Порекло презимена Кусмук

Презиме Кусмук присутно је у Сарајеву и околини (Пале, Соколац). Кусмука има и у Дворовима код Бијељине, где су дошли из сарајевског краја.

У Мичиводама код Сокоца било је четири породице Кусмука.

Крсна слава:

Ђурђевдан (Сарајево, Мокро, Соколовић), Јовањдан (Пале)

Етимологија: 

Чини се као сложено име надимачког постања, за каква Шимундић (1985: 24) сматра да су махом подругљива, те да су заправо скраћене реченице. Антропонимске потврда за овај патроним не проналазимо у доступној
литератури. Међутим, могуће је да се ради о придеву кус у значењу „бездлак“ (за етимологију в. Скок 11 245—246) с другим делом сложенице, апелативом мук који у Рјечнику ЈАЗУ (VII: 137) одређује као „мучање, неговорење“ и у другом значењу „вика, рика, управо мукање“. Дакле, могло би се радити имену особе са телесном особином ћелавости и карактерној особини ћутљивости или пак викања. Постоје топоними: Кусмучка Ограда, Кусмучки Градац.

У турском језику кусмук значи бљувотина.

Истакнути припадници рода:

Марко Кусмук, сликар

Жртве Другог светског рата:

Брдо (Пале)

Kусмук (Јакша) Нова, рођен 1926. Србин, убијен 1942. у директном терору, Мокро
Kусмук (Лука) Симо, рођен 1853. Србин, убијен од усташа 1943. и директном терору, Прутане
Kусмук (Нико) Јово, рођен 1914. Србин, погинуо од Немаца 1941. у НОБ, Њеманица

Горње Пале

Kусмук (Данило) Јовица, рођен 1920. Србин, убијен 1941. у директном терору, Сарајево
Kусмук (Нн) Ристо, рођен 1871. Србин, убијен 1941. у директном терору, Сарајево
Kусмук (Ристо) Данило, рођен 1874. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Мајдани-Пале

Горњи Прибањ (Пале)

Kусмук (Ђорђе) Грујо, рођен 1910. Србин, погинуо 1941. у НОБу, Горњи Прибањ
Kусмук (Ђорђе) Јово, рођен 1875. Србин, убијен од усташа 1944. у директном терору, Раковац
Kусмук (Ђорђе) Млађан, рођен 1905. Србин, убијен 1941. у директном терору, Пале
Kусмук (Стјепан) Перо, рођен 1901. Србин, убијен 1944. у директном терору, Доња Љубогошт
Kусмук (Стјепан) Ристо, рођен 1912. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Доњи Прибањ

Јеловци (Пале)

Kусмук (Ђуро) Деса, рођена 1923. Српкиња, убијена од усташа 1943. у директном терору, Јеловци
Kусмук (Ђуро) Стјепан, рођен 1886. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Јеловци
Kусмук (Стјепан) Анђелко, рођен 1926. Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору, Јеловци
Kусмук (Стјепан) Пејко, рођен 1930. Србин, убијен од усташа 1943. у масовном покољу, Јеловци
Kусмук (Стјепан) Рада, рођена 1932. Српкиња, убијена од усташа 1943. у масовном покољу, Јеловци
Kусмук (Стјепан) Раде, рођен 1934. Србин, убијен од усташа 1943. у масовном покољу, Јеловци
Kусмук (Тодо) Госпава, рођена 1890. Српкиња, убијена од усташа 1943. у директном терору, Јеловци

Мокро (Пале)

Kусмук (Kрсто) Ана, рођена 1923. Српкиња, погинула 1944. у НОБу, Мокро
Kусмук (Kрсто) Миливоје, рођен 1920. Србин, погинуо 1943. у НОБу, крај Рогатице
Kусмук (Милан) Танкосава, рођена 1891. Српкиња, убијена 1942. у директном терору, непознато

Пале

Kусмук (Ђорђе) Дамљан, рођен 1912. Србин, убијен од усташа 1942. у логору, Јасеновац
Kусмук (Петар) Милош, рођен 1932. Србин, погинуо 1941. непознато

Раковац (Пале)

Kусмук (Илија) Савка, рођена 1920. Српкиња, убијена од усташа 1943. код куће, Раковац
Kусмук (Илија) Томислав, рођен 1933. Србин, убијен од усташа 1943. у масовном покољу, Раковац, Пале
Kусмук (Јово) Грујо, рођен 1923. Србин, убијен 1945. у директном терору, Горње Пале
Kусмук (Милан) Васо, рођен 1878. Србин, убијен од усташа 1943. код куће, Раковац
Kусмук (Павле) Рада, рођена 1923. Српкиња, убијена од усташа 1943. у директном терору, Пале
Kусмук (Симо) Илија, рођен 1883. Србин, убијен од усташа 1943. код куће, Раковац
Kусмук (Симо) Павле, рођен 1893. Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору, Пале

Шљивно (Рогатица)

Kусмук (Милан) Миле, рођен 1910. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Сутјеска

Мичиводе (Соколац)

Kусмук (Ђоко) Милош, рођен 1923. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Пуховац

Инађол (Србац)

Kусмук (Милан) Илија, рођен 1901. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Беговићи-Добре

ИЗВОРИ:

Јово И. Крсмановић, Соколац, Графопрес, Нови Сад, 2005, стр. 431

Велимир Михајловић, Српски презименик, Аурора, Нови Сад, 2002, стр. 654

Ђорђе Николајевић, Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882, Митрополија дабро-босанска, Сарајево, 1882, стр. 76, 78, 79, 88

Радмила Кајмаковић, Семберија, Земаљски музеј у Сарајеву, 1974, стр. 24

Божица Д. Кнежевић, Микротопонимија и говор Романије (докторска дисертација), Филолошки факултет, Београд, 2016, стр. 128

Tursko-srpski rečnik, Ataturk kultur, dil vetarih yuksek kurumu, Ankara, 1997, стр. 642

Попис жртава рата 1941-1945 (Босна и Херцеговина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 1973, 1974, 1977, 1978, 1980, 1983, 1984, 1985, 1989, 2172, 2525, 2544