Порекло презимена Кезуновић

7. март 2012.

коментара: 3

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Velimir

    Gavrilo kezunović joksim Vuksanovic. su ogranci šćepanovića odselili na Glasinac sokolac oko 1830 godine iz župe nikšićke.

    • Божидар

      Гаврило је потомак Брђанског кнеза Кезуна са Орје Луке, који је помогао Светом Василију Острошком да обнови/сагради Острошки Манастир 1649. год. О томе постоји запис у Споменику Српске Академије Наука, који се издаје од 1888. год., а иста запис би требала да постоји и у списима Острошког Манастира. Потомци кнеза Кезуна се по њему презивају Кезуновић.

      Име(ница) „кнез“ односно „Кезун“ значи уствари једно то исто, јер се ради о метатези, тј. замени слова, као напримјер „намастир“ и „манастир“. У нашем случају ријеч „КНЗ“ односно „КЗН“ потиче од (старо)јеврејске ријечи „קָצִין“ (чита се са десна на лијево и изговара се „кнез“/“кезун“) и значи „официр“ односно “вођа“ – види Књигу Пророка Исајије, глава 3, стих 6-7 у Старом Завјету. Пророк Исајија је тај који је предвидио/прорекао долазак Христа. Због уштеде пергамента и брзине преписивања у стара времена су се именице по правилу писале/преписивале без самогласника, тј. „кнз“ а не „кнез“. У Пољској је та именица/ријеч/транслација/позајмница добила облик „кцн“ („Kacyn“).
      [Примједба: Кад се на Google укуца Кезун појаве се нека друга објашњења, која са научне стране – филолошке и историјске – нису прихватљива/одржива].
      Осамдесетих година прошлог вијека сам покушао утврдити да ли носиоци презимена Кезуновић из околине Калиновика, Колашина, у Хрватској, у Словенији и Њу Јорку имају истог претка као Кезуновићи (Гаврилови потомци), који воде поријекло са Романије/Гласинца, тачније из Бјелопавлића. Нико од тих особа, са којим сам крајем прошлог вијека био у директном или индиректном контакту, није знао рећи нешто одређено када сам их питао ко су и одакле потичу, а поготову одговорити на питање откад живе ту гдје су. Добивао сам скоро исте одговоре: „…. Наш стари су, крајем деветнаестог или почетком двадесетог вијека, дошли ту гдје смо сад, а дошли су: а) ….преко Босне (кад је у питању Хрватска и Њу Јорк ), б) …. од Бијелог Поља односно Колашина (кад је у питању Словенија), в) ….. однекуд? (остали). Ко су и гдје су им били корјенови почетком деветнаестог вијека, што ме нарочито интересовало – нису знали одговорити. Знам да има Кезуновића у Србији, Аустралији и другим земљама, са којима нисам био у контакту и за које нисам сигуран ко су и одакле потичу. Позивам их, да ако прочитају овај коментар, да дају свој допринос/коментар.
      Хипотеза: Ако се кад у будућности генетском/ДНК анализом испостави да су горе поменути Кезуновићи ближи/даљни род? – онда је јасно да су и они потомци Кнеза Кезуна са Орје Луке!

      Кад је у питању која се Слава слави, што се често грешком сматра као доказ истог односно различитог поријекла/презимена, овдје је потребно насвести да Бјелопавлићи славе Свету Петку, тј. 27. октобра (по правилу последњи петак у октобру мјесецу), док Гаврилови потомци славе Св. Луку, тј. 31. октобра. Што се тиче ових последњих, то је само један од доказа „темељитости“ и савршенства начина на који су Гаврило и његова жена склонили и спасили своју дјецу, јер су се почетком и средином 19-ог вијека, тј. након бјекства из Бјелопавлића, педесетак година крили под лажним именом „Јокића из Никшићке Жупе“, који славе Св. Луку.