Порекло презимена Лаловић

22. фебруара 2012.

коментара: 14

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЛАЛОВИЋИ

Лаловићи су поријеклом од братства Миљанића из Бањана. Прича се да су се у Бањанима презивали Лаловићи и да су род са Тошићима и Бајчетама, са којима су се заједно преселили у Затарје, послије напада Турака на њих и њиховог великог страдања и покоља.

По доласку у Затарје, прво су се населили у Битинама, одакле пређу у Крушево и Оћевину.

Ово расељење из Миљанића могло је бити у другој половини 17. вијека. У Бањанима и данас има топонима који подсјећају на Лаловиће, као што је „Лаловића Осоје“.

Из Оћевине је 1859. године ускочио у Језера Глишо Лаловић, као ускок, зато што је убио турског зулумћара Ахмета Диздара. Глишо је имао пет синова: Јова, Пера, Јована, Васиља и Крсмана. Њихове потомке још називају и Глишовићи по Глишу.

Населили су се у Ускоцима код Жабљака, гдје и данас живе њихови потомци.

Гојко Новичин Лаловић из Ускока био је истакнути борац НОР-а од првих устаничких дана. Погинуо је код Ливна децембра 1942. године као борац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде.

Славе зимски Јовањдан.

_____________________

ЛАЛОВИЋИ

(на Пошћењу)

Лаловићи на Пошћењу су од братства Радуловића из Рубежа код Никшића, одакле се Лале Радуловић, са браћом Станишом и Николом, 1807. године доселио на Пошћење. Након кратког времена, Никола се одсели у село Црљенице код Пљеваља, гдје и данас живе његови потомци. По Лалу се његови потомци на Пошћењу прозваше Лаловићи.

Лале је имао синове Шћепана и Јована, а Шћепан: Луку, Крста и Мијата; Јован је имао сина Божа, од кога није остало мушких потомака.

Лука Шћепанов има шест синова: Новицу, Јанка, Жарка, Николу, Јакова и Петра. Јанкови, Јаковљеви и Жаркови потомци узму за своје презиме првобитно презиме Радуловић, а остали задрже презиме Лаловић.

Јаков Лучин је као припадник НОП-а погинуо на Сињајевини 1942. године. Новичин син Велимир и ћерке Љубица, Санда, Даринка и Јованка су биле учеснице НОП-а у јединицама НОВ-а, омладинским организацијама и органима народне власти на терену.

Као колонисти 1945. године из Пошћења су одселили Милош Жарков у Бачко Добро Поље; Драгутин и Милутин Николини у Кулу; Маринко, Раденко, Радивоје, Јаков и Лука у Бачко Добро Поље.

Крсто Шћепанов има синове Илију и Мијаила.

Илијини синови Лазар, Миливоје и Бошко и кћерке Милијана и Божанка су били припадници НОП-а од 1941. године. Лазар гине на Дујимовићима код Трнова 1942. године; Миливоје и Бошко су у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде од њеног формирања на командним мјестима. Оба су носиоци Партизанске споменице 1941. Божанка је била у босанским јединицама, а Милијана у 7. омладинској црногорској бригади, у којој је и рањавана.

Мијаило Крстов има сина Крста-Миња, активисту у НОП- у, и Ану, која је била истакнути активиста на раду у органима народне власти.

Мијат Шћепанов има сина Митра, а Митар Радула, Радомана и Милована. Радуле је био у НОП-у од 1941. године, а погинуо је као борац Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде у Горњој Морачи маја 1943. године.

Станиша Радуловић, брат Лалов, био је ожењен од Томића Пеком, кћерком кнеза Илије Томића с Превиша, па се Станишини синови, послије његове смрти, по мајци Пеки прозваше Пекићи.

Радуловића-Лаловића има у Пошћенском крају, гдје су се иселили на љетње катуне; презивају се Радуловићи, али их називају и Лаловићима.

Славе Лучиндан, а прислужују Велику Госпођу.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Lalovic Pero Cedomir

    Ispravka evidencije o Lalovicima stradalih u Jasenovcu:
    Drago Vidaka Lalovic streljan decembra 1943 god u Farmacima
    mladji Dragov sin Vasilije Lalovic, srudent prava, poginuo 1942 kod Zagaraca

  2. Срђан Вукадин

    Постоје о Лаловићи из Никшића, славе славу свети Јоаким и Ана, који воде порјекло од Угреновића. Директни су потомци Бана Угрена владара Оногошта, заједно и са осталим братствима из Никшићке жупе: Мијановићима, Ђапићима, Мумовићима, Пејовићима и другим.