Порекло презимена, село Брза (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брза, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Порекло становништва села Брза, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брза (Лесковац)

Порекло презимена, село Брза (Лесковац)

Порекло становништва села Брза, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Брза је подпланинско село на задњим брежуљцима Кукавице, испод Шиљегарника, највише терасе Лесковачког Мора, изнад састава две речице – Големе и Мале Реке, од којих се после њиховог састава формира река Брзанка. Од Вучја је удаљено око 30 а од Лесковца 20 километара.

Име села.

Врло је вероватно да је река Брзанка, због тога што је, као планинска, брзог тока дала је име селу Брзи.

Воде.

 Кроз Брзу протичу речице Мала и Голема Брзанка. Мала Брзанка извире на локалитету Мечкин Камен испод Шиљегарника а Голема Брзанка на локалитету Смрдан, такође испод Шиљегарника. По изласку из села Брзе оне се састају и чине реку Брзанку, најмању притоку Ветернице која се улива у њу у Поречју.

У атару села Брзе има више кладенаца: Костино Кладенче, Збешко Кладенце, Маријино Кладенче, Петрово Кладенче и Стублине.

Свака друга или трећа кућа има свој бунар а осим тога има и три сеоска бунара. Само у махали Ораница нема бунара, јер „нема воду“.

Земље и шуме.

Атар села Брзе је доста простран и  захвата како планину тако и равни део Поречја. Износи 1148 хектара, од које површине пада на оранице 391, воћњаке 34, шуму 483 хектара. Брза има највише земљишта под воћем у овој Области.

Земља носи ове називе: Селиште, Шиљковица, Брестине, Бостаниште, Параспурке, Росуља, Кршена Топола, Големе Њиве, Ограђе, Куња, Вада, Пупињке, Гарине, Манастириште (Црквиште), Врачарке, Липе, Водене Ливаде, Јајне Ливаде, Дубичке, Шегавче, Песекљивица-Песиште, Конопљиште, Јасике, Дикаве, Стублине, Шегове, Турске Ливаде, Липе, Вучанке, Бандина Чука, Сипут, Јармиште, Церак, Ковачко, Дибока Долина, Плоче, Сеновити Рид, Острела, Дрењар, Горуњак, Одишало-Дугачке Падине, Петрово Кладенче, Базјак, Пландиште и Новакове Баче.

Постанак села и прошлост.

Брза је старо село. Забележена је турским тефтерима из прве половине XV века из којих се види да је пре 1450 године била тимар неког Хамзе Трновљаника, па је те године одузета од њега и дата неком Лазу Хамзи.

Брзу помиње и Хан, и по њема, она је имала 1858. године 60 кућа, дакле, била је доста велико село али и село које се брзо развијало, јер је после 20 година нарасла на 92 пореске главе, како је забележено после ослобођења од Турака.

Пред одлазак Турака она је имала пет читлук-сахибија: Абаса, Хусеина, Садика, Асан-агу и Суљу. У топоминији села очували су се трагови на ове брзанке господаре. Тако сада постоје локалитети: Суљин Караманац, Суљине Баче, Турске Ливаде и Садикове Баче. Као господарско село, брза је плаћала аграрни дуг. За неке Брзанце он је био неподношљив, па су пали у велике материјалне неприлике, које су у неколико случајева завршило принудном продајом целе дужникове имовине.

Када је Влајко Стојановић, наредник српске војске, која је опседала Ниш, крајем децембра 1877. године организовао одред српских устаника у Поречју, кренуо је са тим одредом из Вучја у правцу Брзе и Мирошевца подпланинским путем. Одред је дошао до Мале Брзе и ушанчио се на локалитету Коцкин Бунар-Садикова Бача. Одатле је видео велики број наоружаних Арбанаса који су се кретали ка Вучју. Устаници извршили напад али неуспешан па су се повукли у Вучје а Арбанаси су кренули за њима. Тако је почео бој српских устаника у Поречју са Арбанасима, који ће се наставити у Вучју истог дана.

Порекло становника.

Село Брза подељена је у шест махала, које носе ове називе: Главна Махала, Клисура, Орница, Мала Брза, Ковачева Махала и Сарданска Махала.

У овим махалама живе ови родови:

-Шубарци су староседеоци.

-Ђокини су староседеоци.

-Ранђелови су староседеоци.

-Анђелкови су пореклом из Масурице.

-Аџици су староседеоци.

-Шиникарци су староседеоци.

-Пећини су староседеоци.

-Качарци су староседеоци.

-Клинчарци су староседеоци.

-Баба-Ружини су староседеоци.

-Пољанчани су досеени из Пољанице.

-Бугарци су досељени из Власине.

-Пешини су староседеоци.

-Цветанови су староседеоци.

-Миленкови су староседеоци.

-Никола Михајловић је староседеоц.

-Шопови су из Шопчика, вероватно из Власине или Црне Траве.

-Стојини су староседеоци.

-Тимчини су староседеоци.

-Матејини су староседеоци.

-Новкови су досељени из Јабукова код Владичиног Хана.

-Пупинци су староседеоци.

-Ковачевци су досељени из Љутежа у Грделичкој Клисури.

-Рушкини (Турци) су староседеоци.

-Сардинци су староседеоци.

-Коцкини су из Збежишта.

Ромске куће.

-Панић Јанча и Панић Авдија су досељени уочи Другог светског рата. Они су ковачи.

Према попису из 1959. године Брза је имала 1035 становника.

Занимање становништва.

После ослобођења од Турака Брзанци су били познати као одгајивачи стоке у планини и произвођачи ћумура. Земља је ретка. На својим њивама Брзанци сеју све врсте жита. Репу не сеју. Стока им је ситна.

На испошњеној и реткој земљи, уситњених парцела, уз то и малог поседа, Брзанци су се лаћали многих послова. Данас у Брзи има 35 регистрованих занатлија, и то: 16 зидара, 2 ковача, 2 кројача, 1 орач трактором, 1 вршач, 2 поткивача, 7 пекача ракије, 1 бачвар, 1 угоститељ, 2 штрикера и 1 обућар. Има доста запошљених у Вучју.

Брзанци имају под воћем 34 хектара. У њима гаје шљиве, крушке и јабуке. Од воћа пеку ракију. Винограда је мало, само 7 хектара и служи за домаће потребе. Пеку и комовицу. На Великој Реци некада је било 6 а данас само две воденице.

*

Порекло становништва насеља Влашко Поље – засеока села Брза.

Положај насеља.

Овај заселак се налази усред поречке равни, на десној обали Ветернице, која га својим коритом одваја од Бунушког Чифлука. Заселак је у саставу села Брзе, од којег је удаљено 2,5 километра.

Име засеока.

 У народу овог засеока постоји предање да је на месту где је настао заселак, погинуо некада неки Влах, па се по њему и место назвало Влашко Поље.

Земље и шуме.

Земљиште овог засеока је обухваћено атаром села Брза и његови локалитети тамо већ побројани.

Воде.

Што се тиче хидрографских прилика, заселак се налази на Ветерници. Других текућих вода у овом насељу нема, а пошто су изданске воде близу, свака кућа овог насеља има бунар из кога захвата воду за своје потребе.

Порекло становништва.

-Манџини су пореклом из Масурице.

-Еленковци су староседеоци.

-Новица Цветковић је од брзанског рода Сардинци.

-Драгољуб Цветковић је од рода Сардинци.

-Градимир Јовић је најновији насељеник из Горње Бунуше.

У роду Еленковци, у дому Насте уд. Саве Цветковића, призећен је Ратко из Збежишта.

Занимање становништва.

Становници засеока Влашко Поље се бави замљорадњом и стајским сточарством; чувају краве, свиње и овце. Неки раде као радници у фабрици у Вучју.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top