Порекло презимена Прдавица Reviewed by Momizat on . Презиме Прдавица припада старој породици у Коњском (Зупци, Требиње). Ристо Милићевић у књизи "Херцеговачка презимена" наводи да није познато одакле су  Прдавице Презиме Прдавица припада старој породици у Коњском (Зупци, Требиње). Ристо Милићевић у књизи "Херцеговачка презимена" наводи да није познато одакле су  Прдавице Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Необична » Порекло презимена Прдавица

Порекло презимена Прдавица

Презиме Прдавица припада старој породици у Коњском (Зупци, Требиње). Ристо Милићевић у књизи „Херцеговачка презимена“ наводи да није познато одакле су  Прдавице доселили у Зупце. „Памти се само да су се пре 100 година звали Грушићи“.

Презиме су добили по томе што се неком њиховом претку негде „омакло“.

Из Коњског су Прдавице преселили у Требиње. Један од браће отишао је у Ваљево и тамо засновао породицу. По завршетку Другог светског рата узели су ново презиме Јовановић.

КРСНА СЛАВА: Свети Георгије

ПОЗНАТИ:

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (2)

  • vojislav ananić

    НЕОБИЧНА ПРЕЗИМЕНА
    Шта би Кењало рекао Пицајкићу, а Лелекур Зломислићу?
    Аутор: Ало.рс | 01.01.2015

    Орјенталиста Српко Лештарић написао је „Занимљиви српски презименик“ где је сакупио 5.500 необичних српских презимена.

    Рикало, Мукало, Пешко, Кењало, Ћоћкало, Накарада, Ћућак, Шупак, Мотика, Лелекур, Зломужница, Мачкодер, Масникоса, Цервовина, Поледица, Јасика, Срдоч… само су нека од бројних презимена које је орјенталиста Српко Лештарић, сакупљач и преводилац арапских народних бајки, пописао у книзи „Занимљиви српски презимењак“.
    Како пише „Политика“ он је књигу замислио као каталошки приказ несвакидашњих српских презимена и скупио је таквих 5.500.
    – У почетку сам намеравао да направим скроман списак од 100 необичних, али се он за тили час проширио на 365 – довољно за сваки дан у години, После две недеље почео сам да га повећавам до 1.001, што ме је асоцирало на „Приче из 1001 ноћи“. Показало се да ни тај број неће бити довољан – присећа се аутор књиге.
    За око три године успео је да дође до 5.500 презимена од којих је одабрао сто (плус једно) најживописнијих и сместио их у „Излог“ своје књиге.
    – Тако у Србији, између осталих, имамо и Бкиће, Прцовиће, Тртовце, Јогунице, Бабарогиће, Гуливрате, Фрфулановиће, Надрљанске, Ушљебрке…Али нико не треба да жури и помисли да су презимена из излога најзанимљивија – загонетан је Српко.
    У Србији има готово 50.000 презимена, од којих је 20.000 двосложно и завршава се на „ић“. Таква нису ушла у каталог, ако ни она настала од страних речи, попут Клајн. Међу најдужим, са чак седам слогова, издвајају се Сувочесмаковић и Гавранкапетановић.
    У изградњи „презименика“ Лештарића су надахнуле одјавне шпице, комшијске приче, надгробни споменици, читуље…
    Презимена је Лештарић поделио на неколико тематских целина – према нарави, склоностима, понашању, расположењима и душевним стањима. Ту су и презимена по интелектуалним одликама, крволочна, трудољубачка и трудомрзачка, ласцивна…
    – Занимљиве су и подудраности између презимена и занимања појединаца који их носе. У Земуну је на размеђи између 19. и 20. века живео гостионичар Аркадије Бокаловић, а у Србији постоје гинеколог Рибић, лекар Болесников, гастроном Гладић… У престоници има једна Звездана која се презива Музика, затим жена чије је презиме Македонска Торбица. Међу несвакидашњим комбинацијама је и име глумице Ђурђије Цветић – набраја Лештарић.
    Највише презимена у каталогу почиње на слово К.
    – За њим следе Б, П и М. На ова четири слова почиње 2.301 презиме у каталогу, док веома мало њих почиње на неко од следећих слова: Ђ, Е, Ж, Љ, Њ, У, Ф, Х, и Џ – истиче Српко Лептарић.
    Овако Лештарић дели презимена на тематске целине према:
    – Нарави: Добрић, Звоцић…
    – Склоности и понашању: Плачкић, Шмркић…
    – Расположењима и душевним стањима: Ведрић, Мрзић…
    – Интелектуалним одликама: Зјакић, Бенаковић…
    – Временским приликама: Кишић, Олујић…
    – Лепој спољашњости: Ђинђић, Милеуснић…
    Презимена могу бити и:
    – Крволочна: Кољивратић, Мучибабић, Мачкодавић…
    – Трудољубива или трудомрзачка: Работић, Дангубић, Небригић…
    – Ласцивна: Курић, Прчетић, Пицајкић…
    – По воћу, поврћу, јелима: Шљивић, Боранијашевић, Кобасичић…
    – Богохулних: Ђаволовић, Врагић, Распоповић…
    – Насталих од сложеница: Козоглавић, Зломислић, Злојутровић…
    Иначе, српска презимена најраније се бележе у црквеним књигама у околини Задра и Шибеника крајем 17. века.
    Кнез Александар Карађорђевић 1851. гоодине наредио је успостављање трајних, наследних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима, али су тек од 1900. године она постала устаљена у Србији. По завршетку Првог светског рата систем идентификације помоћу презимена нашао се у примени на целом Балкану.
    Данас су најчешћа презимена: Јовановић, Петровић, Павловић, Николић и Ђорђевић.
    Настала су од мушких личних имена преузетих од хришћанских светитеља и потичу из туђих језика – прво из арамејског, а остала из грчког.
    Само у Београду Јовановића има око 40.000, Петровића око 30.000, Николића око 25.000, Ђорђевића готово 20.000.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПРДАВИЦА (п). стара породица у Коњском (Зупци, Требиње). Није познато одакле су Прдавице доселили у Зупце. „Памти се само да су се пре 100 година звали Грушићи“. Презиме су добили по томе што се неком њиховом претку негдје „омакло“ (75:1139). Из Коњског су Прдавице преселили у Требиње. Један од браће отишао је у Ваљево и тамо засновао породицу. По завршетку Другог свјетског рата узели су ново презиме: Јовановић. Славе Ђурђевдан.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top