Буњевачка презимена: Говеђин – Дунђерин

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

ГОВЕЂИНИ (?) – у Суботици, од 1737.године.

ГОВОРКОВИЋИ – у Суботици; у јужној Далмацији католици Говорко, чији исељеници живе у католичкој Говорко-махали у западној Херцеговини; Јурај Говорковић, кнез, потписан на једном акту ”u Krašićih” у Хрватској 1581.год. и кнез Лацко Говорковић, потписан на актима ”u Kupčini” 1552.год., а ”u Karlovcu” 1596.год. и ”u Ričici” у Хрватској 1595.године. У околини Мостара сеоце Говорке у општини са становништвом све три вере.

ГОЈТАНОВИЋИ / ГОЈТАНОВИ – у Бачкој: у Сомбору, од 1715.год., и у Каћмару; у Лици католици Гојтанови; католици Гајтани у Херцеговини и од њих исељени у Книн; католици Гојтановићи у Хрватској и у Славонији. Код Фоче муслиманско-православно село Гојтановићи, а код Сребренице муслиманско село Гојтановић.

ГОРЕТИЋИ / ГОРЕТЕ – у Суботици, од 1687.год.; на једној молби коју су 1687. год. упутили петорица харамбаша (”морлачких капетана”) из шибеничког канониката конгресу католичке цркве у Риму потписан је као један од тих харамбаша ”Stefano Goreta”, који је дакле био католик; ”Горетић Павле” је по народној песми свакако био од Сиња или уопште из средње Далмације, јер Вук изриком напомиње, да је песма ”из Сиња”, а Горетић Павле, каже у песми, како је сабљу погубљеног Турчина послао ”Сплиту бијеломе, нека виде и наша господа како Турци окивају ћорде”; католици Горете (једн. Горета) у Дрнишу; мухамеданци Горетићи код Бишћа у западној Босни.

ГОТОВИРОВИЋИ (?) – у Суботици, од 1687.године.

ГРАШАЛКОВИЋИ – у Баји, од 1694.год., а пре тога у Печуху.

ГРБИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; православни у Лици; католици у Макарском Приморју и по јужној Далмацији и католичко сеоце Грбићи у јужној Далмацији; православни (?) у северној Далмацији; православни код Бишћа у западној Босни и врло много православних родова тог презимена по западној Босни. Има и пет селаца с именом Грбићи, православних и муслиманских, по разним деловима Босне и Херцеговине.

ГРГИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Лици; католици у Далмацији код Сплита и код Вргорца; католици у Книнском Пољу и од њих пресељеници у Книн, а пореклом ”из Босне”; православни у Турићу код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Врпољу код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Крушеву код Обровца и у Врањицу и Солину код Сплита; католици у Турјацима код Сиња; католици у западној Херцеговини у више места, вероватно један разгранат род; католици у Бихаћкој котлини и у Босанској Крајини; католици у Варешу; православни у западној Босни. У западној и средњој Босни пет католичких и православних селаца тог имена.

ГРИВИЧИЋИ – у Лици. У источној Босни муслиманско село Гривице, од чијег је имена без сумње постало презиме Гривичићи.

ГРУБИШИЋИ – у Суботици, од 1687. год., а можда пореклом од Олова у Босни, као и Брњаковићи о којима смо напред говорили, а којима је старо презиме такође било Грубишићи; православни у Подгорју и у Лици; католици у Дрнишу и у Шибенику; католици у Сушцима код Сиња; католици у загорској Далмацији, а код Клиса католичко сеоце Грубише; многобројни православни Грубишићи и Грубише у западној Босни.

ГРУНДОВИЋИ – у Суботици, од 1686. године.

ГРШИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

ГУГАНОВИЋИ – у Бачкој: у Лудашу још под Турцима и затим у Суботици од 1686.год., у Баји, од 1714.год., у Сомбору од 1715.год. (погрешно Gubanovics), у Кунбаји, од 1745.год. и у Аљмашу од 1841.године. Године 1672. помиње се фратар ”Петар Гугановић из Имоте”.

ГУЛИНОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; Гулини, католици у Бенковцу; L.Gulin, католички свештеник у шибеничкој дијецези, родом из Шибеника, у Далмацији код Шибеника католичко сеоце Гулине.

ДЕВИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; у Сомбору и у Баји, од 1715.год. (вере ?); православни у Лици и у Кордуну; католици у Макарском Приморју; православни у Полачи код Бенковца;”Devich G.” Родом из Сплита, католички свештеник у сплитској дијецези; много православних родова у западној Босни и у суседној босанској Посавини истог презимена. У Далмацији код Бенковца православно село Девића Варош.

ДЕВЧИЋИ – у Подгорју и у Лици, од 1683.год.; католици у Макарском Приморју; М.Девчић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Подгоре код Макарске.

ДЕЛИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у Лици; католици у Сињу; F.Deliić, католички свештеник у шибеничкој дијецези, родом из Лећевице у северној Далмацији; католици у Далмацији код Сплита; католици у источној и западној Херцеговини; православни и мухамеданци у западној и средњој Босни. У разним деловима Босне и Херцеговине, 15 селаца с именима Делићи и сл., нека од њих католичка.

ДЕЛЧИЋИ – у Суботици, од 1687.год.; Ђ.Делчић, православни свештеник у нишкој епархији.

ДЕМЕРЦИ (једн. ДЕМЕРАЦ) – у Баји, у Суботици, у Сомбору. ”Демеровићи” је надимак рода Баста у Лици. У Далмацији код Сиња Демеровац, заселак католичко-православног села.

ДЕРЕТИЋИ – у Суботици, од 1687.год. (без сумње погрешно Dertich место Deretich); православни род Дерете (једн. Дерета) у Гламочком и у Ливањском Пољу; М.Дерета, православни Србин из Раковице у слуњском срезу; Дерете и Деретићи, православни Срби у горњо-карловачкој епархији.

ДЕРНИЋИ (?) – у Суботици, од 1737.године.

ДОБРОНИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.

ДОКМАНОВИ – у Суботици; православни Докманови и Докмановићи у Лици и у горњо-карловачкој епархији.

ДОКОЗИЋИ – у Подгорју, од 1683.год.; католици Докозе (једн. Докоза) у Врпољу код Книна, старином ”из Босне”; католици Докозе у Јесеницама код Обровца.

ДОМАНИЋИ – у Суботици.

ДОМАНОВИЋИ – у Сомбору; католици Домановићи – Домјановићи у Засиоку код Сиња. Заселак истог имена у католичко-православном селу доње Херцеговине.

ДОШЕНИ – католици и православни у Подгорју и у Лици, од 1683.год., православни тамо примили католичанство, вероватно око 1700.године; по Р.Лопашићу, лички су Дошени пореклом ”из сјеверне Далмације”; православни Дошени и Дошеновићи у западној Босни; И.Дошен, православни архимандрит бездински, и М.Дошен, православни свештеник у горњо-карловачкој епархији; Г.Дошен, католички свештеник, родом из Толисе у северној Босни; четири православна свештеника тога презимена у карловачкој митрополији; православни Дошени у горњо-карловачкој епархији. У северној Далмацији код Обровца, католичко сеоце Дошенове Њиве.

ДРАГИЧЕВИЋИ – у Подгорју и у Лици; о њиховој старини и пореклу видети тачку 2. претходног одељка (мој додатак – потомци неретванског властелина Гргура Владимировића – Рукавине); има православних Драгичевића у Голубићу код Обровца, а католика у Дубровнику и на острву Брачу.

ДУБИЧАНЦИ – у Суботици, од 1724.год. Очевидно су пореклом из Дубице у северозападној Босни.

ДУГОБРАДИЋИ – у Суботици, од 1737.год. У славонској граници помиње се 1638. и 1651.год. као војник Вук Дугобрадић.

ДУГОЗЛЕЈИ (”Dugozlei”) (?) – у Суботици, од 1737.године.

ДУЈИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; православни и католици у Лици и то православни тамо примили католичанство, вероватно око 1700.године; три католичка свештеника с тим презименом, сва три родом из Доца у Босни и Херцеговини; босански фратар ”Michael Dujich”, умро 1846.год.; православни Дујићи у западној Босни.

ДУЈМОВИЋИ – у Сомбору, од 1715.год.; католици у Лици; лички племићи у старој хрватској држави и доцније; по Далмацији има много Дујмовића и сви су католици; католици у Блату у средњој Далмацији и племићки род у Пољицима. У средњој Босни муслиманско насеље Дујмовићи; по Скарићу тога имена више нема нигде у Босни и Херцеговини и то је село назвато по властелину Твртку Дујмовићу из 15.века.

ДУЛИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; мухамеданци некад у Лици, а сад у Босанској Крајини; православни у западној Босни. Православна сеоца тог имена код Бањалуке и код Гацка.

”ДУМЕНТИЋИ” биће ДУМЕНЧИЋИ – у Суботици, од 1687.год.; католици Думенчићи у Лици: католици Думенчићи у Врлици у Далмацији и у јужној Херцеговини; католици Думанчићи у Далмацији; католици Думенџићи у Босни и православне Думанџије у босанској Посавини и по осталој Босни.

ДУНДОВИЋИ – у Подгорју и у Лици, од око 1686.год.; католици у Земунику источно од Задра.

ДУНЂЕРИ (једн. ДУНЂЕРИН) / ДУНЂЕРСКИ – у Суботици, од 1759.год.; Л.Дунђерски, православни Србин у Сентомашу (мој додатак – Србобран); православни Дунђери у босанској Посавини.

 ИЗВОР: Александар Маринковић