена, село Врбник (Книн)

Порекло становништва села Врбник, стање из 1920. године

Врбничку парохију саставља Врбник, који се дели на: Љубач, Поткоње, Драга и Врбник. Још под ову парохију припадају села општине Проминске: Бободоло и Лукар, али их испуштам, јер не припадају општини Книн. Љубач је одмах, преко Атлагића моста, до Книна, а уздуж реке Крке; Поткоње је испод брда Коња, а Драга у пољу, док Врбник је на висоравни. Поткоње се налази међу Бискупијом и Калдрмом. При Врбничком пољу, које је заједно са Бискупијом, биле су назад 100 године кошаре, где су им стајали воли, а данас граде и по гдекоју кућу и станове, где станују са благом. Преко Врбника води пут за Промину, Оклај, Спљет и Шибеник. Тај су пут направили за Француза.

На овому простору хране 65 коња, 545 говеди, 5.100 оваца, 236 свиња и 59 коза. Реку је Косовчицу (приток Кркин) провео Млечић у XVIII в. посред Бискупијско-Врбничког поља, те се зато и зове »Принципова воша«. Свега је у кнежији Врбник народа 2.049 (мушких 1.039, женских 1.009) православних 1.757 а римокатолика 292. Римокатолици су у Љубчу и Поткоњу, а припадају римокатоличкој жупи у Книну.

Породице су:

Вујатовић, (20), дошли из Грахова сврхом XVII в., славе Ђурђевдан;

Амановић, (26), дошли из Босне сврхом XVII в., славе Никољдан;

Купрешанин, (6), дошли из Купреса сврхом XVII в., славе Никољдан;

Вујанић, (7), дошли из Црне Горе у XVII в., славе Ђурђевдан;

Чолаковић, (10), дошли из Куманова у XVII в., славе Ђурђевдан;

Форментоновић, (1), дошли из Босне у XVIII в.;

Дамјановић, (9), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Вукмировић, (19);

Шкарић, (9);

Шурдоља, (4);

Турић, (4);

Даничић, (10);

Вукадин, (23);

Јарамаз, (12);

Петојевић, (2);

Ђаковић, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Милош, (7), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Василија;

Дујаковић, (13), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Шепа, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Палента, (5), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Марјановић, (20), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Ликић, (8), дошли из Лике у XVII в., славе Ђурђевдан.

Сви су православне вере.

У Љубчу су католици:

Була, (1), дошли из Промине;

Булић, (1), дошли из Далмације;

Вило, (1), дошли из Далмације;

Маџар, (1), дошли из Маџарске;

Ћачић, (1), дошли из Врпоља, сви од скора, задњих 50 година у Љубчу.

У Поткоњу су католици:

Гамбирожа, (5), су остаци Наполеонове војске;

Јелић, (6), дошли из Ковачића назад 150 год.;

Пожар-Алфиревић, (4);

Марић, (2), дошли из Ковачића назад 100 год.

Слава немају ни у једној породици.

Према горњему свега је 31 племе, од којих је 19 из Босне, 7 из Далмације, по једно из Црне Горе, Србије, Лике, Мађарске и једно племе од остатка Наполеонове војске.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 53-54), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић


Коментари (14)

  • Ines Simic

    Zdravo,prezivam se Šeat i poreklom sa Vrbnika,sva ostala prezimena su navedena osim mog,pa me zanima dali neko zna kada su dosli tamo i odakle su ili je mozda doslo do neke greske prilikom upisivanja pa su upisali Šepa umesto Šeat…Unapred zahvaljujem….

    Одговори
  • Ines Simic

    Bila bih ti jako zahvalna . MOJ MAIL [email protected]. Hvala 🙂

    Одговори
  • Вук

    Поздрав.Моји Марјановићи су дошли у Маглајане(Лакташи) крајем 19 вијека.Доселили су Петар и Стана звана Мута имали су 3 сина:Тодор,Илија и Лазо.Ако неко зна њихове родитеља или има неки траг био бих му захвалан.П.С.Славимо св.Ђурђа.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Вуче,

      Знаш ли по причама одакле су дошли у Маглајане.Мислиш да су од Книна, када си се овдје огласио.

      Марјановићи који славе Ђурђевдан, спомињу се 1882 године у парохијама:
      1.Бањалука
      2.Врело (Бихаћ)
      3.Дубовик (Крупа)
      4.Мајкић Јапра
      5.Мартинац (Прњавор)
      6.Пецка (Герзово)
      7.Приједор
      8.Рибник
      9.Сарајевско поље
      10.Сочаница (Дервента)
      11.Тешањ
      12.Црквина (Сребреница)
      13.Шолаји (Мр. Град)

      Одговори
  • Branka Škarić

    Škarići su, pred Turcima, došli s Kosova. Prezime im potječe od dijela zaprežnih kola, nekog drvenog klina (škarića) na kotaču. Dakle, bavili su se kolarskim zanatom kad je prezime nastalo, a od doseljenja su bili branitelji granice od Turaka. Krsna slava im je Sv. Nikola.
    Dio ih je otišao na otok Brač, gdje danas ima puno više Škarića, nego u Vrbniku. Taj dio plemena je prešao na katoličku vjeru.

    Одговори
  • Zoran Šumaruna

    Prezime Šumaruna je poreklom iz sela Vrbnik, kraj Knina. Slava je Sveti Nikola.
    Naime, u knjizi Porodice Dalmatinskih Srba, zborniku za srpsku etnografiju i istoriju (knjiga 2), autor Aleksandar Bačko je naveo da je 1796. godine u jednom dokumentu registrovan izvesni Todor Šumaruna, koji je bio pravoslavne vere i slavio Svetog Nikolu. Za sada, nije poznat stariji predak od njega.
    U XX veku su se mnogi muški potomci Šumaruna raselili u druge krajeve. Tako danas Šumaruna ima i u Novim i Starim Jankovcima (kraj Vinkovaca), nešto malo u Zegrebu i Rijeci, zatim u Novom Sadu, Futogu, Sirigu i Temerinu. Dolaskom u Vojvodinu, posle I svetskog rata, su lokalne vlasti mnogim Šumarunama dodali -ić, tako da postoji i nekoliko porodica koje nose prezime Šumarunić.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top