Порекло презимена Баста

5. фебруара 2012.

коментара: 4

Презиме Баста се најраније помиње 1600. године, када је, према “Српском презименику” Велимира Михајловића, записан неки Ђорђе, али са изричитом напоменом да је пореклом из Албаније; помиње се затим у селу Крупа (Поуње), пореклом из Лике после 1878. године; у Меденом Пољу код Босанског Петровца, дошли 1879. из околине Удбине, где их има у селу Курјак.

Презиме је настало од речи бастах, која је потврђена у 16. веку у значењу носач, и води порекло од средњовековне латинске именице bastasius.

Према Лексику презимена СР Хрватске из 1976. презиме Баста се појављује у следећим местима ове бивше југословенске републике:

Бијело Брдо (Осијек) 3, Бодеграји (Нова Градишка) 7 (2), Борово (Вуковар) 4 (1), Борово Насеље (Вуковар) 1, Бриње 1 (1), Добровац (Пакрац) 13 (3), Доња Стубица 1 (1), Доњи Рогољи (Пакрац) 1 (1), Дубица (Костајница) 3 (1), Гнојнице (Слуњ) 2 (1), Госпић 3 (1), Хум (Подравска Слатина) 1, Јагма (Пакрац) 4 (2), Југово Поље (Вировитица) 9 (1), Карађорђево (Вировитица) 7 (1), Карловац 1 (1), Клањец 1, Клокочевик (Славонски Брод) 10 (2), Кордушевци (Славонски Брод) 14 (4), Крчана (Титова Кореница) 1, Кукуњевац (Пакрац) 15 (4), Курјак (Титова Кореница) 61 (10), Лекеник Ердедски (Сисак), Дипово Поље (Перушић) 89 (20), Мајар (Даково) 1, Машић (Нова Градишка) 3 (1), Митровица (Вировитица) 7 (2), Небљуси (Доњи Лапац) 1, Ново Топоље (Славонски Брод) 1, Обљај Мали (Глина) 29 (5), Осијек 4 (1), Пакрац 1 (1), Перушић 4 (1), Подурљај (Грачац) 28 (4), Погановци (Нашице) 4 (1), Прокљувани (Бјеловар) 1 (1), Рибник (Госпић) 15 (5), Ријека 3 (1), 1, Самобор 1 (1), Славонски Брод 4 (2), Старо Село (Вргинмост) 18 (3), Светоблажје (Ђаково) 10 (2), Свети Иван Зелина 1 (1), Свиница (Костајница) 10 (3), Свињаревци (Вуковар) 5 (л), Титова Кореница 4 (3), Трештановци (Славонска Пожега) 2 (1), Удбина (Титова Кореница) 1, Велико Вуковје (Гарешница) 1 (1), Винковци 5 (4), Врховина (Славонски Брод) 3 (1), Загреб 25 (9), Ждралови (Бјеловар) 14 (3)

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Ovako zivim sada trenutno u BL. za vreme rata izbjegli smo iz Hrvacke. tamo smo zivjeli na Udbini i na selu smo imali kucu,nedaleko od grada a selo se zove SREDNJA GORA.Moje saznanje o prezimenu Basta je sledece: Kod nas je obicaj u porodici da se sa koljena na koljeno prenose imena svoih pradjedova,a potom da se mladjima prica ko su oni bili i odaklen su doselili. Moj otac je pricao da su tri brata po imenu BISO;DEMO I BACO doselili iz Crne Gore, po tome se je nase selo i djelilo na tri zaseoka: BISICI,DEMEROVICI I BACICI i svi nosimo prezime Basta. Ja sam potomak Bisica. Nasa loza ide sa imenima:Biso,Sava,Milos,Danko,Slavko,Dragan i ja sam sedma generacija. Inace ovo prezime je jako staro pa se pominje i u Lusicpalanci kod sanskog mosta gdj imaju Baste i basare koi isto tako pripovjedaju o seobama iz krajeva like jos za vreme turske vladavine. Ako znate nesto vise o ovom pisite mi. HVALA

    • Tomislav Basta

      Poštovani Miodraže,
      Hvala Vam na divnom tekstu. Moje poreklo je takođe iz Like, selo Srednja Gora. Rođen sam 1969. godine i kao dete svako leto sam provodio u Srednjoj Gori. Taj period života mi je ostao u najlepšoj uspomeni. Prvo sam odlazio kod dede Tome i bake Save a kasnije kod strica Mirka i strine Radojke. U zaseoku u kojem su živeli, prvi zaseok sa leve strane puta kada se dolazi iz pravca Udbine, preko sela Kurjak je bila i kuća Bišića (Slavko Bišić). Uz naše prezime Basta uvek ide i ono neizbežno Baća. Rodoslov koji sam počeo da pravim počinje rođenjem Nikole (Nije) Baste Baće rođenog 1812. godine a nastalja se sa Basta Špirom Baćom (1860), Basta Tomom Baćom (1902), Basta Draganom (Dragijom) Baćom (1938).
      Srdačan pozdrav,
      Tomislav Basta

  2. Војислав Ананић

    ТОПОЉЕ НОВО je послије изгона Турака било српско насеље, али je као и околна хрватска насеља бројно слабо напредовало. Тек од XIX вијека и почетком XX вијека број становника je почео да расте досељавањем у овај крај многих породица из Лике и Баније. Половином XVIII вијека у Топољу je била црква св. Стевана, свакако од дрвета. Саграђена je 1750, јер потпуковник из Батрине пише 29. априла те године епископу пакрачком Софронију Јовановићу да ће црква у Новом Топољу бити готова. Оснивање, још ове године. Кад je 1847. сазидана нова црква, била je посвећена св. Илији. Иконостас за нову цркву израдио je сомборски сликар Ђорђе Протић, али je и иконостас 1941. страдао заједно са црквом која je срушена. Од преосталог материјала саграђен je послије рата сеоски дом.
    Ова мала парохија окупља мале српске православне оазе у овом дијелу Посавине: Андријевцима, Врпољу, Стризивојни и другим мјестима са понеком православном кућом. У цијелој овој парохији било je 1929. године 112 српских кућа, од тога 74 у Топољу.

    Извор: Из књиге Д.Кашића: Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији

  3. Predrag Basta

    Постоји у тексту грешка,није Дипово Поље ,него Липово Поље.Крсна слава Бастама из Липовог Поља Св Василије.