Котуровић

7. март 2012.

коментара: 1

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бојан Котуровић

    Према подацима “Пакрачког шематизма”, у Грабовац у Славонији (и читаво ово подручје), Срби су се насељавали после ослобођења од Турака 1691. године. Тако у попису из 1755. Срби овде преовлађују над Хрватима и надаље се каже: да су се “доселили већином струјама из Босне, а нешто и из крижевачке Крајине… Ова струја (Срба) била је толико јака, да хрватски досељеници нису ни улазили у тај крај, а нису то чинили ни касније.”
    Према подацима шематизама за територију Босне, установили смо места обитавања Котура крајем 19. века, а претпостављамо да их је овде било и много пре него што казују црквени подаци. Овде су евидентирани само Котури и то искључиво са истом крсном славом – Св. Никола. Запажамо да су били концентрисани углавном у западној и северозападној Босни, у парохијама око Дубице, Градишке и парохији Пећи, код Ливна. Ово последње место указује на један од могућих путева Котура према Босни. Судећи по томе, они нису ни овде, у Босни, аутохтони.
    У Поуњу, у селу Бенаковац, помиње се топоним Котуров бријег, по неком Котуру пореклом из Дубовика, који је ту имао наслон (тор) за овце. Иначе, како каже аутор ове монографије с почетка 20. века, “село је скоријег постанка и ту су имали станове само муслимани из Турског Дубовика и Подкалиња. Од православних је само Котур имао стан.” Иначе, надаље се каже да су, први српски становници поменутог села, били досељеници после ослобођења од Турака и то из Далмације и Лике.
    Кад је село Малић-бегов Дубовик опустело после Лаудоновог рата, у другој половини 18. века, прва се из Лике, почетком 19. века, населила породица Котур. Они су били само једна кућа са славом Никољдан. Аутор каже да су их звали и Маливук, али је нејасно да ли им је то био надимак или старо презиме, и додаје: “Богати су, а слабо се множе.” ивели су у засеоку Збјег. Био је и заселак Дробњаци, са породицама Мандић, Бањац, Дрљача, Мазалица, што би указивало на њихово порекло из области Старе Херцеговине, а раније из Старе Србије, то јест Косова и (или) Рашке. Котури су забележени у још једном селу у Поуњу, у селу Мутник. Овде су се, каже извор, населили после окупације Босне (1868. године) из села Кршље, Кордун. Славе Никољдан.
    Презиме Котур и изведена Котуров, Котуровић и Котурић, несумњиво је настало по надимку, а он према округлом предмету који се котрља, а називамо га и колут. А предак је тај надимак највероватније добио по свом динамичном карактеру и одговарајућем, биће немирном, понашању!