Порекло презимена Абазовић

10. фебруара 2012.

коментара: 5

Презиме Абазовић је, према књизи Велимира Михајловића “Српски презименик” идентично са муслиманским антропонимом Абаз у значењу лав.

Абазовићи се појављују у Араду у Румунији, са историјском потврдом из 1755. године.  Забележено је још у Поуњу, Гласинцу, Зети, у Паљусима код Ваљева, где су дошли из Дробњака после 1827. године.

У Болечу код Београда прича се да су настарији Абазовићи водили порекло од неког Србина Абаза, некадашњег спахије; у Самобору (Херцеговина) где је регистровано да су овакво презиме добили “по добијеној аби”.

______________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

АБАЗОБИЋИ

(живе у Пошћењу и Пошћенском Крају)

Презиме су добили по Вучуру Косовчићу, који је имао надимак „Абаз”, јер је од султана за учињене успуге добио на дар сукно – ”абу“ и читлуке у Херцеговини, у селу Самобору код Гацка. На ово имање се одселио његов син Марко са својим синовима, од којих су настале породице: Слијепчевићи, Старовићи, Давидовићи и Поповићи. Ове породице и данас живе у селу Самобору.

Предање зна за Дракула Абазовића, који је био прво кнез, а послије племенски војвода. За вријеме његовог војводовања биле су честе борбе са Турцима, а најзнаменитија се одиграла на Петровдан 1541. године на Мокром, гдје је погинуо босански везир Хусреф-бег (др Сафет-бег Башагић: Кратка упута у прошлост БиХ од 1463-1850. године — Сарајево 1900).

Војвода Симо Абазовић наслиједио је Дракула, али се није прославио као војвода и кратко је војводовао, јер су га Дробњаци, како предање казује, линчовали због осионог понашања.

Мирчета Абазовић наслиједио је војводу Сима; он је био ратоборан и стално се тукао с Турцима. Њега је посјекао Мехмед-паша Соколовић, у Вишеграду због тога што није хтио да донесе прилог за изградњу моста на Дрини. Одсјечену главу му је поставио као прави „курбан“ на новоподигнутом мосту. Његов коњ Крхат, који је био здувљив, уграбио је војводину главу зубима и с њоме побјегао у Дробњак, гдје је од жалости за господаром и од великог умора напречац цркао. Крхата сахране, а мјесто гдје је сахрањен названо је Кратовац.

Мирчету је наслиједио његов син Дрекало, који је осветио Мирчетину смрт погубивши Херад-пашу на Кратовцу, а нешто касније са Дробњацима поразио и војску којом је командовао Узрен-бег Зотовић на Језерима.

Један од најпознатијих војвода из овог братства је Павле Абазовић, за кога се прича да је био изузетно храбар и необичне љепоте. И он је стално ратовао с Турцима, а погинуо је у једној бици која се одиграла у селу Смријечну у Пиви (др Обрен Благојевић: Пива – Београд 1971). Прича се да су му Турци посјекли главу и однијели у Мостар, као и да је била тешка девет ока.

Од војводе Павла остало је пет синова: Војин, Марко, Митар, Богић и Андрија. Од ових пет Павлових синова воде поријекло, поред Абазовића, и породице Алексићи, Башовићи, Војиновићи, Радуловићи, Кочовићи, Симуновићи, Дуковићи, Головићи, Пушеље, Ковијанићи и Сандићи.

У Херцеговачком устанку 1875-1878. године погинуо је Милић Абазовић у борбама вођеним на Гласовитој 1875. године, а у НОР-у у бици на Пљевљима 1. децембра 1941. године Владимир Малишин.

Братство Абазовића, које је задржало старо презиме, живи на Пошћењу и у Пошћенском Крају, гдје су се Мимо и Јанко иселили на своје дотадашње катуне. Има их одсељених на Гласинац и такође се презивају Абазовићи.

Славе Савиндан, а прислуживали су некад Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Према књизи Љубомира Љубе Павловић “Антропогеографије ваљевске Тамнаве”:
    Мести живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    Порекло презимена Абазовић:
    Паљуси (Паљуви), после 1827. године, Дробњаци, Савиндан.

  2. Boško

    Ima u Prapatnici u Dalmaciji prezime Abaza

  3. vojislav ananić

    АБАЗОВИЋ
    Абас лав

    Абас је заштитно име којим се дијете штитило од злих духова и демона. Најближе објашњење значења овог имена било би “лав”.
    Рамиз (Јусуфа) Абазовић из Хаџића је родом из села Бутуровића код Пазарића. Зна да му се дјед звао Аган, прадјед Ахмед, а Ахмедов отац био је Шабан или Бећир. Наводи да се негдје спомиње двојно презиме Абазовић – Буцало или Буцаловић.
    У основи презимена Абазовић је мушко име Абаз које је модификација имена Абас, узетог из арапског језика, по свом значењу веома блиског оним арапским именима и надимцима у којима се одражава груба и оштра нарав предисламских бедуина у Арабији. Абас је и заштитно име којим се дијете штитило од злих духова и демона. Најближе објашњење значења овог имена било би “лав”.
    У попису босанског санџака из 1604. године Абас је уписано као име само једног човјека и то у сарајевској нахији.
    На основу наших сазнања, осим у околини Пазарића, Абазовића данас има на подручјима Сарајева, Зворика, Маглаја, Рогатице, а једно село у околини Рогатице зове се Абазовићи.
    Абазовића је било у Сарајеву у другој половини осамнаестог вијека. По Башескији 1762/1763. године умро је у Сарајеву млађи Бего Абасовић, сарач. У Сарајеву су половином деветнаестог вијека припадали казанџијском еснафу Салих и Ахмет Абас. У исто вријеме џелепчијском еснафу припадао је Мехмед Абас. У Сарајеву (Логор Грбавица) је 1914. године Абазовић Бајро био ситар, а Салихага Абаз био је терзија у Улици Ћулхан бр. 2.
    Пошто читалац наводи да би у вези са његовом породицом могло бити и презиме Буцало или Буцаловић изнијећемо неке податке и о овом презимену. Половином деветнаестог вијека спомиње се у Сарајеву као члан тимурџијског (гвожђарског) еснафа Мула Мехмед Буцало. На Кошеву је почетком овог вијека живјела муслиманска породица Буцало, која је под “кесим” држала беглучку земљу. У Кошево су дошли из Сарајева (из града). У Сарајеву је (Доња Хисета бр. 32) 1914. године Буцало Фехим био ципелар. На крају наводимо да су Буцала заселак Устиколине (Фоча).
    Абазовића има и Срба, на Гласинцу. Они су поријеклом из Дробњака. Абазовићи улазе у групу од дванаест родова за које се сматра да су основали племе Дробњаке. Родоначелник им је био Вучур Омакаловић, који је живио крајем петнаестог вијека. Његови потомци прозову се Абазовићима по “аби”, коју је Вучур добио од султана када је убио неког одметника, Арапина. Данас их има под наведеним презименом, али и под бројним другим презименима.
    И Буцала има Срба. Крајем прошлог вијека Буцала је било у парохијама Смољан, Бусовача и Тишковац и сви славе Ђурђевђан. Буцала Срба има и у Далмацији (Отон и Оћество) и славе Ђурђевдан. За Буцале у Босни сматра се да су поријеклом из Далмације, а за далматинске се сматра да су се у шеснаестом вијеку доселили из Босне.
    У овом кратком прилогу изнијели смо у основним цртама оно шта знамо о Абазовићима и Буцалима на нашим просторима.
    Из изнесеног се види да су на ширем сарајевском подмчју постојали засебни родови Абазовић и Буцало. О могућој њиховој вези моћи ће се говорити тек када нам буду познати нови подаци.
    Такође смо установили да оба презимена налазимо и на другим мјестима, и то код Муслимана и Срба. За свако поменуто презиме посебно можемо закључити да су настала на исти начин, од исте основе, али не можемо тврдити да су породице које носе та презимена истог поријекла, то јест да међу њима постоји крвна веза.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  4. Војислав Ананић

    АБАЗОВИЋ, потомци Омакаловића, грана Косовчића из групе Новљана, који се помињу 1252. год. Из Погана на Бањској висоравни, разгранати као: АЛЕКСИћ, ВОЈИНОВИ’ћ, БАШОВИћ, ДРАГИћЕВИћ, ГОЛОВИћ, ДУКОВИЋ, КОЧОВИћ, ЖУНИЋ, ПУШЕЊА, РАДУЛОВИћ, САНДИћ, СИМУНОВИ’ћ, ЈОВАНОВИћ и ЈОВ (код Нове Вароши). Боравишта: Пошћенски крај, Војиновићи, Милошевићи, Врточ Поље, Добра Села, Жабљак, Дужи, Комарница, Дубровско и још нека насеља на подручју Дурмитора, Пљевља и околина, Сарајевска варош, Трново, Нарево, Мостар, Самобор (Гацко), Лозна, Мојстир, Побретић и предио бјелопољске Бистрице, Бијело Поље, Ужице и нека друга мјеста Србије, Поља колашинска и Рудине (Пива); Б: ПД 197–201, Па, Д, СТД, БКБ, Бца, КДЛ, РМКЛ, ЕПЕ, СЦГ 41, 419. А. у мјесту Затријебач (Кучи) су од тамошњих Бењкаја (Бенкаја); од њих су А. у Подгорици; 36, 3ч, 3, К, Пг, ЗЊ. Печурице (Улцињ), сродници су подручних Барјамовића; Улцињу 1878. год.; Б: ЦПК 79, ДМУ 1.

    Извор: Вукота Миљанић, АКИМ Миљанић – Презимена у Црној Гори

  5. anja

    Porodica Čalmić vodi poreklo od Abazovića. Priča se da su Abazovići iz Hercegovine, pred kraj 18. veka pobegli odatle nakon što je neko iz porodice ubio turskog oficira, pa su uplašeni krenuli da beže i nastanili se u okolini Zvornika gde su, od strane meštana prozvani Čalmići (zbog čalma koje su nosili na glavama) i tako ostade