Правица

5. марта 2012.

коментара: 2

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Војислав Ананић

    ПРАВИЦА (п), познато и ријетко презиме у Херцеговини. Правице су настањене у два села Шуме требињске: Бијелач и Дражин До. У Дражин До се једна породица доселила око 1785. године, а друга око 1865. из оближњег села Бијелач. Правице у Бијетчу су, према предању, поријеклом “од некуд из Далмације”. Предак им је “отуд побјегао” и дошао у манастир Дужи. Ту је постао “ кмет манастирски”, а претпоставља се да је био католик. Обрен Ђурић Козић каже да је то морало бити веома давно, јер су четврорица Правица били калуђери у манастиру Тврдош који је порушен крајем 17. вијека. Предање даље каже да су Правице живјеле у пећини “Мустапића гају” код Десин-Села, док их је била само једна породица. Из ове пећине су, наводно, прешли у Бијелач. Кад су дошли у село било их је три брата. ”Зна се” да је једном било име Грујица. Браћа су у “млиници убили једног Турчина” и неки од њих је побјегао у Херцег-Нови. Повратио се и настанио у Дражин Долу. Правице у Дражин-Долу славе Јовањдан, а у Бијелчу Зачеће Јованово (23.септ.). а прислужују Велики четвртак (75:1170,1172). Из породице Правица у селу Бијелач потиче народни херој Драгица Правица (1919-1942). Драгица, познатија као Драга, обављала је више значајних функција у устаничким данима. Обилазила је херцеговачка села и неуморно се ангажовала у раду са омладином. Послије повлачења партизанских снага са терена Херцеговине, јуна 1942. остаје да илегално ради у требињском срезу. Четници су је ухватили и мучили, а затим предали италијанским фашистима који су је злостављали у дубровачком затвору “Казбек”. Послије понижавања и мучења, Италијани су је вратили четницима. Стријељана је 27. јуна 1942. у Љубомиру, заједно са братом Радом, такође познатим револуционаром (169:123).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  2. Miloš

    Brat Dragice Pravice je bio u Četnike a ina je dobila zadatak ako ga ne prevede u Partizane da ga ubije, na molbu oca da se bratsko sestrinska krv ne rastavlja on je napušrio Četnike ali nije otišao u Partizane već je istao kući da ibrađuje zemlju kad je Dragica došla nakon rasprave da senpeiključi Partizanima Dragica vadi pišrolj i ubija brata, Četnici su je zarobiki i strijeljali, da su je presali Talijanima je.Laž