Порекло презимена Вемић

14. фебруара 2012.

коментара: 0

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ВЕМИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Вемић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Дробњак, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан, Усековање

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ВЕМИЋИ

(живе у Доњој Буковици)

Вемићи су огранак Милошевића. Садашње презиме су добили по удовици Вемији, која је била родом од братства Ђерића, из села Загуља. Не зна се како се тај њихов предак звао, нити како је завршио живот. Остала су му четири сина: Петар, Мијаило, Живко и Никола. Вемија се са синовима, када је остала удовица, преселила из Милошевића у свој род код Ђерића у село Загуљ. Негдје око 1790. године неке се породице из овог братства одселише на Гласинац, гдје и данас живи њихово потомство. Вемићи су у Загуљу живјели све до 1812. године, када су, послије разуре Дробњака од стране паше Миљевине, прешли на своје дотадашње катуне у Доњој Буковици.

Почетком 19. вијека неки братственици из овог братства се одселише у Румунију, одакле су се по одобрењу Обреновића вратили и населили у Доњем Милановцу 1816. године. Они су своје презиме Вемић задржали неко вријеме, а онда су га промијенили једни у Драгошевић, а други у Бакмаз.

Из Доње Буковице двије породице се селе у Горњи Милановац 1816, године и оне су презиме Вемић задржале до данас. Од ових Вемића је био поручник Велимир, који је био учесник атентата на краља Александра и краљицу Драгу 1903. године.

Вемићи су учествовали у Првом српском устанку са групом Дробњака која је ишла у помоћ Карађорђу.

Са Загуља су се у Буковицу преселили браћа Петар, Мијаило, Живко и Никола. Петар је имао три сина Радича, Радована и Матију. Матија са своја два сина гине у бици на Граховцу, не оставивши потомство. Радован Петров има Јова и Вукашина, од Јова је Матија, а од Вукашина Милован. Од Радича Петрова су Јован и Васо. Јован се одселио у село Брзаву у долину Лима и од њега су тамошњи ФАТИЋИ, а његов брат Васо одсели у Ужице око 1830. године и промијени презиме у РАДИЧЕВИЋ.

Мијаило има четири сина: Илију, Милију, Јована и Живка. Од Илије су Марко, Живко, Милутин и Тома. Од Милије Мијаилова су Неђељко, Милош, Микаило и Шћепан, а од Јована су Коста, Јаков и Јово, док од Живка Мијаилова нема потомства.

Живко (брат Мијаилов и Петров) има сина Ђоку, Ђока има Стевана, а овај Миша, чије потомство живи у Павином Пољу и у Војводини.

Од Николе је син Срдан, а од Срдана су Сава и Радован. Сава има Новицу и Јована; њих и њихове потомке на уже зову Савићи. Радован Срданов има Милана, а овај Николу.

У бици на Вучјем долу 1876. године учествовао је један број Вемића са командиром чете Јованом, који је као капетан доживио дубоку старост. У овој бици рањени су Василије, Мишо и Јаков.

На рад у Америку 1906. године пошло је пет братственика из овог братства, да би се 1913. и 1914. године, вратили као добровољци да учествују у Балканском и Првом свјетском рату. Добровољци су били Војин, Спасоје и Милош, док су Крсто и Ђорђије остали да живе у Америци. У борбама на Говедару у Другом бажанском рату учествовало је девет Вемића; сви су носиоци златне медаље Освета Косова.

У Првом свјетском рату на бојиштима од Романије до Мојковца учествовало је више братственика братства Вемића и сви су одликовани Крстом Петра Првог, Наод златном, Мишо сребрном медаљом Обилића. У борбама на Дрини рањени су Спасоје и Нжола.

У Потпеће код Пљеваља 1920. године, одселили су Милош и Никола с породицама, а у Метохију се одселио Неђељко са својом породицом. Неђељко је 1941. године спаљен са својом женом у породичној кући на Космету, а синови Трипко и Божо успију избјећи с породицама у Буковицу.

Никола Матов гине као пилот у априлском рату 1941. године, а Радован Милованов је окончао свој живот у крвавој Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Бранко Војинов је погинуо 1944. године у Славонији, а Милика Мирков 1945. године у завршним ратним операцијама у Словенији.

Радосав Николин из Потпећа је био борац НОР-а у санџачким јединицама; носилац је Партизанске споменице 1941; Радомир је у НОП-у од 1941. године. Пуковник је ЈНА.

У Војводину су 1945. године колонизиране Трипкова, Стеванова и Лазарова породица, те Спасоје, Милован и Божо са породицама.

Податке о породици Вемић дао ми је Милорад Максимов.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.