Порекло презимена Вујовић

Тестирани Вујовићи на Српском ДНК пројекту према стању од 3.6.2024.

Комплетне резултате погледајте ОВДЕ

Вујовићи из Љуботиња и Црмнице

Матица овог братства је у Љуботињу у Ријечкој нахији, одакле су се раширили на Трново и Комарно у Црмници.

Андрија Јовићевић у свом раду Ријечка нахија у Црној Гори из 1911. године наводи следеће:

Вујовићи воде поријекло од некога Вуја, који је досељен овдје из Вучитрна. Вујо се иселио на родног мјеста од турског зулума и доселио се амо; најприје се населио на Шоћевој Главици, на Дубови, гдје данас живе Шоћи. Вујо је био собом довео слугу и ковача, слугу, да га служи, а ковача, да му поткива коња. Ту један Вујов син убије нехотице сина ковачева и ковачу плати крв, па се одатле пресели у Вирањску Рупу и насели се стално под Врециком, гдје се и данас налазе Вујовићи y Мужовићнма. Братство је Вујовића многобројно; њих има у Доњим Селима, на Комарну и Трнову, али ће о њима бити помена при опису Доњих Села. Досељење Вујово десило се негдје прије 300 r. или више, јер се од Вуја до данас броји 12 пасова. У Мужовићима има 8 домова.
Прича се, да је Вујово братство у Вучитрну било учинило завјеру, да Турцима не даје арач, и због те завјере Вујо је са два своја брата: Ђypoм и Маротом, бјежао по Старој Србији и Васојевићима и крио се од Турака, па најпослије и овамо пријешао. Најприје су се населили при Трновској Гори, али ни ту немаху мира од Турака, па се Вујо и Марота преселише на Шоћеву Гланвицу, а Ђуро се насели на Комарну, гдје од њега воде поријекло Лекићи. Турци затраже од Вуја врач, и Вујо пошаље брата Мароту и једнога Јоветића., да пођу код Турака и да иоле Турке, да им учиве валду. Вујо је хтио, да добије мало времена, да се премјести одатле. Турци затражите паре одмах и задржаше Јоветића y тајету, докле Марата донесе арач. У повратку, близу Дубове, Марота срете сина онога Јоветнћа и казa му, да му је отац остао код Турака, и ово момче, мислећи, да му је отац погинуо, убије Мароту и утече у Хрватску; тамо се населио и од њега има велико братство, које се презива Јоветићи. Вујо се одмах иселио у данашње Шабане, па под Вирањ, јер није био сигуран, да ће се ту моћи одржати. Сви Вујовићи славе Аранђелон–дан (8. XI.), а послужују: они у Чуковићима Петков-дан (14. Х.), на Њивама Мали Михољ–дан (7. IХ.), а на Трнову и Комарну Мали Госпођин–дан. Пошто су Вујовића разасути по многијенма селима и y двјема нахијама, то су учинили, да се бар могу полазити о послужбицама и да их та полажња спаја у једно братство.
М. Болица помиње спахију Byja Раичева као главу Љуботиња и старјешину све Црне Горе. Од братства Вујовића било је спахија на Трнову, а можда је Трново тада било љуботињско село.