Порекло презимена Рајић

8. март 2012.

коментара: 54

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (54)

Одговорите

54 коментара

  1. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Рајић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Рајић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Брајковац
    -Лазаревац
    -Мали Црљени
    -Шопић

  2. Maja Rajic

    Tanasko Rajić,zna li se nešto više o njemu i njegovim srodnicima i porodici,obzirom da je po pobočnoj liniji čukun-čukun deda mog supruga.

    • Milica Rajic

      Proslo je skoro 10 godina od tvog komentara ali nikada nije kasno. Ja sam iz Stragara. Ako te zanima nesto vise o Tanasku probaj da me kontaktiras preko fb

  3. Stevan

    Neznam tacno poreklo prezimena Rajic i odakle vode poreklo porodice sa tim prezimenom ali znam da je u selu Tolvadija( sadasnja rumunija, rumunski naziv sela: Luvezile) zivelo u 19veku oko deset porodica Rajica. moj cukundeda (Jovan Rajic) je odande i imao je jos petoro brace i sestru koja se udala takodje u kucu Rajica (nisu u srodstvu). U Tolvadiji je nekada ziveo veliki broj srba a Rajici su bili najveca srpska porodica. U selu sada zivi jos samo jedan Rajic, moj dedaujak Radislav Rajic.

  4. Dragan Rajić

    Рајићи су пореклом из села Калузовићи, Врховина, Вучија Лука, Сарајевски Озрен, Шићима и Згона на тромеђи данашњих општина Соколац, Илијаш и Пале у Републици Српској.

    Писани трагови о нашем пореклу постоје документовани у више дела.
    У првом делу Гласинац, издање 1950, аутора етнолога г.ина Филиповића, на ст. 128 пише цитирам:
    “На западу од Гласинца је планински предео Сарајевска Врховина. У тој Врховини само је један православни род који тврди и за који остали верују да су старинци. То су Рајићи. Опширна предања о пореклу с генеалогијом за шест генерација забележили су пок. Г. Гашић и Сл. Трнинић у Летопису Нишићке парохије, који се чувао у архиви те парохије… ”

    Друго дело је Сарајевска околина, истог аутора г.ина Филиповића где на ст. 105 пише цитирам:
    ” … Стари Ристо Раић прича да је њихова породица најстарија у околини сарајевској. Када су, веле, Турци освојили Босну, њихови се стари нијесу хтјели потурчити, него су пустили да им Турци и земљу отму и да буду раја… ”

    Треће дело, је Белешке о пореклу становништва у Сарајевској Врховини (на насловној страни копије пише да је Из гласника етнографског института Српске академије наука I/ 1-2, у Београду 1952.). Најважнији цитати:
    ” …Средиште за православно становништво тог краја било је до 1941 у селу Нишићима, где су православна црква и седиште парохије. Год. 1928 долазио сам у то место. Тада сам имао прилике да разгледам започети Летопис Нишићке парохије, што га је 1902 био почео да пише пок. Гавро Гашић, тадашњи парох, а после Првог светског рата био продужио Славко Трнинић, ког сам затекао као пароха у Нишићима 1928. То и није прави летопис. Била је то овећа књига у којој су поменити свештеници уносили податке о стринама у појединим насељима и податке о пореклу појединих, нажалост не свих православних родова. Последњи подаци имали су да послуже у првом реду чисто практичним потребама: проверавању да ли брачни кандидати нису међу собом у сродству. Ради тога су код неких родова биле додане и генеалошке таблице.
    …Како сам обавештен, Летопис је пропао 1941…
    …Најзанимљивији су подаци што су их Гашић и Трнинић прикупили о роду Рајићима у селу Калаузовићима и др. Породица ова од фета Босне (од турског освајања Босне 1463) станује у Врховини…
    …Традицијом је породици Рајића очувано име неког војводе Угљеше, који је становао у Доловима. И сада народ то место зове Угљешини Долови. Ти су Долови сада обрасли шумом. То су Долови близу Врховине. Сем тога, кажу да се ова породица раније звала Мрњавчевићи. После турске најезде, веле да је војвода Угљеша отишао преко Саве. С њим су отишли многи главари народни, али је ипак доста народа остало у Босни…
    …Предања о Рајићима су врло занимљива…Ограничићу се само на оно што је главно у тим предањима: да су Рајићи старинци у средњој Босни…
    …Напослетку, у подгорини севернобосанског Озрена, око 130 км према северу од средњебосанског Озрена, слушао сам од Срба сељака како се у Босни међу православним сматрају старинцима само ти Рајићи у Врховини…

    Слава Рајића је Свети Никола.

  5. Дејан

    Моја чукунбаба је Јулка Рајић (1876-1915) из Новог Бечеја. Удала се за Душана
    Вујадинов. Њени родитељи Коста и Синка (рођена Луцић или Јоцић)

  6. Бојана

    Мој предак, Димитрије Рајић, из Ниша се 1798. године преселио из Ниша у село у околини Ковина. Поседујем већи део родослова од Димитрија до данас, али ме интересује његово порекло. Ми славимо Св. Враче Кузмана и Дамјана.

  7. Radovan

    U okolino Vojnića na Kordunu, postoji naselje Rajić brdo.. Taj kraj je naseljen Srbima tokom 18. veka i ako postoje podaci da se prezime Rajić spominje u dokumentima o dolasku Srba na Žumberak i delove Gorskog kotara poletkom 17 veka. Danas na Rajića brdu više nema Rajića.
    Isto tako, kod Nove Gradoške postoji naselje Rajić. Ni u njemu ne postoji to prezime.

  8. Slaviša

    Ja sam Rajić poreklom iz sela Vlaški do opština Žabari u mom selu i danas žive dve loze Rajića koje nisu u direktnom srodstvu inače i jedni i drugi smo starosedeoci u tom selu i nekad smo bili dve od tri naj brojnije familije u selu. Pored nas u Braničevskom okrugu Rajića kao starosedeoca ima u Požarevcu i u selu Dobra u okolini Golupca i oni su se izmešali sa Vlasima ali su zadržali svoju slavu i tradiciju slava nam je uglavnom sv Djurdjic i sv Nikola. Pored nas koji smo starosedeoci posle zadnjih ratnih sukoba iz Bosne i Hercegovine se doselio odredjeni broj porodica i u glavnom su naseljeni u Požarevcu.

  9. ĐURKO RAJIĆ

    U POTPUNOSTI SE SLAŽEM SA NAVODIMA GOSPODINA DRAGANA RAJIĆA.Ja sam rođen u selu Ozren,opština Ilijaš 1955.godine i pamtim da su moji stariji sve ovako pričali,između ostalog da smo najbrojnija familija na tim prostorima i da smo dobili prezime zbog toga što naši preci nisu prihvatili Islam pa su postali raja i po tome i prezime dobili.Sada većina Rajića živi u selima Kalauzovići,Bare,Vrhovina,na Palama,Sokocu i naravno svi slavimo slavu Svetog Nikolu.Pozdrav svim bratstvenicima ma gdje god bili.

  10. Војислав Ананић

    РАЈИЋ (к), презиме се спомиње у првој половини 18. вијека у матичним књигама жупе Требимља (Попово). Године 1709. евидентирани су у Кијев Долу, а 1713. у Стрмици. У матицама жупе Груде помињу се (1745) и у Прапратници (214/3:88).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.