Имена код Срба Reviewed by Momizat on . Српска лична имена су углавном словенског порекла (Бранимир, Владислава, Весна, Вук...), а међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких (Ђорђе, Дамјан) и јевре Српска лична имена су углавном словенског порекла (Бранимир, Владислава, Весна, Вук...), а међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких (Ђорђе, Дамјан) и јевре Rating:
You Are Here: Home » О именима » Имена код Срба

Имена код Срба

Српска лична имена су углавном словенског порекла (Бранимир, Владислава, Весна, Вук…), а међу хришћанима су одомаћене варијанте грчких (Ђорђе, Дамјан) и јеврејских (Јован, Лазар) имена.

Српска имена словенског корена су углавном давана по именима животиња и биљака, природним појавама или добрим и пожељним особинама. Некад су имена носила и одређена магијска значења и веровало се да одређују човекову судбину.

Прихватањем хришћанства, Срби су почели да узимају календарска имена – по имену свеца на чији дан је дете рођено. Долазило је и до мешања словенског и хришћанског основа па су настала имена попут Петрослав, Томислав, Ђурислав.

У 20. веку имена код Срба често су добијала следећи префикс или суфикс: мил, рад, драг, љуб, жив, вук, бор, мир…

У новије време у употребу су ушла имена која се дају по познатим личностима, домаћим или страним – Елвис, Стаљин, Индира, Касандра, Дајана, а у време соцреализма неке девојчице су добиле име Машинка, Тракторка, Петолетка…

Тренд у последњим годинама да су имена, нарочито женска све краћа – Леа, Миа, Ива…

Имена су добар показатељ како је народ доживљавао свет око себе, чему се надао и како је одговарао на неприлике у којима се нашао. Многи верују у стару латинску пословицу:  Nomen est omen (име је знак), према којој име одређује човека. Заштитна имена типа Вук, Вукашин, Вукан су давана јер се „зло плаши вука“. Доста имена се састоје од особина које родитељ жели детету, као што су срећа, здравље, лепота, доброта, власт, мир, памет итд.

 

 


Коментари (20)

  • Anastasija85

    Ja bih volela da mi neko kaže nešto o muškom imenu LAUŠ? Jedino što znam je da je staaaaaro srpsko ime i da mu je u mađarskom jeziku ekvivalent Lajoš. I, naravno, da postoje Laševići.

    Одговори
  • Anastasija85

    Pardon! LaUševići.

    Одговори
  • Ђорђе

    Да ли можете да ми кажете нешто о пореклу породице Рикић из Пилице крај Зворника,крсна слава Св. Никола

    Одговори
  • Silvija Linkin

    Mogu li da dobijem informacije o prezimenu Linkin, kao sto i vidite to je moje prezime zelela bi da znam ODAKLE POTICEM.

    Одговори
  • BUDIMKA SIMONOVIC

    INTERESIRA ME POREKLO MOG IMENA I PREZIMENA.DEDA I BABA SU SE DOSELILI U SREM A DOŠLI SU IZ OKOLINE NIŠA GDE JE VIŠE SIMONOVIĆA.MOJE IME JE MALOBROJNO PA ME INTERESIRA NJEGOVO POREKLO

    Одговори
  • Aleksandar

    Djordjevic iz Leskovca, deda je iz sela Jelasnica pored Leskovca (ne znam da li je tacno ali sam cuo da je to selo naseljeno ljudima sa Cetinja), krsna slava sv. apostol Toma. Molim za bilo kakvu informaciju 🙂

    Одговори
  • biljana Mirovic

    moje prezime je Stoskovic-baba mi je govorila da su doseljeni iz Mojkovca u Osejane[opstina Istok] a onda u selo madere [opstina Prokuplje].Od prezimena Stoskovic potice prezime Stosovic u selu dake kod Kursumlije. Ako neko zna nesto vise neka pise na [email protected]

    Одговори
  • Даница

    Молим вас ко зна да ми каже о пореклу презимена Којановић. Мој предак Милош Којановжћ доселио се крајем 18.в. у село Мала Јасиковица на падинама Гоча између Трстеника и Крушевца. Имао је синове Гмитра, Ћирка, Мијајла(?), Милету, Вујицу, Петка и Грујицу. Његови синови су променили презиме Којановић у Милошевић. Интересује ме одакле су се доселили и када? Славили су славу Св. Алимпија.
    Унапред захваљујем на доброј вољи и труду.

    Даница

    Одговори
  • Milan Stanković

    Interesuje me poreklo prezimena Stanković. Doselili su oko 1850 u Šabac negde sa juga Srbije (okolina Niša) Krsna slava je Đurđevdan. Unapred zahvalan!

    Одговори
  • vojislav ananić

    Тридесет прелепих старих имена које су носиле српске краљице и племкиње:

    http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/94232/neka-vasa-devojcica-bude-prava-princeza-30-prelepih-starih-imena-koje-su-nosile-srpske-kraljice-i-plemkinje

    Одговори
  • vojislav ananić

    О пореклу личних имена код Хрвата

    Важност имена

    Међу људима нема никога без имена, каже прастари грчки еп Одисеја. Име носи сваки човјек; откада, не знамо. Засигурно – у неком облику одувијек. С именом човјек улази у друштво. За име питамо или га кажемо кад се упознајемо. Драго нам је кад нас нетко зовне нашим именом. Њиме нас родитељи зову од рођења, записано је у небројеним евиденцијама, потребно нам је кад идемо гласовати, кад подижемо плаћу, кад шаљемо писмо, кад тражимо посао… Би ли међу људима уопће могао бити организиран живот без имена?
    Знаност о именима зове се ономастика (према грчкој ријечи óнома – име). Једна пак дефиниција вели да је име „ријеч или више ријечи, које се употребљавају за разликовање појединог човјека“. Уз име имамо и презиме, па и надимак, али о томе овдје није ријеч. Овдје говоримо само о особним именима, именима људи.
    Име (латински: номен), особно име, у старим источним културама и у библијској традицији није само извањска ознака особе, обични знак распознавања, него израз саме човјекове бити. Име је битни састојак особности онога који га носи. Тко нема имена, не постоји. Кад би човјек, у тим културама, мијењао име, то би значило да мијења звање, сталеж, своју особну битност. У старозавјетном дијелу Библије, примјерице, Бог патријарху Јакобу мијења име у Израел, а у Новом завјету Исус, намјењујући апостолу Шимуну нову улогу, мијења му име у Петар. У кршћанству је и данас пракса да редовник или редовница ступајући у самостански живот мијењају име, добивају ново, редовничко име. И нови папа узима ново име.

    Одабир имена

    Многи се прије или послије сусретну с питањем одабира имена. Особито родитељи, кад треба да одаберу име својем дјетету. Иако је то наоко обичан чин, он у пракси ствара повелике проблеме и двојбе. Наравно је да тај избор у редовитим случајевима учине родитељи. Ту они имају главну ријеч и, разумљиво, одговорност. Дакако, у том могу потражити помоћ родбине, пријатеља, знанаца, књига које говоре о томе. И позитивни закон предвиђа то родитељско право. Закон говори и о томе тко то треба да учини, кад родитеља нема: за остављену дјецу, нахочад и сличне случајеве.
    При давању, односно избору имена равнамо се, углавном, према неким опћим мотивима. Њих је пак више. Често према традицији у обитељи и крају у којем живимо. Тако се негдје првом сину даје име оца или дједа, а кћерки име мајке или баке: да име остане у обитељи! Неријетко се равнамо према кршћанској традицији: одабиремо неко светачко име из календара или „име које си је дијете донијело“, тј. име свеца или светице на дан рођења или дан близу дјететова рођендана. Неки се у избору имена равнају политичким мотивима па одабиру дјетету име управо популарних особа; или литерарним, умјетничким мотивима па дјеци надијевају имена великих писаца, сликара, знанственика. У ту бисмо скупину могли убројити и надјевање имена познатих особа из националне повијести. Неки одабиру име које им лијепо звучи, без обзира на све друге мотиве. Има родитеља који ће дјетету радо одабрати „страно“ име, из другог народа. Мотиви за то су доста магловити па и површни. Кадшто само зато „да буде како нитко нема“. Тој скупини припадају и сва „модна имена“: популарна у одређену тренутку: имена глумаца, пјевача, забављача, шпорташа… Мода закратко прође, а име остане цијели живот, пристајало, не пристајало.
    Заправо, многи ће то родитељи потврдити, није лако одабрати име. Наведени и многи други мотиви укрижују се и супротстављају. Моди и јавном мишљењу није се лако одхрвати. Савјетима и жељама родбине и пријатеља тешко је угодити. Управо зато о имену треба на вријеме и добро промислити. Па и посавјетовати се. Име није неважно! Нови ће га човјек носити цијели живот. Треба тежити за тим да му и пристаје цијели живот.

    Извори имена

    Језично подријетло појединих имена врло је различито. У свим се крајевима свијета за имена узимају називи разних природних бића и појава (животиња, биљака, небеских тијела, метеоролошких појава, материјалних предмета). Има доста и такозваних теофоричних имена, тј. таквих који садрже име Бога (Теодор = Божидар) или неког митолошког божанства (Диана). У семитских народа имена су често цијеле реченице (напр. Ми-ха-ел = „Тко је као Бог!“). У именима су каткад изражене врлине које би дијете требало имати (примјер: Филомена = „љубљена“ или – Срећко). Понекад име звучи као ријеч која означује неки људски идеал (Слава, Мирко). Многа, у нас уобичајена имена, имају коријен у латинском, грчком или у некоме другом језику (Никола, Клара, Агнеза…). Познати елементи славенских имена јесу -мир, -слав, -гој, -каз и други (Трпимир, Берислав, Домагој, Казимир…). Ти су дочеци некад имали своје значење, а данас су постали уобичајени облици имена на које не свраћамо посебну позорност.

    Кршћанска култура имена

    Име којим некога (на)зову дубоко понире у човјекову особност, припада његову идентитету, бићу и достојанству. Име којим су га од најраније доби звали отац и мајка никада неће заборавити. Зато је „имати име“ нешто јединствено и незамјењиво; једнако као имати своје лице. Именом и лицем човјек је у мноштву људских бића јединствен, непоновљив, индивидуа. Нема па и не може бити човјека без имена!
    Ипак, човјек не носи име само зато да би се разликовао од других људских бића. Кад би све било у томе, тада би се мјесто имена могле употребљавати и бројке. Особно име даје више; оно људску особу уводи у узајамност с другим људима и чини је суговорником. Љубав родитеља и дјеце, пријатеља и пријатеља, мужа и жене управо изговарањем имена добива своју вриједност, љепоту, значење и узвишеност.
    Ако се о имену размишља вјернички, кршћански, оно има још једну засебност. Пророк Изаија записује Божју ријеч Израелу: „Именом сам те зазвао: ти си мој!“ (Из 43,1). Управо то потврђују родитељи одабирући име својем новорођенчету. Пророк, међутим, жели рећи још нешто чудесније и дубље: Бог свакога човјека зна по имену! Обраћа се човјеку као суговорник. То нешто важно говори и о самом човјеку! Ако му се Бог обраћа именом, значи да Бог с њим рачуна као са сурадником. Човјек онда није случајност, већ Божји одабраник, особа, оригинал. Управо је зато кршћанима већ двије тисуће година веома важно име. Кршћанство непрекинуто његује културу имена, сматра га важним. Кршћани бирају име дјетету! Не остављају то случајности. Понајчешће одабиру име свеца, да би сваке године изновице, на свечев календарски спомендан, именданом, посвијестили себи важност имена и светачког заштитника. За свеце као важне особе из мноштва провјерених Божјих пријатеља Црква вјерује да су пред Богом снажни заговорници, а животом узори својем имењаку. Тај одабир кршћанских родитеља значи и укључење новорођеног и крштеног човјека у заједништво неба и земље, у перспективу свакога свјеснога вјерничког живота.

    Садржај књиге

    Претежни дио књиге говори о у нас најчешћим именима. Први ставак о поједином имену најприје кратко тумачи етимологију имена, то јест тражи коријене и „значење“ имена. Већ ту улазимо у слојевиту повијест људских имена. Затим редовито слиједи набрајање изведеница или иначица основног или темељног имена. Тиме је свагдања пракса врло богата, а набројене су само одабране иначице. Већ су и многе иначице постале основна имена и извор нових изведеница. То се догађа особито данас. Зато ту није могуће бити досљедан.
    Многа су имена ушла у живот гледом на имена светаца или светица. То је дубока кршћанска традиција и једна од значајки укоријењености у еуропску кршћанску културу. То је разлог што су – негдје краће, негдје дуже – доношене биографије релевантних светаца. То је нов и занимљив излет у повијест и карактеристичности појединих стољећа. Открива нам се колико смо већ по самом имену уткани у нити дубоких и испреплетених повијесно-културних коријена. Врло се често управо по имену открива тко смо, одакле; јесмо ли скоројевићки „од јучер“ или промишљени дионици велике заједничке баштине. Ради бољег сналажења и лакшег тражења у књизи су наведени абецедни прегледи основних имена и именских иначица те, на крају, календар светачких спомендана.

    Антун Јарм

    ИЗВОР: Антун Јарм, ИМЕНА И ИМЕНДАНИ, ОБИТЕЉСКИ ИМЕНАР, Задар, 1996.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Постоје многи записи из наше средњовјековне историје, разни документи, дописи, прогласи, уговори, па и цијеле књиге и није немогуће допријети до њих. Па су неки људи дошли до идеје да извлачеи из тих докумената властита имена Срба која се појављују у њима и направили списак србских средњовјековних имена те је Драгана Амарилис тај скраћени списак објавила на свом сајту.

    Драгана Амарилис је професор немачког и енглеског језика, аутор најпосећенијег сајта за учење немачког и енглеског језика – abc.amarilisonline.com. Посебну љубав и интересовање, већ дуги низ година, посвећује етимологији. Осим тога, овде се налазе текстови из разних области, од дневничких записа, свега и свачега ту има.

    Преузето са сајта Zapadni Srbi

    http://amarilisonline.com/srpska-muska-imena-iz-perioda-vladavine-nemacica/

    Одговори
  • Војислав Ананић

    О пореклу српских имена, у броју из новембра 2017. баве се и СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ из Будимпеште, где се види да су Срби својим синовима давали углавном имена хришћанских светаца и апостола.

    http://www.snnovine.com/viewer/2017/11/pdfs/sm01.pdf

    http://www.snnovine.com/viewer/2017/11/pdfs/sm02.pdf

    http://www.snnovine.com/viewer/2017/11/pdfs/sm03.pdf

    http://www.snnovine.com/viewer/2017/11/pdfs/sm04.pdf

    Наставак следи ускоро, већ у следећем броју.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Саша Б. Митровић
    Западни универзитет у Темишвару

    ОСВРТ НА српску АНТРОПОНИМИЈУ У ДУНАВСКОЈ клисури

    Циљ овог рада јесте да прикаже елементе српског антропонимског система у Дунавској Клисури, што значи антропониме забележене код Срба у овом мултиетничком географском подручју. Ову су тему дотакли само површински неки научници који су истраживали Дунавску Клисуру. Проучавање било којег антропонимског система јесте за науку /лингвистику/ увек актуелан и вредан подухват јер су антропоними језичке јединице које, с једне стране, у свом облику чувају трагове прошлости и најчешће показују пређене развојне етапе неког језика/говора, а с друге стране, познато је да они доста лако подлежу променама које узрокују страни утицаји, промене које рефлекгују међуетничке прилике и односе на одређеној територији, односно одражавају политику одређених администрација у одређеним периодима, као и екстралингвистичке аспекте (етничку структуру становништва, степен културе и др,).
    Предмет овог рада јесте анализа српских антропонима у Дунавској Клисури извршена на основу дела инвентара имена Срба прикупљених из матичних књига рођених и умрлих православне српске цркве у селу Мачевић (рум. Macesti), са циљем евидентирања неких основних аспеката српског клисурског антропонимског система и анализе порекла ових антропонима.
    Други аспект који желимо анализирати представља степен присутности односа антропоним – топоним.
    Кључне речи: антропонимија, Срби, Дунавска Клисура, румунски Банат, страни утицаји.

    Увод

    Свако име и презиме има свој језички значај који важи у оквиру културне и језичке заједнице која га је изнедрила.
    Истраживање имена записаних у документима значајно доприноси познавању и дешифровању многих данашњих антропонимских структура. Ослањајући се на теоријске концепте и на информације из матичних књига рођених православне српске цркве у селу Мачевићу, у овом раду анализираћемо начин на који је већина српских имена у Дунавској Клисури, иако под утицајем иностраних лингвистичих и екстралингвистичих фактора, највећим делом сачувала свој српски карактер.
    Антропоними су језичке јединице које чувају трагове прошлости одражавајући понекад етапе еволуције језика (као што је у случају презимена), 
    али који, истовремено, најлакше подлежу страним утицајима дајући веродостојну етнолингвистичку слику неке области и разоткривају различите екстралингвистичке аспекте [Marin, 2002: 149].
    Антропонимски систем карактерише се сталном еволуцијом у времену, бар док антропонимска структура није фиксирана неким законом / административном уредбом или неком одређеном правописном нормом. Велики број антропонима у старим документима односе се на одређену епоху, ситуацију и конкретне околности. Због тога, њихово постојање се одвија само унутар одређених временских, културних, социјалних, економских и правних граница (оквира). Временом, неки од њих ће бити замењени другим услед тога што због “природних”, административних или других објективних разлога они не одговарају више реалности која их је створила. Иако застарела, већина тих имена, презимена или надимака и даље остају актуелна и од значаја због важности коју она имају у студирању антропонимије, историје и еволуције одређеног језика или говора.
    Говорећи о имену у ширем смислу, можемо рећи да је име дефиниција особе, то је индивидуални маркер, обавезан облик за именовање лица, највиши знак његовог идентитета, неопходног и неодвојивог елемента личности појединца.
    Давање имена тиче се културе и традиције сваког народа. Име (крштено) дају деци родитељи, кум или, у изузетним ситуацијама, административни / правни органи у чијем су надлежству деца без родитеља. Друштвени и политички фактори, посебно јаки у одређеним историјским периодима, изазивају промене у инвентару имена, а у задње време естетички фактори, мода или дух имитације такође утичу на избор имена [Marin, 2003: 181].
    За разлику од католика који често дају више имена новорођенчету, код Срба, као и код других православних народа, име је, по правилу, јединствено [Constantinescu, 1963: XXIV; Ionita-Iancu, 2012: 27].

    Историјски и географски подаци

    Заједно са румунским становништвом у Румунији, налазимо и становништва која говоре различитим језицима. Међу њима, посебно место, узимајући у обзир и разноврсност и своју историју, заузимају становништва која говоре дијалекте словенских језика, односно дијалекте украјинског, српског, хрватског, словачког, руског, бугарског, пољског и чешког језика. Од свих ових словенских језика, један од најстаријих на подручју Румуније је српски језик; познато је, такође, да се најстарија српска дијаспора налази на територију данашње Румуније.
    Већина говорника српског језика у Румунију налази се у румунском делу Баната, у Тамишкој и Караш-Северинској, а мањи део у Арадској жупанији.
    За овај рад изабрано је село Мачевић (рум. Macesti) јер је једино село са 95 посто српског становништва (само две породице румунске етничке припадности). Село је смештено у Дунавској Клисури, на левој обали Дунава, у Караш-Северинској жупанији, удаљено три километра од насеља Стара Молдава и три километра од Пожежене. Кроз Мачевић пролази пут који везује Оршаву за Оравицу. Мачевић се налази на 81 метар надморске висине, опкољено је са свих страна карпатским планинским венцем покривеним густим шумама. Први пут се Мачевић помиње у документима 1515. године под називом Macsohovicz [Bama, 2009: 66]. Потом се поново помиње 1713. године у Опису Вршачко – Карансебешке епархије, али само са три дома [Крстић, 2002: 18]. На карти генерала Мерција из 1723. године забележено је под именом Mathiovecz, следе потом и други записи под мање-више сличним именима: 1761. године – Matiovaz, 1829. године – Macsevacs и Machevich, 1840. године – Macsevich, 1911. село је носило мађарско име Matyasmezč, a од 1919. године носи румунски назив – Mace^ti [Крстић, 2002: 18; Suciu, 1967: 382].
    Мачевић дуго времена није имао цркву, па до изградње своје цркве верници су ишли на богослужење у свети храм из суседне Старе Молдаве. Мачевчани су своју цркву подигли 1856. године, а храм је био посвећен Вазнесењу Господњем [Станојловић, 1938: 107].
    Порекло српских имена у дунавској клисури
    Ова анализа српских антропонима у Дунавској Клисури је извршена на основу једног /мањег/ дела инвентара имена прикупљених из матичних књига рођених и умрлих православне српске цркве у Мачевићу. Као што смо навели, српска православна црква у Мачевићу саграђена је 1856. године. Најстарија матична књига која се данас налази у цркви јесте матична књига умрлих у којој је први запис из 1896. године, а најстарија матична књига рођених почиње 1922. годином.
    Такође, сакупљен је материјал и на терену од информатора како би имали реалну слику кориштених имена паралелно са именима уписаним у матичним књигама (случај хипокиристика). Анализа обухвата период до 1896. године до данас.
    У нашој анализи српских имена прихватили смо класификацију Анке Беркару [2014: 33] која обухвата три велике категорије:
    I. Традиционална народна имена
    II. Библијска и календарска имена
    III. Модерна имена 

    I. Традиционална народна имена
    Слој традиционалних народних имена може се сврстати у две категорије:

    1. Идиоглотска [Bjelanović, 1988: 56] имена и њихови прости хипокористици
    2. Традиционална народна имена која потичу од апелатива и властитих имена:
    а) имена која имају као основу топоним или географски термин;
    б) имена са фитонимском основом;
    в) имена од зоонимских основа;
    г) имена по особинама;
    д) имена везана за астрални свет;
    ђ) заједничка имена из разних домена.
    Обе категорије имена, у прошлости, су биле створене од заједничких речи. Сврстали смо их у две категорије јер имена у првој категорији представљају најстарији слој српских имена.

    I.1. Идиоглотска имена (имена са две основе) која се састоје од старих лексема представљају најстарији слој српских имена [Bercarn, 2014: 35].

    Ова имена, у принципу, су мушка имена од којих су изведени и женски облици (на пр. Бранислав >Бранислава, Драгослав >Драгослава, Божидар > Божидарка, и др.) [Bercaru, 2014: 35].
    У овој категорији постоје и имена из чијег састава је глас л нестао након фонетских процеса. Због тога данас имена без л нису третирана као варијанте истог имена (са л), већ се она осећају као независни антропонимски облици [Bercaru, 2014: 35]. Инвентар имена прикупљених из матичних књига рођених и умрлих обухвата раздобље од 1896. године до данас, имена. Њих ћемо у наставку приказати по азбучном редоследу, а у загради, после сваког имена, је бележена и њихова фреквенција:
    Богдан (6) – сложено име од словенских основа Бог-+-дан
    Богдана (2) – изведено од мушког имена Богдан + суф. -а
    Богољуб (13) – сложено име од словенских основа Бог + o + љуб(ити)
    Божана (6) – изведено од мушког Божа + суф. -на
    Божидар (36) – сложено име од словенских основа Божи(ји) + дар
    Божидарка (9) – изведено до Божидар + суф. -ка
    Борислав (9) – сложено име од словенских основа Бор(ити) + слав
    Борислава (2) – изведено од мушког имена Борислав + суф. -а
    Бранимир (1) – сложено име од словенских основа рани(ти) + мир
    Бранислав (3) – сложено име од словенских основа брани(ти )+ слав 
    Бранислава (1) – изведено од мушког имена Бранислав + суф. -а Велимир (7) – сложено име од словенских основа веле(ти) + мир Верољуб (3) – сложено име од основа вера + љуб(ити)
    Видосава (2) – сложено име од словенских основа вид + слав + суф. -а (са дисимилацијом групе сл>л)
    Витомир (2) – сложено име од словенских основа вит- + о + -мир Вишислава (1) – варијанта имена Вишеслава, сложено име од мушког имена Вишеслав
    Владимир (6) – сложено име од словенских основа влад(ати) + мир Владислав (4) – сложено име од словенских основа влад(ати) + -и- + слав
    Властимир (8) – сложено име од словенских основа власт + и + мир Десимирка (2) – изведено од мушког имена Десимир + суф. -ка
    Добривој (17) + Добривоје (1) – сложено име од словенских основа добри + вој
    Драгољуб (13) – сложено име од словенских основа драг + о + љуб Драгомир (1) – сложено име од словенских основа драг + о + мир Драгослав (2) – сложено име од словенских основа драг + о + слав Драгосава (1) – исто као Драгослава (са дисимилацијом групе сл>л) Драгослава (2) – изведено од мушког имена Драгослав + суф. -а
    Живодар (6) – сложено име од словенских основа жив + о + дар Живодарка (2) – изведено од мушког имена Живодар + суф. -ка Звонимир (1) – сложено име од словенских основа звон(ити) + и + мир
    Златибор (4) – сложено име од словенских основа злат(о) + и + бор Златиборка (2) – изведено од мушког имена Златибор + суф. -ка Лепосава (6) – сложено име од словенских основа леп + о + слава (сл > л) Љубомир (7) – сложено име од словенских основа љуб(ити) + мир Миливој (10) – сложено име од словенских основа мил + и + вој
    Милорад (12) – сложено име од словенских основа мил + о + рад Милосав (1) – сложено име од словенских основа мил + о + слав (сл > л) Милосава (2) – изведено од мушког имена Милослав + суф. -а (сл > л) Милосавка (1) – изведено од мушког именаМилослав + суф. -ка (сл > л) Миодраг (8) – сложено име од словенских основа мио (<мил) + о + драг Миомир (4) – сложено име од словенских основа мио + мир
    Мирољуб (2) – сложено име од словенских основа мир + о + љуб Мирољупка (1) – изведено од мушког имена Мирољуб + суф. -ка Мирослав (6) – сложено име од словенских основа мир + о + слав Негосим (4) – изведено од корена нег- (< неговати)+ сим (< ?!)
    Радивој (1) – сложено име од словенских основарад + и + вој (<војевати) Радмила (8) – сложено име од словенских основа рад + мил(а) 
    Радослав (14) – сложено име од словенских основа рад + о + слав Селимир (2) – сложено име од словенских основа сел- (< селити или село) + и + мир
    Светислав (4) – сложено име од словенских основа свет + и + слав- (<славити)
    Светозар (14) – сложено име од словенских основа свет + о + зар- (<зарити)
    Славољуб (6) – сложено име од словенских основа слав(а) + о + љуб -( л)
    Станислав (4) – сложено име од словенских основа стан- (<стати, стани) + слав
    Станислава (1) – изведено од Станислав + суф. -а
    Томислав (1) – сложено име од страног имена Тома и словенског корена слав
    Часлав (1) – сложено име од словенских основа Час + слав
    Чедомир (2) – сложено име од словенских основа чедо + мир
    Прости хипокористици изведени од идиоглотских имена су мање бројнији јер могу бити изведени од више антропонима, али су фреквентнији; на пример Рада, који има исти облик и за мушку и за женску особу, а идиоглотска имена од којих је изведено име су: Радослав, Радомир, Радмила, Радомира, Радослава, Раденко, Радивој и др.
    Божа (13) – хипокористик од Божидар или Богољуб + суф. -а
    Бора (2) – хипокористик од Борислав или Боривој/Боривоје + суф. -а Брана (3) – хипокористик од Бранимир + суф. -а
    Вела (1) – хипокористик од Велибор или Велимир (< вел- + суф. -а)
    Веља (5) – хипокористик од Велимир (< вел- + суф. -а или -ја)
    Вељко (1) – изведено од Вељ(а) + суф. -ко
    Вида (1) – хипокористик од Видос(л)ава (< вид + суф. -а)
    Влада (4) – хипокористик од Владис(л)ав или Владимир (< влад- + суф. -а Власта (3) – хипокористик од Властимир (< власт- + суф. -а)
    Воја (1) – хипокористик од Војислав (< вој- + суф. -а)
    Деса (1) – хипокористик од Десимирка (< дес- + суф. -а)
    Звонко (4) – хипокористик од Звонимир (< звон- + суф. -ко)
    Мила (2) – хипокористик од Милосава/Милосавка, Милица, Радмила (< мил- + суф. -а)
    Миле (8) – хипокористик од Милорад (и/или Мирољуб, Милосав, Милан) + суф. -е 
    Мира (1) – хипокористик од Мирољуба/Мирољупка, Мирослава (<мир- + суф.-а)
    Рада (4) (женско име) – хипокористик од Радослава, Радомира, Радмила, Радинка (<рад- + суф. -а)
    Рада (6) (мушко име) – хипокористик од Радослав, Радомир, Радимир, Раденко, Радивој, Радослав (<рад- + суф. -а)
    Славче (2) – хипокористик од Славољуб (<слав- + суф. -че)
    Стана (53) – хипокористик од Станимира, Станислава (<стан- + суф.
    -а)
    Тоза (6) – хипокористик од Светозар са суфиксом -а
    Тома (4) – хипокористик од Томислав (< Тома + суф. -а)
    Чеда (1) – хипокористик од Чедомир (<Чед- + суф. -а)
    1.2. У категорији традиционалних народних имена која потичу од апелатива и властитих имена набројаћемо мањи број имена, јер, иако већина имена немају више никакву везу са основним значењем, постоји ипак известан број антропонима чији облик подсећа на апелатив од којег потиче [Bercarn, 2008: 87-98].

    а) имена која имају као основу топоним, етноним или географски термин
    Имају као основу географски термин, топониме, хидрониме и етнониме који су попримили антропонимску функцију:

    Основа хидроним:

    Дрина (1) – од топ. Дрина
    Јадран (4) – од топ. Јадран /Јадранско море/
    Јадранка (2) – од топ. Јадран /Јадранско море/ са суфиксом -ка Основа топоним:
    Варадинка (2) – од топ. Варадин + суф. -ка Основа етноним:
    Славенка (1) – од имен. Славен, Словен + суф. -ка Словенка (2) – од имен. Словен + суф. -ка
    Србинка (3) – од имен. Србин + суф. –ка
    Основа географски термин:
    Горан (3) – од корена гор- (<гора) + суф. -ан Горица (4) – од корена гор- (<гора) + суф. -ица
    б) имена са фитонимском основом
    Босиљка (17) – од имен. босиљак + суф. -ка Ђурђевка (1) – од имен. ђурђевак + суф. -ка Јаблан (1) – од имен. јаблан
    Јаворка (2) – од имен. јавор + суф. -ка 
    Јасмин (3) – од имен. јасмин
    Јасмина (1) – од имена јасмин + суф. -а Каранфила (18) – од имен. каранфил + суф. -а Ковиљка (10) – од имен. ковиљ + суф. -ка
    Невена (1) – од мен. невен + суф. -а
    Невенка (2) – од имен. невен + суф. -ка
    Ружа (4) – од имен. ружа
    Ружица (9) – од имен. ружа + суф. -ица
    Смиља (6) – од корена смиљ- (<смиље) + суф. -а Смиљана (2) – од корена смиљ- + суф. -ана
    Цвета (5) – од мен. цвет + суф. -а
    Цветко (17) – од имен. цвет + суф. -ко

    в) имена од зоонимских основа

    Вук (1) – од имен. вук
    Вукица (2) – од имен. вук + суф. -ица (непалатализован облик)
    Голуб (6) – од имен. голуб
    Голубица (2) – од имен. голуб + суф. -ица

    г) имена по особинама

    Велика (3) од прид. велик, -ка
    Велинка (6) од гл. велети + суф. -инка
    Веселин (3) од основе весел (< весео или веселити /се/) + суф. -ин
    Веселинка (2) од основе весел (< весео или веселити /се/) + суф. -инка
    Гордана (6) – од прид. горд, горда + суф. -/а/на
    Даринка (52) – од прид. дар + суф. -инка
    Дивна (10) – од корена див- (<прид. диван) + -на
    Драга (5) – од прид. драг + суф. -а
    Драган (12) – од прид. драг + суф. -ан
    Драги (3) – од прид. драг + суф. -и
    Драгутин (17) – од прид. драг + суф. -утин
    Душа (1) – од имен. душа
    Душан (23) – од имен. душа + суф. -ан
    Душица (3) – од имен. душа + суф. -ица
    Жарко (6) – од прид. жарки, -ка, -ко
    Жива (51) – од основе жив- (<гл. живети или од прид. жив) + суф. -а
    Живка (11) – од основе жив- + суф. -ка
    Живко (1) – од основе жив- + суф. -ко
    Живојин (16) – од основе жив- + суф. -оје +-ин
    Живота (1) – од основе жив- + суф. -ота
    Здравка (2) – од основе здрав + суф. -ка
    Здравко (3) – од основе здрав + суф. -ко
    Љуба (17) – од основе љуб- (< гл. љубити) + суф. -а
    Љубе (1) – од основе љуб- + суф. -е
    Љубица (41) – од основе љуб- + суф. -ица Љубиша (2) – од основе љуб- + суф. -иша
    Милан (24) – од основе мил (мио) + суф. -ан Милева (31) – од основе мил + суф. -ва
    Милена (8) – од основе мил + суф. -ен + суф. -а Миленко (3) – од основе мил + суф. -ен + – ко Милица (57) – од основе мил + суф. -ица
    Милош (8) – од основе мил + суф. -ош
    Милутин (14) – од основе мил + суф. -утин Младен (49) – од основе млад + суф. -ен
    Нада (9) – од имен. нада
    Ненад (4) – од негације не- + основе над- (<надати /се/) Раденко (4) – од основе рад- + суф. -ен +суф. -ко
    Радинка (6) – од основе рад- + суф. -ин + суф. -ка
    Разумена (2) – од имен. разум + суф. -ен + суф. -а
    Разуменка (10) – од имен. разум + суф. -ен + суф. -ка
    Сретко (3) – од основе срет- (< сретан) + суф. -ко
    Станиша (1) – од антроп. Стана (основа стан-) + суф. -иша Станка (1) – од антроп. Стана (основа стан-) + суф. -ка Станко (15) < антроп. Стана (основа стан-) + суф. -ко
    д) имена везана за астрални свет
    Даница (57) – од Даница (астроним)
    Звезда (2) – од имен. звезда
    Звездан (1) – од основе звезд- + суф. -ан
    Звездана (2) – од основе звезд- + суф. -на
    Звезданка (1) – од основе звезд- + суф -анка
    Зора (2) – од имен. зора
    Зоран (4) – од основе зор- + суф -ан
    Зорица (6) – од основе зор- + суф -ица
    Зорка (3) – од основе зор- + суф + -ка
    ђ) заједничка имена из разних домена
    Бисерка (6) – од имен. бисер + -ка
    Злата (3) – од основе злат- + суф. -а
    Златија (1) – од основе злат- + суф. -ија
    Јесена (3) – од имен. јесен+ суф. -а
    Косана (2) – од основе кос- (< имен. коса) + суф. -на
    Круна (2) – од имен. круна
    Круница (1) – од основе круна + суф. -ица
    Снежан (2) – од прид. снежан
    Снежана (6) – од прид. снежан суф. -а

    П.Библијска и календарска имена

    Српски антропонисмки систем претрпео је промене са ширењем хришћанства на српске територије. Антропонимски систем је обогаћен именима из Старог и Новог Завета и из православног црквеног календара. Календарска имена су ушла у српски језик нарочито преко грчког језика [Stijović, 1996: 169], а у Дунавској Клисури антропонимски систем је знао и за католичка календарска имена уведена посредством (утицајем) мађарског, немачког и чешког живља.
    Инвентар библијских и календарских имена представља низ имена која се јављују у Дунавској Клисури. Као име-наслов изабрали смо облик најближи облику имена из Грковићевог речника српских имена [1997], али наведени су и хипокористици и изведенице истог имена (у загради је фреквенција сваког имена):
    Агница (6) (в. старослов. агнл)
    Аксентије (4) – хипокористик Акса (4)
    Александар (22)/Александер (8) – хипокористици Аца (2), Шандор (5), Саша (8)
    Александра (4)
    Ана (12) – изведенице/ хипокористици Аница (2), Анка (3)
    Ангелина (44) + изведеница / хипокористици Ангелка (1)
    Анђелко (18) + изведеница/ хипокористици Анђелка (9), Анђелика (1) Аркадије (3)
    Арон (3)
    Василије (3) – хипокористик Васа (7)
    Вера (13) – хипокористик Верица (6)
    Гаврило (1)
    Георгије (19)
    Димитрије (12) – хипокористициМита (13), Митар (4)
    Ђорђе (7) – хипокористик Ђока (18)
    Екатерина (3) – хипокористици Катарина (7), Ката (6) + изведени хипокористик Катица (10)
    Еуфимија (2) – хипокористик Фемка (1)
    Иван (20) – хипокористик Ива (4) + изведеница Иванка (6)
    Илија (48)
    Исидор (6)
    Исидора (1)
    Јелена (8) – хипокористици Јелица (13), Ленка (7)
    Јован (9) – хипокористици Јова (3), Јоца (10) + изведеница Јованка (8) Марија (27) – хипокористици Мара (13), Марица (7)
    Матеј (1) / варијанте Матеја (1) и Матија (1) – хипокористик Мата (3) Михаило (2) / варијанта Михајло (9) – хипокористик Миша (6)
    Никола (18) – хипокористик Ника (9)
    Павле (3)
    Петар (8) – хипокористик Пера (7) Сава (16)
    Софија (15)
    Теодор (3)
    Тома (4)

    III. Модерна имена

    Захваљујући граничном положају, српски антропонисмки систем Дунавске Клисуре, претрпео је разне утицаје током времена: турски, мађарски, немачки, румунски, којима треба придодати утицаје из култура развијених народа попут енглеске, француске па и италијанске. Највећи утицај који се данас осећа јесте румунски. У овом делу рада представићемо антропониме који се поново појављују у српском антропонимском систему Дунавске Клисуре али и новије антропониме који нису постојали у прошлости.
    Мушко име Слободан и женско Слободанка, иако су преводи са грчког језика (и познати из давнина), у другој половини деветнаестог века постају веома популарни и улазе у српски антропонимски систем због њихове семантике која је била у складу са ослободилачким духом који је захватио балканске народе у том периоду [Grković, 1984: 211-212].
    Румунски утицај, који је данас најјачи, одражава се и у антропонимији Клисураца. Тако имамо позајмљена румунска имена место истоветних српских имена: Mihai, Elena, Alexandru, George/Gheorghe, Nicolae и др., уместо српских варијанти Михајло, Јелена, Александар, Ђорђе/Ггоргије, Никола и др.
    Што се тиче енглеског утицаја, појављују се хипокористички облици за мушке и женске особе који се завршавају на -и типа: Сузи – од Сузана и Снеки – од Снежана.
    Однос антропоним-топоним
    Што се тиче односа антропоним-топоним, у Дунавској Клисури, као што смо поменули раније у раду, појављује се мањи број имена која потичу од топонима. Њихова основа је топоним, хидроним или етноним који су попримили антропонимску функцију: Дрина, Јадран, Јадранка, Варадинка, Славенка, Словенка, Србинка, Горан, Горица. Имена Јадран, Јадранка, Горан, иако се појављују у малом броју, доста су популарна у овим крајевима, а остала наведена имена појављују се спорадично.

    Закључак

    Рад има циљ да прикаже елементе српског антропонимског система Дунавске Клисуре, што значи антропоними присутни код Срба у овом мултиетничком географском подручју. Ова тема је дотакнута само површински од стране неких научника који су проучавали Дунавску Клисуру.
    Након анализе можемо рећи да у Дунавској Клисури најбројнија су идиоглоткса традиционална народна имена са својим хипокористицима и изведеницама, а затим, по броју, следе библијска и календарска имена.
    Напоредно са напретком модерне технологије, страни језици утичу све више на српски говор Дунавске Клисуре и на антропонимски систем, тако да постоји велика могућност да, за неколико година, антропонимска слика Дунавске Клисуре буде сасвим другачија.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top