Којадиновић

7. март 2012.

коментара: 11

Презимена

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. 12. август 2019. у 17:09

    срђан

    ја сам по мајци којадиновић, околина олова у босни. славимо никољдан. пореклом смо из села риђана код никшића, опширније се може прочитати овде:

    https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-zaovine-bajina-ba%c5%a1ta/

    занима ме има ли данас бучовића и које је њихово даље порекло? по мојим неким истраживањима пореклом су или из боке или кривошија а даље вероватно из поповог поља.

    Reply

    • 13. мај 2021. у 13:35

      vladan

      ima varijanta i da su Bučovići iz Gackog,kao i Šarana kod Nikšića

      Reply

    • 26. март 2023. у 23:59

      andjela

      i ja sam po majci kojadinovic, koja je takodje iz olova. mora da smo rod

      Reply

    • 17. новембар 2024. у 19:38

      Visnja

      Nema Bucovica
      Od Kojadina Bucovica,svi su uzeli prezime Kojadinovici/ uglavnom/ dalje ima Mandica,Jelicica…upravo zbog tog ubijenig Turcina.Selo Ridjan ne postoji vise,Kojadinovici su se podelili i vecina je otisla u Zaovine kod Tare,a neki su presli u Bosnu.
      Mehana,kuce,stale,crkva Kojadinovica u Zaovinama su danas pod vodom,tj vestackim jezerom.Posle drugog sv.rata ti Kojadinovici su kolonizovani u Vojvodinu,odakle su se rasprsili po Srbiji

      Reply

      • 3. април 2026. у 10:56

        Snežana

        U zaseoku Bare u selu Zaovine na Tari još ima Kojadinovića.

        Reply

      • 10. мај 2026. у 15:06

        Dragan M. Kojadinović

        Postoje i dalje Ridjani kod Nikšića. Bio sam u Ridjanjima pre nešto više od 20 godina.
        Tamo me je odveo Milan Stojović, tada direktor i glavni i odgovorni urednik Radio-televizije Nikšić.
        Još jednom, hvala mu i na tome!
        Kojadinovića ima i u Priboju i u Mokroj gori.
        Kojadinovići su se selili i pre tog neplaniranog ubistva turskih vojnika (dvojice) veče uoči Božića.
        Po nekim mojim saznanjima, a po mletačkim vojnim arhivama iz 1409.godine, preci Bučovića i Kojadinovića, Srbi, živeli su u blizini Skadra, na ušću reke Bojane u Skadarsko jezero, u dolini oko tog ušća, tada su imali “30 vojnika na konjima” , kojima je “starešina bio Vuko”.
        Po usmenom predanju, a toga ima i u romanu Petra Sarića ‘Sutra stiže gospodar’ ( pri kraju romana) u izdanju Prosvete iz Beograda, u Kosovskom boju učestvovala su dva Kojadinovića.
        Jedan od njih bio je i Komnen Kojadinović, poznat i u srpskim epskim pesmama kao Komnen Barjaktar.
        To bi značilo da su i pre dogadjaja pri kraju turskog boravka i vladavine u Crnoj gori, mislim na ono u predvečerje Božića, dakle nekoliko vekova ranije, naši preci prezivali, ili samo identifikovali kao Kojadinovići, moguće prema nekom drugom, ranijem, pretku Kojadinu.
        Bučovići su, verovatno, postali mnogo kasnije, posle selidbe iz okoline Skadra u Staru Hercegovinu, koja će se kasnije pripojiti Crnoj gori i postati poznata kao Stara Crna gora.
        Svi Kojadinovići su u nekom bližem ili daljem srodstvu, moji (koji su se naselili u Zaovine na Tari) slave Svetog Stevana.
        Pokušavajući da dokučim koji je to “Kojadinov unuk” koji je ” oplavkom sekire”, dakle tupim delom alatke koja je služila za sečenje pečenih brava, ubio oba turska vojnika koje je zatekao u pomračini mlekara, gde su se odlagali pečeni bravi, a poslednji pred ubistvo bio je 13.brav, naslutio sam da bi to mogao biti moj čukundeda Gavrilo.
        On je tada mogao da bude dovoljno odrastao i kadar da učini tako što.
        Moguće je da je njegov otac bio baš Radašin koga je starac Kojadin “ostavio u Zaovinama sa sestrom, udovom, Jelicom” , da bi on sam potom, sa preostalom familijom, “otišao ka Mokroj gori, gde se naselio i, krajem te godine, i preminuo”.
        Turski vojnici nisu bili gladni pa došli da ukradu pečenog brava, oni su se, pretpostavljam, junačili, a možda i opkladili, da će kradom ući u mlekar velike i moćne familije i u kasarnu u Nikšiću doneti sveže pečenje.
        Kojadinov unuk, narečeni, nije imao nameru da se tog dana sukobljava, a posebno ne da nekoga ubija, nego je, zatekavši Turke u pomračini mlekara, delovao u magnovenju, a i u strahu po svoj život, te dohvatio prvo što mu se našlo pod rukom, sekiricu za tranžiranje pečenja…
        I učinio šta je učinio.
        Stari Kojadin je, odmah potom, naredio pakovanje i hitan pokret, bežaniju, plašeći se strahovite odmazde Turaka.
        Prezimili su u Priboju, jedan deo je naselio okolne predele, a ostali su nastavili put Tare i Mokre gore.
        Naš rodjak je i poznati, a odavno počivši, glumac Uglješa Kojadinović, kao i njegov kolega Rade Kojadinović iz Novog Sada.
        Ja sam rodjen 1954.godine u Banatskom Karlovcu, u koji su moji došli tokom kolonizacije, 1946.godine.

        Reply

    • 29. септембар 2025. у 18:44

      Boojan

      Ja sam iz Olova Kojadinovic po ocu i slavimo Nikoljdan

      Reply

  2. 11. септембар 2023. у 23:37

    Saša

    Ja sam Kojadinović po ocu!
    Takođe su moji iz Olova a živjeli su u selu Krajišići.
    Trenutno smo u Brčkom

    Reply

  3. 28. август 2024. у 16:55

    Rada

    I ja sam poreklom Kojadinović. Moj otac je rođen na Tisovom brdu, a po priči, moj deda je imao 1 godinu (oko 1891.godine) kada su njegovi iz okoline Višegrada došli na Tisovo brdo (opština Olovo). 1953 godine se cela porodica (deda, otac, stričevi i tetke sa porodicama) preselili u Rumu. Znam da smo imali rođake u Olovu.

    Reply

  4. 15. децембар 2024. у 20:01

    daliborka

    ja sam kojadinov iz banata opština bela crkva mesto dupljaja gde je grad marije terezije po mom saznanju i proučavanju u srbiji kojadinov je ostalo jako malo jer u mom mestu je bila porodica gde je otac imao tri sina pa je trećeg iserao iz kuće zbog neposlušnosti usred zime on se naselio u požarevcu i dodao na prezime kojadinov -ić ta dešavanja su bila u perjodu posle drugog sveckog rata a inače slavimo slavu svetog jovana.

    Reply