Порекло становништва села Церница, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село се налази у Церничком Потоку, недалико од ушћа му у Калинићску Реку. Поток извире испод једног огранка Благотина, над Карановцем, па тече на исток и у пољу, између Бачине и Орашја, утиче у Калинићску Реку. Поток лети пресушује. Кућа је више на левој страни потока. Када су велике кише и нагла топљења снегова изливају се и поток и река и чине велику штету селу. Село је окренуто истоку.
Воде.
Мештани пију искључиво бунарску воду, јер у селу нема ниједног извора.
Земље и шуме.
Земља је мешовиита, али је више слабе. Село је на црници и смоници.
Шуме су већином ситне и налазе се више сеела, у потоку, са једне и друге стране.
Тип села.
Сеоске куће су доста збијене али су ипак ређе него у Орашју. Средња удаљеност између кућа износи 30-40 метара. Село се дели на фамилије.
У селу је свега 64 куће и 80 пореских глава.
Име селу.
Село је овако названо због Церничког Потока, на коме се налази а поток је добио име због многих церова што око њега расту.
Постанак села и порекло становништва.
Село је новијег постанка, али се на зна тачно време његовог настанка. На овоме месту у старо време је био кованлук села Бачине. Доцније су се ту почели досељавати, те тако постане крај Бачине а после, развојем, и самостално село.
На десној страни потока, у осоју, су ове породице:
–Савићи су досељени из Топлице, славе Никољдан.
–Ивановићи су из околине Новог Пазара, славе Св. Мојсила.
–Радосављевићи су из Старе Србије, славе Лучиндан.
–Јевтићи су из Жупе. Славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
На левој страни потока, у присоју, су ове породице:
–Николићи су досељеници из околине Копаоника. Ово је највећа и најстарија породица у селу, славе Мратиндан-Мину.
–Гавриловићи су досељени из расинског краја, славе Аранђеловдан.
Село слави Други дан Тројица а заветује Пољобранију – ради чувања поља од непогоде и Св. Јоакима и Ану – ради здравља стоке.
Мртве сахрањују у бачинском гробљу – у Бањском Крају.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)