Порекло презимена Каљевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ КАЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Каљевић Хаплогрупа: I2a Порекло: Струганик, Ваљевска Колубара, Србија Крсна слава: Томиндан Контакт: [toggle title="ТЕСТИРАНИ КАЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Каљевић Хаплогрупа: I2a Порекло: Струганик, Ваљевска Колубара, Србија Крсна слава: Томиндан Контакт: Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Каљевић

Порекло презимена Каљевић

ТЕСТИРАНИ КАЉЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Каљевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Струганик, Ваљевска Колубара, Србија

Крсна слава: Томиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КАЉЕВИЋИ

(живе у Подгори, Кочадолу, Слатини и Стругу)

Воде поријекло од братства Пилетића из Пипера, одакле су се у Дробњак доселили крајем 17. вијека. Разлог исељења била је разура њиховог претка који је погинуо у некој борби. Његова удовица сакрије своје малољетне синове у буњиште, па кад опасност прође, она их извади из буњишта, прљаве, окаљане, па их по томе прозваше Каљевићи. Мајка са дјецом побјегне у Дробњак и насели се на Слатини око 1670. године. Тамо су живјели једно вријеме; потом се подијеле и почну расељавати. Браћа Вук, Илија и Сава пређу у Језера и населе се у Шумановцу, а најстарији од браће остане на Слатини; они имају надимак Катане. Од ових са Слатине Милан, Новица и Вукашин преселе се на Струг међу Ускоке.

Вук, Илија и Сава живјели су имућно у Шумановцу све до 1715. године, када су на њих ударили колашински Турци и плијенили им стоку, због чега су се преселили или, боље рећи, склонили у Тепца. У Шумановцу су оставили трага у топонимима који подсјећају на њих, као што су „Каљевића убао“, „Каљуша“…

У Тепцима се истакао Вук Каљевић, који је четовао, а прочуо се као чувени харамбаша. Хајдуковао је по Босни и Херцеговини, око Сарајева и Мостара. Био се удружио са својим побратимом Јованом Енџелом, који је био чувени хајдук и харамбаша. Турци их једном приликом опколе код Трнова, гдје оба погину. Од Вука није остало потомства.

Сава се из Тепаца пресели у околину Ужица и од њега је тамошње братство ЧАЂЕВИЋИ.

Илија остане у Тепцима и ожени се синовицом Рајичева потомка Јова, која није имала браће. Илија подијели са Јовом имање напола и остане да живи у Тепцима. Од Јова воде поријекло Јововићи о којима је било ријечи у поглављу о Тепчанима. Илија је имао сина Новака, Новак Вујоша, а Вујош Шабана. Шабан је био чувени јунак и хајдук. Четовао је по Затарју. Нарочито је био вјешт у прелажењу Таре – он је предводио чете из Мораче, Дробњака и са других страна Затарја. Опјеван је у народним пјесмама. Истакао се предводећи Дробњаке, Морачане и Ускоке приликом напада на Грдијевиће 1805. године, када су поробили, опљачкали и попалили Грдијевиће, Врбу и остала села у том предјелу.

Шабан је погинуо у борби с једном морачком четом, која је плијенила овце Милића Вуковића – Мотике, из Мотичког Гаја, па су сви били пошли у потјеру не би ли повратили плијењене овце. Шабан је имао два сина: Видака и Јола. Видак је био кнез села Тепаца. Погинуо је у Буковичкој гори 1848. године од руке Алексића из Малинска. Видаков син Окица-Јовица био је добар јунак; нарочито се истакао у Вукаловићевом устанку 1857-1862. године и командовао је Језерцима приликом заузимања Колашина. Окица се по оцу Видаку презивао Видаковић и он се појављује у документима из којих се види да је представљао Језерце на договору херцеговачких главара у вези са дизањем устанка против Турака. На овим документима се потписивао као Јовица Видаковић. Окица се 1867. године одселио са својом породицом у Србију, одакле је учествовао у Херцеговачком устанку 1875. године.

У балканским ратовима тепачком четом је командовао Петар Каљевић, који је погинуо на Црном врху код Косанице 1912. године.

У Херцеговачком устанку 1875-1876. године погинуо је Матије Каљевић у борбама које су вођене око Колашина.

Милосав Каљевић са Струга учествовао је у Првом свјетском рату као борац ускочког батаљона у чијим је редовима погинуо на Мојковцу 7. јануара 1916. године.

Блажо и Мирко Каљевић учествовали су у Комитском покрету као комите од 1916-1918. године.

Из овог братства у НОР-у 1941-1945. године погинули су као припадници јединица НОВ-а сљедећи братственици: Новица Милованов из Кочадола у педесет четвртој години живота у бици на Пљевљима 1. децембра 1941. године; Павле Каљевић из Боровца у Затарју 1942. године и Урош Милутинов са Слатине у Кучима 1944. године.

Илија Шујов са Струга, заједно са својом женом Даницом, били су у НОР-у од првих ратних дана. Илија је био на дужности замјеника команданта и командант батаљвна у Четвртој црногорској пролетерској бригади, а Анђа је била у интендантури бригаде; обоје су носиоци Партизанске споменице 1941. Са њима је у бригади био и њихов малољетни син Пуниша, који је након завршетка рата послат на школовање.

У јединицама НОВ-а као борци 7. омладинске бригаде учествовали су Владимир Милосављев и Владо и Љубо Каљевићи.

Каљевића има одсељених у Затарје и Србију. У колубарском крају, у селу Струганику, живе Каљевићи, који су старином из Тепаца. С њима су род Каљевићи из ужичког краја. Тамо су дошли из Старог Влаха, а у Стари Влах из Тепаца. У колубарском крају су Каљевићи, Марковићи, Мишићи, Пауновићи и Матијевићи.

Од Каљевића је био државник Љубомир Каљевић, а од Мишића Живојин Мишић, прослављени генерал и војвода српске војске, рођен у Струганику 1855. године, а умро у Београду 1921. године.

У свим ратовима у којима су учествовали, Каљевићи су се истицали као добри и храбри ратници и јунаци.

Славе Томиндан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top