Село Дрен, стање из 1930. године
Село Дрен је источно од Лазаревца, а у присоју брда Брановице, Дебелог Рта и Оскоруше. Куће су на коси Дебелог Брда и по повијарцима између сеоских потока, груписане по родовима.
У селу има само један стариначки род. То су Марјановићи (4 домаћинства., славе Св. Ђурђиц, Михаиловићи су њихов огранак (1 кућа), славе и женину славу Ђурђевдан.
Пред крај друге половине 18. века и у првој половини 19. века доселило се десет родова.
Думанци (Ђорђевићи, Станковићи, Павловићи, Петровићи, Пантелићи, Радојичићи и Филиповићи, укупно 16 домаћинства, славе Ђурђевдан); Досељени су из Думанца у Босни.
Џајићи (Јанковићи, само два домаћинства, славе Ђурђевдан), доселили су се од Таре – са Дрине.
Дражићи (6 домаћинства, славе Ђурђевдан), не знају своју старину.
Тодоровићи (Јеремићи, Бранковићи, Драгићевићи, Новаковићи, Петронијевићи, Анђелковићи, Пауновићи и Даниловићи, укупно 23 домаћинства., славе Св. Јована). Досељени су са Косова у село Накучане (данас општина Горњи Милановац). После извесног времена предак Павле се досељава у Дрен пред крај 18. века. Тај предак Павле им се борио на Засавици у Мачви 1815. године.
Берићи (Филиповићи, Петровићи, укупно 5 домаћинства, славе Лазареву Суботу), не знају своју старину.
Бранковићи (1 кућа, славе Св. Јована), стари род, не знају своју старину, казују да нису род са осталим Светојованцима у овом селу.
Ћирићи (Радовановићи, Грујићи, Добричићи, укупно 6 домаћинства., славе Св. Мину. Доселили се из Војке у Срему, где и сада имају крвне рођаке; пето колено су од досељеног претка.
Трутићи (3 домаћинства., славе Ђурђевдан). досељени су из Трудеља (данас општина Горњи Милановац).
Алексићи (4 домаћинства., славе Св. Јована). предак био Ром/Циганин.
Ранковићи (Св. Ђурђиц), изумрли су по мушкој линији.
У другој половини 19. века доселило се пет родова. А то су:
Спасојевићи (4 домаћинства., Св. Лука). дошли су из Скакавице код Косјерића.
Спасојевићи други (4 домаћинства., славе Св. Андрију), су из Босне, доселио им се отац.
Радосављевићи (2 к., Митровдан), Отац дошао из Бразиловице.
Милановић (1 к., св. Јован), називају га и Ерчићем, дошао је из рудничког Ручића.
Лукићи (2 к., св. Арханђео) су однекуд из Подриња.
Цигански родови су:
Благојевићи (1 к., св. Никола). Деда као ковач досао из Бурова.
Димитријевићи (1 к., Св. Петка Параскева) је из Ропчева у Космају.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
22. фебруар 2015. у 14:35
Živkovic Goran
Izostavljena je familija Živkovic, koja je 1930 godine imala najmanje 4 kuce.
Samo u jednoj kuci oko 1900-te godine rodjeno je petoro dece od oca
Milorada i majke Perse :
Zorka, Svetislav, Dragoljub, Milan i Dimitrije.
Od te kuce danas ima 6 kuca Živkovica u Lazarevcu i Beogradu.
Milorad i njegov otac Milovan nisu se vratili iz prvog rata. Milovanov otac
se zvao Živko i rodjen je oko 1820-te godine pa predpostavljamo da smo po
njemu Živkovici.
12. јун 2023. у 20:52
Srdjan
Pozdrav….ja sam potomak od Milana Živković…tačnije njegov cukun unuk…
Zanima me da li nesto vise znate o poreklu Zivkovica…
I ko je vaš otac ili deda od njih pet sto ste nabrojali…
Pozdrav…
22. фебруар 2015. у 15:45
Živkovic Goran
Izostavljena je familija Živkovic, koja je 1930. godine imala najmanje 4 kuće.
Samo u jednoj kući, oko 1900-te godine, rođeno je petoro dece od oca
Milorada i majke Perse: Zorka, Svetislav, Dragoljub, Milan i Dimitrije.
Od te kuće danas ima 6 kuća Živkovića u Lazarevcu i Beogradu.
Milorad i njegov otac Milovan se nisu vratili iz Prvog svetskog rata. Milovanov otac
se zvao Živko i rodjen je oko 1820. godine, pa pretpostavljamo da smo po
njemu Živkovići.
23. јун 2015. у 20:09
Zoran
Дрењанин Радоје Јанковић који живи у Лазаревцу има комплетну студију о Дрену. Била је објављена на групи Општина Лазаревац – ОЛАГ, али је хакована ова група и сада се не може наћи. (До даљнег; Радоје ће се потрудити да то поново постави).