Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
СТЕВОВИЋИ
Стевовићи, у Новој Вароши, Прибоју и Сјеници потичу од Стевана Церовића, који се из Тушиње одселио 1815. године.
_______________________
СТЕВОВИЋИ (живе у Подгори, Борју и Между)
Постоје двије верзије о поријеклу братства Стевовића: једна коју је обрадио А. Лубурић у свом дјелу Дробњаци – племе у Херцеговини и друга коју је обрадио Божо Стевовић из Борја. Ја ћу овом приликом користити верзију коју је обрадио Б. Стевовић.
Према породичном предању Стевовића, које су прихватиле старе генерације, родоначелник братства Стевовић које живи у тепачком крају је Млађен. Називан је и Млађен Пипер.
Побјегао је из свог братства због убиства. Бојећи се освете, тражио је спас у некој непознатој и забаченој средини, у којој ће најлакше заметнути свој траг. У Тепцима се појавио двадесетих година 18. вијека и најмио се да ради код имућне породице Марић. Био је добар радник код браће Марића који су му дали своју сестру за жену. Уз сестру Марићи су му дали и дио своје имовине, на којој се Млађен стално настанио и засновао своју породицу.
Млађен је због бојазни од крвне освете морао да се склања из свог братства, да тражи уточипгге или у градовима код Турака, примајући њихову вјеру и заштиту, а затим као новопечени „Турчин“ да предводи Турке на своје братственике, или да бјежи у забачене и неприступачне крајеве и да тамо тражи уточиште. Те околности објашњавају чињеницу да се ни Млађен, ни његов син Љубивоје, ни унук Ристивоје, не помињу по правом презимену.
У Катунској нахији у Прентином долу је завичајно мјесто тамошње породице Стевовић, у чијем се родослову поуздано тврди да су поријеклом из Куча, од братства Дрекаловића, као и Гардашевићи, Биговићи и Ћосовићи. Њихов родослов израдио је Радован Стевовић на основу писаних материјала и уз сарадњу најстаријих братственика. Они су допши до увјерења да је њихов родоначелник Стево имао синове Живка – Жижу и Митра који по свом оцу Стеву узеше презиме Стевовић. Живко је, бојећи се крвне освете, због неког убиства, побјегао и настанио се у Броћанцу код Никшића, гдје је једно вријеме живио са породицом. Из Броћанца је нестао, односно губи му се сваки траг. Претпоставља се да је Жижин син Млађен који је дошао у тепачки крај као Млађен Пипер и изненада нестао из Броћанаца. Поставља се питање, које завређује пажњу, зашто Стевовићи у Катунској нахији славе Никољдан као своју крсну славу, коју су донијели из Куча, а Стевовићи у тепачком крају славе Ђурђевдан. Ово се да објаснити на тај начин што су све породице које су усељавале у нову средину, морале узети славу племена у које усељавају за своју крсну славу. Ето објашњења зашто су Стевовићи узели Ђурђевдан за своју крсну славу. Постоји и друго објашњење: да су морали мијењати крсну славу како би заварали свој траг јер су бјежали бојећи се освете.
Породица се значајније почела множити тек од Млађеновог праунука Стева, који је имао четири сина, па се по њима и породица дијелила и на уже називала по Ђокану Ђокановићи, по Јоксиму Јоксимовићи, по Мушу Мушовићи, а од Мијата су Лазовићи и Лекићи. Стевовићи данас живе у Подгори, Борју, Между и Жабљаку. Има оних који су се из ових мјеста иселили најчешће из економских разлога, тако да их данас има у Никшићу, Пљевљима, Подгорици, Бару, као и у Србији и Војводини.
Стевовићи су вриједни људи и добри радници. Истицали су се као храбри ратници у ратовима у којима су учествовали заједно са осталим Тепцима. Примјер је Милан Вујошев, официр бивше Југословенске војске, који је од првих устаничких дана био на страни НОП-а, у чијим је јединицама учествовао као командир чете на Пљевљима и на Сињајевинском сектору. Изостао је иза своје чете када се одступало за Босну да би збринуо своју породицу, па је тада био изложен притиску својих братственика који су му говорили да не иде у Босну у неизвјесност, већ треба да остане да се брине о својој породици. Милан је поклекнуо и прихватио њихов савјет да остане. Прикључио се јединицама Драже Михаиловића и тако се окончао животни пут овог способног војног старјешине.
У НОР-у 1941-1945. године из овог братства су погинули као припадници НОВ-а Пеко Вулов из Борја, који је учествовао у НОП-у од првих ратних дана као борац Четврте црногорске бригаде. Завршио је свој животни пут у Жабљаку 1944. године због ратних посљедица. И Зорка Ђурова је окончала свој живот у Жабљаку 1943. године, а исте године је и Мијаило Вучићев погинуо на Сутјесци. Димитрије Мирков, Радоман Милошев и Андрија Мијатов су били борци 7. омладинске бригаде од њеног оснивања.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
Коментари (0)