Порекло становништва села општине Љиг, Штавица. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредили сарадници портала Порекло Милодан и Шарко.
Положај села.
Штавица лежи испод Угриноваца, у долини Брезовице, зване овде Штавичком Реком, која тече кроз средину села. Сеоско земљиште облика је мале висоравни, коју са десне стране реке чине четири повећа дугуљаста брега са заравњеним гребенима: Голубац, Виторово Брдо, Равна Главица и Врлетна Страна. Благе и пошумљене стране Голупца зову се Којића Забран, који је потоком Тисавицом одвојен од Виторова Брда, Равне Главице и Врлетне Стране. Овај поток долази са источне стране села, пролази испод Којића Забрана, потом окреће на север и утиче у Козељицу. Остали брегови пуштају дугачке и доста стрмените косе у дубодолинама Штавичке реке и потока Тисавице. Висораван са леве стране реке састављају два повећа дугуљаста брега са оштрим гребенима: Велики и Мали Рид, између којих је низак превој. Јужне стране и косе ових брегова често су пошумљене и зову се Читлук.
Сеоске куће су на странама и косама Равне Главице, Врлетне Стране и Великог Рида, затим, на западним подножјима Обешењака и Лисине, одмах изнад Штавичке Реке до Угиноваца. Куће на Равној Главици и Врлетној Страни доста су издвојене, и тај део села се зове Бождаревац.
Извори.
Најглавнији извори су: два извора у Равној Главици, извор у Врлетној Страни, у Великом Риду, Малом Риду и други.
Земље и шуме.
Готово је сва зиратна земља између и изнад кућа по именованим брдима. Нешто мало има поред реке. Средње је родности. Највеће су њиве на Голупцу, где се поглавито и сеју стрмна жита.
Заједничка сеоска шума је Читлук, где преовлађује букова гора.
Тип села.
Село је типа најприближнијег старовлашком. Јасно се издваја заселак Бождаревац. Разликују се три краја: Којићи на Риду, Симићевићи, на подножју Обешењака и Перцутовићи, на подножју Лисине. Ови крајеви са фамилијарним назвањима нису јасно изражени као засеоци.
У селу имају 94 куће, од којих је у Штавици 67 а у Бождаревцу 27.
Име селу.
У народу нема никаква тумачења о имену села.
Старине.
У овом селу има доста старина. У Којићима према Риду, има место Црквине, где су до скора биле зидине и часна трпеза. У једног сељака има неколико златних новаца са латинским натписима, који су ту нађени.
Порекло становништва.
У селу је само једна фамилија старинаца, а остало су досељеници.
У Штавици су:
-Којићи, старинци, славе Аранђеловдан.
-Симићевићи, досељени из Блажева код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Никољдан.
-Тобошаревићи, досељени из Одкове код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Ђурђевдан.
-Перцутовићи су дошли из Лопужња код Новог Пазара у време Првог устанка, славе Аранђеловдан.
-Арсенијевићи су досељени из Опава код Новог Пазара за време Првог устанка, славе Пантелијевдан.
У Бождаревцу су:
-Јанковићи (Кратовци), врло велика фмилија, досељени из Кратова у Македонији пре 120 година, славе Лазаревдан.
Сеоска је заветина Бела Субота.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
9. јул 2016. у 03:20
milos petrovic
A sta je sa petrovicima ,odakle su oni dosli … posto ih ima u selu
9. јул 2016. у 03:22
milos petrovic
Slava Аранђеловдан.
2. август 2021. у 10:36
Milos
Gde mogu jos saznati nesto o Percutovicima koje su vere i to