Порекло презимена Лаловић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ЛАЛОВИЋИ Лаловићи су пори Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ЛАЛОВИЋИ Лаловићи су пори Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Лаловић

Порекло презимена Лаловић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЛАЛОВИЋИ

Лаловићи су поријеклом од братства Миљанића из Бањана. Прича се да су се у Бањанима презивали Лаловићи и да су род са Тошићима и Бајчетама, са којима су се заједно преселили у Затарје, послије напада Турака на њих и њиховог великог страдања и покоља.

По доласку у Затарје, прво су се населили у Битинама, одакле пређу у Крушево и Оћевину.

Ово расељење из Миљанића могло је бити у другој половини 17. вијека. У Бањанима и данас има топонима који подсјећају на Лаловиће, као што је „Лаловића Осоје“.

Из Оћевине је 1859. године ускочио у Језера Глишо Лаловић, као ускок, зато што је убио турског зулумћара Ахмета Диздара. Глишо је имао пет синова: Јова, Пера, Јована, Васиља и Крсмана. Њихове потомке још називају и Глишовићи по Глишу.

Населили су се у Ускоцима код Жабљака, гдје и данас живе њихови потомци.

Гојко Новичин Лаловић из Ускока био је истакнути борац НОР-а од првих устаничких дана. Погинуо је код Ливна децембра 1942. године као борац Петог батаљона Четврте црногорске бригаде.

Славе зимски Јовањдан.

_____________________

ЛАЛОВИЋИ

(на Пошћењу)

Лаловићи на Пошћењу су од братства Радуловића из Рубежа код Никшића, одакле се Лале Радуловић, са браћом Станишом и Николом, 1807. године доселио на Пошћење. Након кратког времена, Никола се одсели у село Црљенице код Пљеваља, гдје и данас живе његови потомци. По Лалу се његови потомци на Пошћењу прозваше Лаловићи.

Лале је имао синове Шћепана и Јована, а Шћепан: Луку, Крста и Мијата; Јован је имао сина Божа, од кога није остало мушких потомака.

Лука Шћепанов има шест синова: Новицу, Јанка, Жарка, Николу, Јакова и Петра. Јанкови, Јаковљеви и Жаркови потомци узму за своје презиме првобитно презиме Радуловић, а остали задрже презиме Лаловић.

Јаков Лучин је као припадник НОП-а погинуо на Сињајевини 1942. године. Новичин син Велимир и ћерке Љубица, Санда, Даринка и Јованка су биле учеснице НОП-а у јединицама НОВ-а, омладинским организацијама и органима народне власти на терену.

Као колонисти 1945. године из Пошћења су одселили Милош Жарков у Бачко Добро Поље; Драгутин и Милутин Николини у Кулу; Маринко, Раденко, Радивоје, Јаков и Лука у Бачко Добро Поље.

Крсто Шћепанов има синове Илију и Мијаила.

Илијини синови Лазар, Миливоје и Бошко и кћерке Милијана и Божанка су били припадници НОП-а од 1941. године. Лазар гине на Дујимовићима код Трнова 1942. године; Миливоје и Бошко су у строју Четврте црногорске пролетерске бригаде од њеног формирања на командним мјестима. Оба су носиоци Партизанске споменице 1941. Божанка је била у босанским јединицама, а Милијана у 7. омладинској црногорској бригади, у којој је и рањавана.

Мијаило Крстов има сина Крста-Миња, активисту у НОП- у, и Ану, која је била истакнути активиста на раду у органима народне власти.

Мијат Шћепанов има сина Митра, а Митар Радула, Радомана и Милована. Радуле је био у НОП-у од 1941. године, а погинуо је као борац Петог батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде у Горњој Морачи маја 1943. године.

Станиша Радуловић, брат Лалов, био је ожењен од Томића Пеком, кћерком кнеза Илије Томића с Превиша, па се Станишини синови, послије његове смрти, по мајци Пеки прозваше Пекићи.

Радуловића-Лаловића има у Пошћенском крају, гдје су се иселили на љетње катуне; презивају се Радуловићи, али их називају и Лаловићима.

Славе Лучиндан, а прислужују Велику Госпођу.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (14)

  • Mirko

    Procitao sam poreklo Lalovica i ostala mi je enigma o porodici Lalović muslimanske veroispovesti u Pljevljima.Prema mom saznanju vode poreklo iz Vraneša koji je bio u sastavu donjeg Kolašina ali neznam kada su primili islam i koja im je krsna slava bila pre primanja isplama. Hvala.

    Одговори
  • darko curcic

    da ispravim karadica i sibaliju ;Gliso je ubio Sabana Dizdara i sad se to mjesto zove Sabanova dolina

    Одговори
  • miroslav

    greska da su jankovi jakovovi i zarkovi potomci uzeli prezime staro radulovic vec obrnuto

    Одговори
    • Lidija

      Slažem se sa Miroslavom. Ja sam potomak Jakova Lalovića, ćerka Radivoja Lalovića.
      Takodje su pogrešno navedena dva imena Jakovljevih sinova koji su, sa majkom Ilinkom, došli iz Crne Gore.
      Došli su: Marinko, Radenko, Radivoj i Vojo i Rajko ( a ne Jakov i Luka kako je navedeno)

      Одговори
  • Zoran

    Pojma nema ! Sramota šta piše ! Ko ga je ovlastio da lupeta ?!

    Одговори
  • Jelena

    Molila bi autora da ispravi ovo po pitanju knjige Bratstvo Lalovića kroz vekove toliko se čovek izlupetao da nije normalno.Pomešao očeve i sinove,prosto vređa.
    Slobodno neka se javi na ovaj mejl a ne prodavati nešto sa ovolikim greškama.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЛАЛЕВИЋ
    Свештеничка порођица

    На основу досадашњих сазнања Лалевићи припадају племену Васојевића. Педесетих година прошлог вијека Лалевићи су били свештеничка породица. Тарчуг је назив за пастирску торбу.
    Божо Лалевић из Сарајева наводи да су Лалевићи из села Ораховице – Јаблановићи (Бијело Поље).
    Наводи претпоставку да би назив Јаблановићи могао настати по родоначелнику Лалевића – Јаблану.
    Лалевић пише да је у његовој породици постојала читуља у коју су уписивани њихови преци, али да је нестала у ратном вихору. Такође наводи да је могуће поријекло Лалевића из: Невесиња, Даниловграда, Андријевице, Берана, Сења или Сиња. Претпоставља да су се доселили у Ораховицу прије 250 до 300 година.
    Према предању старо презиме им је било Тарчуг, и на основу тога закључује да су поријеклом из Херцеговине или Далмације.
    У околини Даниловграда постоји село Лалевићи. У Пеовцу (Андријевица) Лалевићи су се доселили из Чоече Главе. Они су од васојевићког племена Лопаћана. Лалевићи у околини Пљеваља (Ђурђевића Тара и Потпеће) славе Ђурђевдан. У Чучеву (Скопска Црна Гора) Лалевићи славе Аранђеловдан. У Озринићима, у селу Макљену (Велестову – Кчево) постоји сеоце Крушка Лалевића.
    Непосредно послије Другог свјетског рата у Чомборју (Подравска Слатина) биле су двије породице Лалевића са укупно 11 чланова. На основу досадашњих сазнања Лалевићи припадају племену Васојевића. У својој племенској области било је четрдесетих година овог вијека више од 3.500 домова Васојевића.
    Родоначелник Васојевића Васо имао је три сина, по којима се њихови потомци називају Рајевићима, Новаковићима и Миомановићима.
    Лалевићи су поријеклом од најстаријег Васовог сина Раја и по њима су Рајовићи. Рајо је такође имао три сина: Ђуру, Угљешу и Дабету и по њима се Рајовићи гранају на: Лопаћане, Ковачевиће и Дабетиће.
    Лалевићи су потомци најстаријег Рајевог сина Ђура, чији су потомци добили презиме по селу Лопатама (Лијева Ријека) одакле су се разродили и прозвани су Лопаћанима, и по њему припадају Лопаћанима.
    Даље, Лалевићи припађају Голубовићима, лопатској грани, која је са свим огранцима заједно имала четрдесетих година овог вијека 119 кућа по Трепчи, Трешњеву, Бучу и другим мјестима Горњих и Доњих Васојевића. Голубовићи се дијеле на: Раичевиће, Лалевиће, Васовиће, Ивановиће, Нововиће, Павичевиће, Драгичевиће и друге.
    Лалевићи, Васовићи и Миковићи рано су се одвојили од заједнице Голубовића и традиција није јасна када су у питању Лалевићи да ли су можда и они другобратственици Голубовића (као и остали Лопаћани).
    Док су од педесетих година прошлог вијека Раичевићи носили главарство, Лалевићи су били свештеничка породица.
    Колико нам дозвољава простор изнијели смо у најкраћим цртама оно што је у литератури забиљежено о Лалевићима. За сада нисмо у могућности ништа одређеније рећи о родоначелнику породице нашег читаоца Јаблану – Тарчугу, те да ли се управо он и када доселио у Ораховицу. Уколико се родио или живио у Ораховици могло је то бити у другој половини осамнаестог вијека. Име Тарчуг има у основи турску реч тагарчик, преузету за лично име из сточарске терминоногије. Тарчуг је назив за пастирску торбу, израђену од цијеле јареће или јагњеће кожице, са које је скинута длака.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
  • mirko

    Војиславе,
    Презиме Лалевићи у околини Пљеваља (Ђурђевића Тара и Потпеће) не постоји. Ако мислите на презиме Лаловић они славе Јовањдан 20 јануара а не Ђурђевдан.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Знам, Лалевића нема сврстаних у списку презимена од А до Ш па сам их зато и ставио овде код Лаловића.

    Одговори
  • Atlantische

    Што се тиче Лаловића из околине Рудог (прецизније из Ријеке Штрбачке) који славе Стевањдан, они су по свему судећи пореклом пореклом из Мораче. Ево шта се за ове Лаловиће каже у делу браће Миљанић “Презимена у Црној Гори“:
    Ријека Штрбачка (Вишеград), дошли из Мораче (Колашин);
    Познато је да међу Морачанима постоји род који такође слави Стевадњан, а ово би се могло потврдити и генетски, тестом, с’ обзиром да већ постоје тестирани Морачани са том славом.
    Уколико има заинтересованих Лаловића из Ријеке Штрбачке за Y-ДНК тест (биће им обезбеђен и значајан попуст) нека ми се слободно обрате на мејл: jovanbojanic1389@gmail.com

    Одговори
  • mirko

    Istorijski izvori o prezimenu Lalović

    Prezime Lalović nailazimo u svim republikama bivše Jugoslavije. Izvesno je da sve porodice koje nose to prezime nisu istog porekla, ali zajedničko im je to što se rodonačelnik svih rodova zvao Lale odnosno Lalo. Teško je sa sigurnošću utvrditi kada je, gde i kako nastalo prezime Lalović jer istorijskih izvora ima veoma malo i teško je pratiti istoriju nekog prezimena naročito kroz rani srednji vek kada je lično ime bilo jedina identifikacija neke osobe. Kao najstariji podatak o nastanku prezimena Lalović u pisanim izvorima koji predstavljaju stvarni odraz događaja u vremenu i prostoru i lišeni su svakog subjektivizma. Svaki od tih izvora i pomaže u rasvetljavanju istorije ovog prezimena. U tekstu koji sledi navešćemo one pisane izvore koji su nam omogućili da bratstvo Lalovića pratimo kroz vekove.
    1. Povelje i hrisovulje
    Povelje i hrisovulje tj. darovnice predstavljaju značajan izvor o poreklu pojedinih porodica. Pavel Apolonovič Rovinski proučavajući Crnu Goru i njeno stanovništvo navodi da se u jednoj povelji vojvoda Đurađa i Stefana Crnojevića iz 1492. godine pominje prezime Lalović. Ovom poveljom se objavljuje odluka da se Radonji Laloviću i njegovom sinu Ivanu oduzima pronija (zakupljena manastirska zemlja) u selu Orahove ljuti, gde su inače živeli i da se daje na korišćenje Sćepanu sinu Nikole Golubovića od Malonšića, a sve zbog ubistva Jovanca, sina popa Balašina.
    2. Nadgrobne ploče
    U radu Miroslava Montani pod nazivom „Uz kamene spomenike na Otoku sv. Đorđa kod Perasta“ nalazimo podatakak da su se građani Perasta sahranjivali u grobnice unutar crkve Sveti Dorđe na otoku Sveti Đorđe u Kotorskom zalivu. Danas mnogi Sveti Đorđe zovu ostrvo mrtvih, jer na groblju, na ostrvu, počiva neznano koliko stotina, ili hiljada ljudi – Peraštana, ali i ostalih. Najstarije datirane grobne ploče su iz 16. veka, i to jedna iz 1544. godine, na kojoj je ugravirano prezime porodice Lalović na ploći broj 10 a druga iz 1599. na ploći 11. na kojoj je ugravirano prezime porodice Buće dok ostale potiču iz 17. veka. Evo deo navoda, citat: „Iako je možda veći broj onih Peraštana koji nađoše vječni počinak u dalekim morskim dubinama, počivalište na otoku sv. Đorđa simboličan je vječiti spomenik svih generacija smionih moreplovaca drevnoga Perasta i njegove slavne prošlosti. Grobnice u unutrašnjosti crkve poredane su nepravilno jedna do druge, tako da je čitav pod crkve pokriven kamenim grobnim pločama. U samoj crkvi ima 41 grobna ploča, a dvije se ploče nalaze u prostoru sakristije. Mnoge ploče imaju uklesane natpise, a neke i grbove. Na nekim pločama vidimo samo grb, na drugima samo inicijale, a ima i ploča gdje se uz grb nalaze samo inicijali. Ima i ploča bez ikakvih natpisa. Na nekima su natpisi u cijelosti ili djelomično izbrisani dlijetom, na drugima su pak natpisi istrošeni i slabo čitljivi. Najstarije datirane grobne ploče su iz 16. stoljeća, i to jedna iz godine 1544, a druga iz godine 1599, Sve ostale potiču iz 17. stoljeća. U svetištu crkve nalaze se pet grobnica, koje su u priloženom tlocrtu označene brojevima 1-5. Tlocrt je rađen radi orijentacije o položaju pojedinih grobnica unutar crkve. (…..)
    Br. 10.
    Grobnica Lalović, koja ima samo natpis:
    LA SEPOLTV
    RA Dl ME CAP
    N MATTIO LA
    LOVICH E Dl M
    EI EREDI
    1544 (?)“
    3. Zapisi i pisma
    U radu Srpske porodice vojvodstva Svetog Save Novak Mandić navodi da je u drugoj polovini XIII veka uspostavljen notarijat u Dubrovniku i da su tako sačuvani zapisi porodica u dubrovačkom zaleđu. U tim sudsko-notarskim spisima iz dubrovačkog arhiva mogu se pronaći mnogi zanimljivi podaci kao na primer: ko je, kad i sa kim trgovao, ko je kome bio svedok pri sklapanju ugovora i sl. U jednoj od tih sudsko-notarskih knjiga kao zvaničnog dokumenta uglavnom privatno-pravnog karaktera nalazimo prezime Lalović.
    Prema Novaku Mandiću prvi pomen Lalovića u dubrovačkim spisima potiče iz 1470. godine. On u dokumentima pod nazivom Debita Notariae, koja sadrže podatke o osobama koje podižu kredite i o njihovim jamcima koji garantuju da će kredit biti uredno vraćen, pronalazi podatak da je izvesni Marin Lalović bio jamac za podizanje nekog kredita u Dubrovniku. Na osnovu ovog zapisa N. Mandić zaključuje da su Lalovići stara srpska porodica.
    U izvorima s kraja XVII veka, a za vreme Kandijskog rata u kojima se Kolašin relativno često pominjao u mletačkim izveštajima, pominje se i prezime Lalović. Poglavari Potarja, Morače i Rovaca poslali su sa skupa održanog 1658. godine u manastiru Morači izveštaj i molbu kotoraninu Vićencu Bolici, kojeg je između ostalih, potpisao i knez Pavle Lalović od Kolašina.
    Podaci o ovom pismu navode se u radu Gligora Stojanovića pod nazivom Crna Gora u doba kandijskog rata. Pismo je datirano na 22. februar 1658. godine i u njemu se navodi da su se brdska i hercegovačka plemena izmirila, da su se okupila u manastiru Morači i pred vladikom Inoćentijem zaklela da će ga u svemu slediti, i da su, u znak izmirenja, zajednički napali Turke u Kolašinu, ali da bi se i dalje uspešno borili traže da im Mlečani upute dve bačve praha odnosno dva bureta baruta.
    Vladičino pismo potpisali su vojvoda Nikola Rajević i knezovi: Lale Nikolić, Pavle Lalović iz Kolašina, Ivan Radivojević iz Morače, Pejo Raoslavić iz Rovaca i dr. Navedeni dokument nam jasno ukazuje na činjenicu da je na užem području Potarja u drugoj polovini XVII veka bilo porodica sa prezimenom Lalović.
    Za vreme Morejskog rata (1684-1699) prezime Lalović se pominje u jednoj odluci od 18. juna 1695. godine, po kojoj su okupljene vojvode, kneževi i sveštenici iz plemena okoline Nikšića, Drobnjaka i Grahova, u Baru na Grahovu odlučili da zajedno nastupaju u borbi protiv Turaka. Ta odluka sačinjena je u Grahovu gde su se i okupili. Poslata je u Kotor gospodinu providuru Halvicu Maćelu a po izvesnom Tripku Štukanoviću. Pismo je između ostalih potpisao i Vučina Lalović, knez nikšićki.
    Navešćemo deo teksta preuzetog iz knjige Miloša Miloševića pod nazivom Hajduci u Boki Kotorskoj 1648-1718: „Po zapovijedi uzvišenoga gospodara Halviza Mahcela, sovra providura Kotora i Harbanije, Novoga i Hercegovine i sovra intelenta Ercegovine, Tripa Štukanovića, kojega poznasmo na ovoj zemlji našega vladaoca, skupismo se mi svi knezovi nišiski i Drobnjaci i graovski u Baru, u kuli principovu na Graovu, u Bar, i u koje odlučismo i božju vjeru uvatismo i utvrdismo(!) da zajedno i ujedno u napredak i o zla i od dobra skupno i na zlotvora, zausta/vi/ti, kako bude gospocka zapovijed, na neprijatelja. I ako bi tkoji knez ili haranbaša, ali koji glavar ovo smeo, ali ne poslušao da imaju ustati sva ova plemena po zapovijedi gospockoj, kneza ubiti, a knežinu razoriti, i između sebe isćerati, ako li koji mlađi to smeta o/d/ čije knežine da mu se ima kuća užeći, ha njega dati u gocpodske ruke da ga zato gospoda kastiguju. (…) Ja vojvoda Vukašin, ovu vjeru i jedinstvo potpisujem sa svijem knezovina /niš/iskijem, prvo ja, vojvoda Vukašin, knez Vuk Milutinović, knez P/ejo/ Sćepanović, Andrija Drašković, Sćepan Jelić, Vučina Lalović, Miloš Jovanović, Vukašin Leković, Ilija Čunupović, Lako Dm/it/rović, svi ovi knezovi potvrđujemo (!) našom rukom.
    Drobnjaci, vojvoda Ilija Kosorić, knez Janko Matijašević, knez Niko Popov, Miloš Vulović, Đuro Nikolić, Simo i Vukota is Pridvorice i Stanko i Ilija Memedović, svi tu činismo to jedinstvo i rukom našom podpisivasmo Đuro Nikova i podpisasmo za našu vjerno/s/t.
    Ja, vojvoda Vuko Tomić i vojvoda Pejo Slavujević, knez(!) Todor Ognjanović(!), pop Ivan, knez Damjan Laković i Radojica Bulajić, knez Milutin Latel, Toma Vučetić, Nikola Makitan potrđujemo(!) ovo rečeno pismo za našu veću vjernost.
    I tu biše svjedoci(!) crkveni ljudi, Nikon Laketić, i pop Vuk Dragićević, i pop Marko Tomić, i pop Vuk Musulinović, i pop Đuro Memedović, i pop Iva, pišemo za veću vjernost principovu.“ Iz jednog zapisa nastalog verovatno krajem XVII ili početkom XVIII veka saznajemo da je izvesni Koja Lalović bio svedok pri donošenju crkvenih bogoslužbenih knjiga i ostalih bogoslužbenih predmeta iz manastira Dobrilovine u manastir Ravna Reka i u crkvu Nikolac.
    Zahvaljujući ovom zapisu imamo potvrdu da su Lalovići krajem XVII i početkom XVIII veka živeli u selu Kolašinović u Potarju, a u radu Srednje Polimlje i Potarje Žarko Šćepanović navodi da postoji jedna verzija predanja po kojoj su stanovnici Kolašinovića starinci u Potarju.
    4. Katastig pećke patrijaršije i mioničke crkve
    Katastig predstavlja popis u koji je beleženo šta je ko obećao, na šta se obavezao ili šta je dao bilo da je u pitanju celo naselje ili pojedinac po obavezi, po dužnosti ili po dobroj volji pećkoj patrijaršiji prilikom posete patrijarhovih punomoćnika pojedinim mestima. Pisan je u periodu 1660-1666. godine i nosi naziv „Sveti katastig monastira svetie i velikie crkve patriarhie pekske“. To je beležnica u obliku knjige koja nam daje podatke gde su odsedali patrijarhovi pomoćnici u pojedinim mestima prilikom popisa, iz kojih mesta su im dolazili ljudi da prilože za molitvu, kako se zovu ti ljudi i šta daju. Mi ovaj spis navodimo jer je pisan u periodu 1660-1666. godine i u njemu je zapisano ime i prezime darodavca Lalovića u ondašnjem Banatu u mestu Pakas kod Barjaša danas u Rumuniji. Evo tog navoda: “…..Jovan Lalović pisa ocu Lalu pros.” (skraćenica pros. znači proskomidija, podvukao autor). Ovde dakle vidimo i ime Lalo ili Lale i prezime Lalović. A katastigu mioničke crkve koji predstavlja popis u koji je zabeleženo šta je ko priložio za gradnju Mioničke crkve. Tako se navodi da je veliko zvono i 18 dukata darovao 1856. godine trgovac Mijailo Lalović iz Sankovića. Isto tako, navodi se da je Mijailo Lalović bio izabran za deputata kolubarske knežine narodnih skupština kneza Miloša Obrenovića i da je određen u preki sud koji je odlučivao o krivici učesnika Katanske bune, razbijene u valjevskoj Podgorini. Evo tog navoda: “1856, 9. oktobar – Svetozar Nenadović, načelnik Sreza kolubarskog sa sedištem u Mionici, položio nuriji mioničkoj okončan „Račun građevine crkve mioničke”. Ta gradnja je koštala 3.658 dukata cesarskih i 179 groša čaršijskih. Neutrošena sredstva: 65 dukata i 54 groša. Novac je obezbeđivan prirezom od nurija crkvi: mioničke, cvetanovačke, slavkovačke i ribničke, takođe i iz kasa crkve vrtiglavske i opštine mioničke. Od pojedinaca Mijailo Lalović je dao 18 dukata, valjevski sudija Milivoje Tomić jedan dukat i Kuzman Obradović 28 groša. Najveći deo tog novca isplaćen je majstoru Todoru Teodoroviću. (…) Kneginja Persida Karađorđević darovala mioničkoj crkvi skupoceni krst na prestolu i darohranilnicu „od pahvonda”. Veliko zvono darovao je trgovac Mijailo Lalović iz Sankovića.”
    5. Popisne knjige

    Publikacija „Popis stanovništva Crne Gore 1879.” , predstavlja prvi zvanični popis stanovništva u Knjaževini Crnoj Gori, koji je obavljen nakon njenog proširenja i međunarodnog priznavanja. Popis je izvršen po naređenju knjaza Nikole koji je po navodima Veljka Šakotića “želio što priđe imati uredan i tačan popis njegovog naroda, i potrebit mi je”. U dve popisne knjige pod nazivom „Popis svega stanovništva Crne Gore po okružjima, varošima i selima” izvršenim krajem juna i tokom jula meseca 1879. godine, nalazimo u pojedinim kapetanijama i porodice sa prezimenom Lalović. Bez obzira na stepen sačuvanosti građe jer za mnoge kapetanije nedostaju podaci, ove dve popisne knjige predstavljaju jedinstvenu celinu i najpotpunije dokumentovano svedočanstvo o stanovništvu Crne Gore iz 1879. godine. U obe knjige nailazimo na prezime Lalović, mada u mnogim kapetanijama umesto prezimena starešine domaćinstva upisano je ime oca, osobe su popisane bez prezimena, samo sa vlastitim imenom i imenom roditelja ili supruga. Pošto nismo mogli da identifikujemo sva domaćinstva i članove porodice Lalović bez prezimena, to navodimo samo mesta u kojima je navedeno prezime Lalović i članove porodice.
    Kapetanija Golijska
    Kapetana Đoka Zavišića
    Muški Ženske
    1. Gavrilo Lalović 50 godina 3. Rista Gavrilova 50. godina
    2. Marko Lalović 24 godine 4. Milica Gavrilova 18. godina
    5. Cvijeta Gavrilova 14. godina
    6. Stana Gavrilova 12. godina
    7. Jana Gavrilova 8. godina
    U Gavrila 7. čeljadi

    Kapetanija Nikšićka
    Muški Ženske
    1. Pero Lalović 70 godina 5. Jela Perova. 40. godina
    2. Vidak Lalović 24 godine 6. Marica Perova 20. godina
    3. Mićo Lalović 22 godine
    4. Dragiša Lalović ½ godine
    U Pera 6. čeljadi
    Kapetanija Šaranska
    Kapetan Milan Knežević
    Muški Ženske
    1. Milan Lalović 27 godina 3. Čupa Milovanova 23 godine 2. Milovan Lalović 24 godine 4. Ruža Milovanova 1 godina
    U Milana 4. čeljadi
    Veljko Šakotić navodi da je pored ovog popisa stanovnika nikšićke kapetanije (varoši) u kojoj su popisane familije Pera i Milana Lalovića u Nikšiću, izvršena još dva popisa i to popis inostranih podanika koji žive u Nikšiću, a koju su došli od 1875. do 25. februara 1897. godine i popis stanovništva varoške kapetanije Nikšić u 1899. godine. Popis sadrži ime i prezime domaćina njegovo zanimanje i broj članova porodice. U popisu iz 1899. godine navodeno je prezime Lalović “Petar Mitrov Lalović, nadničar”.
    6. Katastarske knjige
    U Sarajevskom listu od 19.09.1890. godine, koji je predstavljao zvanični list Zemaljske vlade iz austrougarskog perioda od 1879-1913 godine, dat je oglas radi formiranja evidencije o nepokretnostima u kojem pored ostalog, nailazimo na podatak da je navedeno i prezime Lalović u mestima oko Kalinovika. U oglasu se pozivlju svi oni, koji hoće da istaknu kakv prigovor na javno objavljeni oglas na vlasništvo, založno ili drugo stvarno pravo na zemljištem, da to učine kod Kotarskog ureda u Foči. Evo deo tog oglasa. “Kotarski ured u Foči ovime oglašuje, da je u smislu naredbe visoke zemaljske vlade u Sarajevu od 23. jula 1883. broj 22.493/1 u pogledu zavođenja gruntovničkih zapisnika od zgode do zgode, dogotovljen gruntovnički zapisnik za Jovu, Stojana, Đoku, Marka i Gligora Veletića iz Vlaholja, te Miću Avrama, Stanišu Avrama, Lazu i Mihajla Galinca i Peju Vukovića svijuh iz Kuta vrhu sljedeći zemljišta i to: (…..) 6. Oranica i livada „Mirojević glavica“, pod top. parc. 665, u površini 5 dun. 620 met, sa međašima: od istoka Luka Bozalo, od zapada i sjevera Marko Mandić, od juga Stevan Lalović, vrijedi 30 for.(…..) 8. Livada „Osojna luka“, pod top. parc. 611 i 612, u površini od 13 dun. 830 kv. m., sa međašima: od istoka Šačir beg Čengić, od zapada AIi beg Čengić i Božo Lalović, od juga i sjevera Marko Mandić, vrijedi 50 for. „Dugoševrat“, pod top. parc. 620, u površini od 34 dun. 320 kv. m., sa međašima: od istoka Šačir ber Čengić i Bojo Lalović, od zapada Ali beg Čengić, od juga Krsto Bozalo i Marko Mandić, od sjevera Mitar, Bojo Bozalo i Božo Avram, vrijedi 65 for.(…..). 12. Livada „Rudimdo“, pod top. parc. 726, u površini od 500 oka ukosa, sa međašima: od istoka put, od zapada Salko Ahatović, od juga Mitar Lalović, od sjevera Sulejman beg Ćengić, vrijedi 40 far. 13. Oranica „Granica“, pod top. parc. 630, u površini od 3 dunuma, sa međašima: od istoka Božo Lalović i Božo Avram, od zapada Mujo Hasić, od juga Spasoje Lalović, od sjevera Božo Lalović, vrijedi 60 for. 14. Oranica, livada i šuma „Malo Vilište“, pod top. parc. 652, 660, 663, 69o, u površini od 80 dun. 600 kvadr. metara, sa međašima: od istoka Ali beg Čengić i llija Lalović od zapada Ali beg Čengić, od juga Božo Avram, od sjevera Stevan Lalović, vrijedi 100 for. ……..16. Oranica “Do Pobrnjica“, pod top. parc 774, 775, u površini od 13 dun. 360 kv. metara, sa međašima: od istoka Mirko Lalović, od zapada Ali beg Čengić, od juga Nikola Lalović, od sjevera Halil Kurtović, vrijedi 250 for……….. 18. Livada „Palučak“, u parc. 157, u površini od 2 dunuma, sa međašima: od istoka Ilija Lalović, od zapada Jazički potok, od juga potok, od sjevera Sava Lalović, vrijedi 30 for……………. 24. Livada „Čadoruša u Polju“, pod top parc 859, u površini od 300 oka ukosa, sa međašima: od istoka Luka Bozalo, od zapada Božo Lalović, od juga Božo Veletić, od sjevera Vide Veletić, vrijedi 10 for. 25. Livada „Grude“, u parc. 911, u površini od 600 oka ukosa, 8a međašima: od istoka Bozo Avram, od zapada Jovan Lazović, od juga Salko Dautović, od sjevera Jovan Lalović, vrijedi 25 for….. “
    7. Vakuf Husein-paše Boljanića u Pljevljima
    Prezime Lalović pominje se u najznačajnijem i najbogatijem vakufu u Pljevljima i to u Husein-pašinom. Vakuf kao što je poznato označava dobro koje neka osoba svojevoljno izdvoji iz svoje imovine, predajući je Alahu. Vakufi se mogu zakupljivati a prihodi od toga koristiti za javno dobro jedne zajednice. Porodica Lalovića u Potarju i Polimlju su prihvatili islam kao svoju veru. Porodice sa prezimenom Lalović, koje nalazimo u vakufu Husein-paše Boljanića su muslimani. Ne znaju kad su primili islam, ali i ne znaju koja im je bila krsna slava, što samo pokazuje da su delili sudbinu srpskog naroda izloženog stalnim poturčavanjima. Na popisu vakufa Husein-paše Boljanića nalazi se između ostalih i Jusuf Lalović kao jedan od zakupaca vakufske imovine 30-ih i 40-ih godina 20. veka.
    8. Imigracione knjige
    Poznato je da je najveća baza podataka o useljenicima u Ameriku nalazi u muzeju Ellis Island otok blizu kipa slobode u New Yorku. Brod kompanije koje su transportovale ove putnike imale su detaljne putne liste, pod nazivom „brod manifestuje“, a koje su danas dostupna i na interentu u elektronskoj verziji. Isto tako, znamo da je Amerika naseljena pretežno sa stanovništvom iz Evrope, a to je posebno došlo do izražaja za vreme industrijske revolucije te svakako su značajni migracioni smjerovi i u tom pravcu. Posebno imajući u vidu siromaštvo u krajevima u kojima su živele porodice Lalović, te političkim i ekonomski razlozi koji su slijedili od 1892. do 1924. godine. U tim imigracionim knjigama, nalazimo jedan broj Lalovića koji je tražio zaposlenje i bolji život u gradovima Amerike i Kanade. Mi to ovde navodimo kao istorijski dokumenat o mestu porekla imigrantata Lalovića. Pošto su očigledno prepisivanje radili volonteri tako da su greške u iščitavanju starog rukopisa očigledne ali na sreću rukopis se može pročitati i greške korigovati mi ih prikazujemo bez korigovanja. Spisak od petnaestorice imigranata Lalovića na putu za New York je sledeći:
    Name of Passenger Residence Arrived Age on Arrival

    1. Gavro Lalovic Vlaksolje, Bosnia 1910 24
    2. Gioko Lalovic Vea.. 1907 20
    3. Gioko Lalovic Vlobojz, Austria 1907 24
    4. Gjuro Lalovic S. Martin, Austria, Hungary 1912 29
    5. Ilija Lalovic Gr. Kath 1907 27
    6. Jano Lalovic Kalinovik 1907 18
    7. Lazar Lalovic Nikna 1906 20
    8. Mato Lalovic Grajsehci, Bosnia 1910 30
    9. Mirko Lalovic Gregurevci, Crotia 1911 33
    10. Mkola Lalovic Vlaholje, Austria 1911 22
    11. Nikola Lalovic Kuta, Austria 1907 45
    12. Risto Lalovic Vlohovlje, Bosnia 1910 23
    13. Simonic Spiro Lalovic Vlohorlje 1907 28
    14. Vidoje Lalovic Zabljak 1907 38
    15. Ivo Lalovich Niksic 1906 30
    Iz spisa imigranata Lalovića u Ameriku vidi se iz kojih mesta dolaze, kad je došao i godina po dolasku a Špiro Lalović iz Vlaholja dao je i bliže određenje ogranak ”Simanić” prezimena Lalović o kojem ćemo kasnije na drugom mestu govoriti.
    9. Ostali izvori
    Među pomenutim istorijskim izvorima, kojima smo se služili u toku izrade ove monografije, pomenućemo i spisak žrtava logora Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata, koji smo preuzeli sa interneta. Smatramo da će navođenje onog dela spiska koji se odnosi na osobe sa prezimenom Lalović značiti samoj svrsi ove monografije, jer uz ime i prezime žrtve nalazi se i očevo ime, mesto i godina rođenja.
    Lalović Andrija (Blagoje) Podi 1913.
    Lalović Borivoje (Jovo) Gunjaci 1911.
    Lalović Božana (Milan) Dragaši 1938.
    Lalović Branko (Jovan) Kalinovik 1909.
    Lalović Branko (Jovan) Kalinovik 1912.
    Lalović Branko (Tomo) Grgurevci 1890.
    Lalović Damnjan (Jova) Lešnica 1894.
    Lalović Dragica (Stevo) Zavidovići 1915.
    Lalović Drago (Marko) Derventa 1910.
    Lalović Dragomir (Lazar) Rakitnica 1930.
    Lalović Dragomir (Sreten) Gunjaci 1940.
    Lalović Drago (Vidak) Nikšić 1878.
    Lalović Đorđo (Toda) Foča 1924.
    Lalović Gojko (Novica) Žabljak 1915.
    Lalović Grujo (Vojin) Kalinovik 1923.
    Lalović Ilija (Bogosav) Valjevo 1924.
    Lalović Ismet (Jusuf) Pljevlja 1925.
    Lalović Jakov (Luka) Pošćenje 1910.
    Lalović Jelena (Božidar) Beograd 1925.
    Lalović Jelena (Joko) Velimlje 1912.
    Lalović Jovan (David) Kalesija 1900.
    Lalović Jovan (Marko) Derventa 1900.
    Lalović Jovan (n.n) Gunjaci 1896.
    Lalović Lazar (Jovan) Derventa 1928.
    Lalović Manojle (Filip) Vlahovlje 1912.
    Lalović Mara (Pero) Sarajevo 1888.
    Lalović Marko (Borivoje) Gunjaci 1931.
    Lalović Marko (Golub) Titograd 1927
    Lalović Milan (Miloš) Gunjaci 1920.
    Lalović Milan (Živko) Prnjavor 1913.
    Lalović Milena (Maksim) Vogošća 1905.
    Lalović Milica (Radivoje) Gornja Ržanica 1935.
    Lalović Milivoje (Savo) Gunjaci 1937.
    Lalović Milko (Miloš) Gunjaci 1924.
    Lalović Miloš (Bogdan) Grbi Do 1905.
    Lalović Miloš (Krsto) Gunjaci 1892.
    Lalović Milovan (Dane) Vlasenica 1902.
    Lalović Milovan (Radovan) Derventa 1906.
    Lalović Mirjana (Desimir) Gunjaci 1937.
    Lalović Momčilo (Dragoljub) Zaječar 1908.
    Lalović Neđo (Milan) Đuli 1900.
    Lalović Nenad (Jovan) Kalinovik 1900.
    Lalović Novak (Damnjan) Lešnica 1919.
    Lalović Nikola (Lazar) Beleni n.a.
    Lalović Petko (Desimir) Gunjaci 1939.
    Lalović Rade (Branko) Grgurevci 1910.
    Lalović Rade (Đuro) Nikšić 1894.
    Lalović Radivoje (Gojko) Gunjaci 1922.
    Lalović Radule (Mitar) Pošćenje 1923.
    Lalović Ratko (Desimir) Gunjaci 1942.
    Lalović Relja (Dušan) Kalinovik 1932.
    Lalović Saja (Sava) Kalinovik 1893.
    Lalović Smiljka (Ilija) Sarajevo 1935.
    Lalović Sreten (Lazar) Gunjaci 1914.
    Lalović Stana (Savo) Gunjaci 1923.
    Lalović Svetozar (Milorad) Beograd 1921.
    Lalović Vasilija (Luko) Jeremići 1910.
    Lalović Vasilije (Drago) Nikšić 1921.
    Lalović Vaso Vihovići 1889.
    Lalović Vaso (Vasik) Šivolji 1880.
    Lalović Veselin (Arso) Duške 1914.
    Lalović Vojin (Spasoje) Kalinovik 1897.
    Lalović Zdravko (Ilija) Sarajevo 1926.
    Lalović Zdravko (Lazar) Kalinovik 1925.
    Lalović Živana (Desimir) Gunjaci 1934.
    Lalović Živomir (Svetozar) Junkovac 1910.
    Navedeni spisak, pored osnovnih podataka o 66 žrtava iz porodica Lalovića, ujedno nam pruža i sliku rasprostranjenosti ovog prezimena na prostorima bivše Jugoslavije.
    U prethodnom poglavlju osvrnuli smo se na istorijske izvore (pisma, zapise, povelje, hrisovulje, teftere, popisne knjige…) u kojima se pominje prezime i preci Lalovići.

    Одговори
  • PIVNICA

    У овим препискама само је по нешто тачно.

    ЛАЛОВИЋИ нису једно братство.
    Братство чине само они ЛАЛОВИЋИ који славе Светог Јована Крститеља 20. јануар.

    Ових Лаловића је највише и воде поријекло из ЧАРАЂА са Голије.

    И ови из Пљеваља су од њих, а онда и са Жабљака.
    Највише их је у Калиновику.

    Књига Мирка Лаловића је општа конфузија, јер мијеша лимун и глогиње.

    Сви Лаловићи који славе Јовањдан су Срби и воде поријекло од Орловића.

    Остало је све петљавина и измишљање.

    Не вјеруј Мирку јер је то Титов официр.

    Одговори
  • Lalovic Pero Cedomir

    Ispravka evidencije o Lalovicima stradalih u Jasenovcu:
    Drago Vidaka Lalovic streljan decembra 1943 god u Farmacima
    mladji Dragov sin Vasilije Lalovic, srudent prava, poginuo 1942 kod Zagaraca

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top