Буњевачка презимена: Мандић – Маријаневић

12. мај 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

MАНДИЋИ – у Суботици, од 1686.год., у Лемешу, у Сомбору, Каћмару, Аљмашу, Баји, Моноштору, Чавољу, Станчићу, Бајмаку и Бајши, од 1688.год. односно 1720., 1801., 1811., 1841.год.; православни и католици у Лици и у Подгорју, сви били православни па једни од њих примили католичанство вероватно око 1700.године, о њиховом пореклу из Дувна види у 3. тачки претходног одељка; католици у Сињу и у Брназама код Сиња; православни у Жагровићу код Книна, а досељени ”у 16.веку из Босне”, сад изумрли; православни у Ђеврскама у северној Далмацији, врло давнашњи досељеници, не зна се откуд; православни у Крупи у северној Далмацији; Т.Мандић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Хардомља у западној Херцеговини; два католичка свештеника у Босни, оба родом из Поља у Херцеговини или Босни; католици по западној Херцеговини; многобројни православни у западној Босни (и одатле пресељени у Лику) и у источној Херцеговини. У Далмацији код Бенковца православно насеље Мандићи, а код Сиња католичко село Мандића Дочић. У Босни три православна села с именом Мандићи и слично.

МАНИЋИ / МАМИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; Мамићи, католици у Лишанима Островичким код Бенковца. У Далмацији код Бенковца католичко село Манићи или Мамићи. У Босни и Херцеговини шест села с именом Мамићи и сл.: од њих су два католичка, оба у западној Херцеговини, а два православна у западној Босни.

МАРАСИ – у Подгорју и у Лици, од 1683.год.; католици у Селинама у северној Далмацији (мој додатак – Селине код Стариграда, а Мараси су и посебан заселак на Велебиту, као и топоним Марасовића пећина); католици у Главицама код Сиња; А.Марас, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Водица код Шибеника. У Далмацији код Имотског католичко село Мараси, код Сиња католичко село Марасовац, а код Книна део православно-католичког села Марасовина. Мој додатак – уз презиме Марас појављује се и презиме Марасовић, како код Стариграда и осталом делу Далмације тако и у Суботици. Сматра се да су презимена и Марас и Марасовић настала од влашког личног имена Маро. Нису сви Марасовићи (и Мараси ?) истог крвног порекла: једни су босанскохерцеговачко-далматинског порекла, други пољичко-сплитског, а трећи шибенског порекла.

МАРГЕТИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; у Подгорју и у Лици католици Маргета; католици Маргета у Мостару; фратар Stephanus Margetich умро 1805.год. у Јајцу; православни Маргетићи у Имотском; у Сплиту, по средњој и северној Далмацији; у II књизи Вукове збирке песама: Спиридон Маргетић, администратор у Дицму између Сплита и Сиња; православни Маргетићи и Маргете у Далмацији, Херцеговини, западној Босни, Славонији и Бачкој; знатна православна ускочка породица Маргетићи у аустриској Славонији 1551.год.; два Margetich-a у Митровцу 1702.године. У Босни два села с именом Маргетићи: једно католичко код Травника, а друго православно у источној Босни.

МАР(И)ЈАНЕВИЋИ (Marianevich) – свакако погрешно место Маријановићи, у Суботици од 1686.год.; католика Маријановића има у Далмацији, западној Херцеговини и у западној Босни; велики православни род Марјановића у Врбнику код Книна, а старином ”из Босне”; православни Маријановићи у Врлици; М.Маријановић, католички свештеник родом из Ливна; Стјепан Маријановић, фрањевац, рођен 1794.год. у Липници у Босни (средњој или источној); многобројни православни Марјановићи и Маријани по Босни.

ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.