Презиме Брчин потиче из Лике (Грачац). Појављује се и у Босанској крајини у Брестовцу (Благајско Поље), као и у Маријином Мајуру (Бачка), али са личким пореклом.
Према књизи “Српски презименик” Велимира Михајловића, постоји и као чешки облик Brčin.
Основа Брч- није изразито фрекфентна кад су у питању српска презимена.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан
ПОЗНАТИ: Џон Дејвид Брчин (Јован Брчин), вајар
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
9. априла 2012. у 12:15
Небојша
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан
9. априла 2012. у 12:36
Јовица Кртинић
Хвала, Небојша!
21. априла 2012. у 23:59
даница
poznati Brcin:JOHN DAVID BRCIN-VAJAR
Po predanju poticemo iz Italije ,slicno prezime Brcino -Ialija,vrlo cesto ime predaka David pa se pretpostavlja da smo Jevrejskog porekla.
Ima nas u Gracacu ,zaseok Brcini,sa vrlo starim grobljem !Pretpostavlja se da se iz Like deo raselio u Bosnu krajem 19.veka ,i u Vojvodinu pocetkom 20 veka.U Vojvodinu- Stepanovicevo su se naselili licki Brcini,solunski dobrovoljci a Banat bosanski.
14. јуна 2013. у 20:57
Jovica
Prema informacijama kojima ja raspolažem, a svi su vezani za istraživanje jedne Brčinove snaje (Slobodanke Brčin, rođene Cvetković), Brčini potiču iz Gračaca u Lici. Početkom 19-og vijeka iz okoline Knina u Gračac se naseljava Luka sa ženom Janjom. Koje je prezime Luka ranije imao, nije mi poznato, ali su njega zbog velikih brkova “krstili” Brčinom i to prezime nose svi njegovi potomci. Da Brčini potiču iz Gračaca može se smatrati po Brčinovom vrščiću (brdu iznad zaseoka Brčini) kao i Brčinovom groblju. Na groblju se nalazi stari spomenik, među Brčinima poznat kao “kameni krst” sa koga više nije moguće dešifrovati šta piše. Ne zna se pouzdano koliko su djece Luka i Janja imali, ali se spominju tri sina: Đurađ, Danilo (Dako, po njemu nadimak ogranka “Dakićevi”) i Jovan.
Po staroj legendi bila su tri ili četiri brata, jedan ostade u Gračacu, drugi se odseli u Bosansku Krajinu (bilo ih je najviše u Duboviku kod Krupe i Brestovcu kod Petrovca(oko 1872. došao Petar Brčin)), a ostali (jedan ili dvojica) odseliše za Srbiju.
9. јануара 2016. у 20:10
marija
Moj deda se zvao Luka Brcin i 1912 god.
9. јануара 2016. у 20:11
marija
Da i u Beograd je dosao.
11. августа 2013. у 22:53
Петар Демић
– Презиме Брчин се помиње у шематизму Дабро Босанске митрополије из 1882. године, у сљедећим парохијама:
1) парохија Вођеница, протопрезвитерат крупски, крсна слава Ђурђевдан
Петар Рађеновић почетком XX вијека налази 1 кућу Брчина у Брестовцу, досељених 1879. године из Грачаца.
2) парохија Дубовик, протопрезвитерат крупски, крсна слава Ђурђевдан
3) парохија Дубовик Алибегов, протопрезвиртерат крупски, крсна слава Ђурђевдан
Милан Карановић почетком XX вијека налази 5 кућа Брчина у Дубовику, досељених прије 1878. године из Брувна.
– Презиме Брчин се помиње у шематизму Горњо – Карловачке епархије из 1883. године, са крсном славом Ђурђевдан.
– Племенски рјечник Личко – Крбавске жупаније из 1915. године налази 4 куће Брчина у Грачацу.
– На списковима добровољаца Краљевине Србије у Првом свјетском рату помињу се три Брчина, сва тројица из Грачаца:
1) Брчин Луке Милан
2) Брчин Гајдове Никола
3) Брчин Васе Петар
– На списковима питомаца Српског привредног друштва “Привредник” из Загреба (1897-1946) помиње се четворо Брчина:
1) Брчин Милан Радин, из Грачаца, кућа бр. 95, ишао на трговачки занат у Жупању, код трговца Матијаша Бруншмита, преко трговца Ђоке Ишпировића и Н. Дучића (1902. година)
2) Брчин Душан Николин, из Грачаца, ишао на трговачки занат у Меленце, код трговца Радивоја Илијевића, преко учитеља Николе Ћука (1907. година)
3) Брчин Дане Николин, из Грачаца, ишао на трговачки занат у Доњи Лапац, код трговца Симе Торбице, преко учитеља Николе Ћука (1907. година)
4) Брчин Никола Данилов, из Степановићева, ишао на пекарски занат у Инђију, код пекарке Донке Софреновић, преко управника школе у Степановићеву (1940. година)
– На попису СР Хрватске из 1948. године помињу се 4 куће Брчика у Грачацу (очигледно су у питању Брчини) са 26 душа. У околини Жупање пописане су 3 куће Брчина са 15 душа (обратите пажњу на слање Брчин Милана на занат у Жупању).
Поздрав,
Петар Демић