Порекло презимена, село Масурица (Сурдулица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Масурица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупље Порекло становништва села Масурица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупље Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Масурица (Сурдулица)

Порекло презимена, село Масурица (Сурдулица)

Порекло становништва села Масурица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Масурица има врло подесан географски положај; налази се на Масуричкој Реци и то на додиру планинске падине Варденика са истока и котлинске равни са запада. Повољна привредна одлика горњег положаја је у томе што се на падини јављају шуме, а у низији се налазе њиве.

Земље и шуме.

Топографски називи на падини Варденика су: Уши, Црешња, Глог, Кајино Присоје, Бука, Густи Шиб, Стојанов Гроб, Аџиска Њива, Арнаутски Преслап, Стрешар, Вучине Ливаде, Ашанске Колибе, Бачевиште, Вртено Камење, Црквиште, Градиште, Градишка Река, Бојково Гумно, Јаловнички Рид, Козарнички Поток, Качар, Копривница, Селиште, Липа, Јасеновац, Куртина Ливада, Врло Страње и Свињарница. Топографски називи у низији су: Батин Дел, Ђузелова Ливада, Адемова Ливада, Лесковица, Божилова Долина, Пашине Њиве,  Рамни Пут, Селиште, Сивош, Големе Њиве, Жабљак, Дренов Луг, Ђелберија, Бегова Ливада, Шаваринка, Галиновце, Дубрава, Самоков, Ибишини, Награњци (лисници), Црквиште, Божилове Њиве, Купина и Мустафин Хан,

Тип села.

Масурица је велико село збијеног типа. У њој се разликују Доња и Горња Махала. Махале се састоје од група сродничких кућа. Главни део села лежи лево од Масуричке Реке.

Масурица је 1952. године у свом саставу имала укупно 216 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште и Градишка Река налазе се на масиву Варденика, источно од села. На темену узвишења Градиште познају се зидови од утврђења, а у долини Градиште Реке виде се остаци једне воденице. Надалеко од Градишта је потес Бојково Гумно.

У Масурици постоје два селишта. Једно је на планини десно од реке, удаљено око два километра. На овом селишту се види заостало камење од кућних зидова и старе воћке – шљиве и трешње. Друго селиште ја покрај Масурице са доње стране насеља.

У Масурици постоје и два места звана Црквиште; једно је поред села а друго на Варденику. На првом се познају зидови од храма и камене степенице. Црква је имала положај и смеру исток-запад.

Данашња Масурица потиче од друге половине XVIII века. Њу су тада основали досељени арбанашки родови. За период дуг око сто година, односно до 1878. године број Арбанаса нарастао је на око 80 кућа. Поменуте године Масурица је имала 6 српских домова – Џорџа, Станисав, Стојан Радуловић, Петко, браћа Јован и Величко Пауновић. Срби су радили као слуге и чифчије код Арбанаса. Када су Арбанаси ојачали у Масурици почели су насилнички да се шире и у друга села: Алакицну, Дугојници и др. Арбанаси из Масурице иселили су се приликом ослобађања области од турске власти. Поједини арбанашки родови и породице звали су се: Фандовци, Каралинци, Сушинци, Оџинци и др. Масурички Арбанаси били су „неки бесни Маљоци“. Они су захватлили најплодније делове Масуричког Поља и најбоље паше на Варденику. Од њих су страдали многи Срби у овој области. Због њихових зулума неки Срби из Битврђе жалили су се Хусејин-паши у Врању. За време Турака у Масурица се сматрала „као мали Стамбол“. У Масурици је постојала једна џамија у средини села и два муслиманска гробља. Остаци од џамије и гробља познавали су се до пре некилико година.

За време Хусејин-паше у Масурици је један његов Самоков. У њему се прерађивала гвоздена руда – где су радили Цигани и Срби. Други пашини самоковци налазили су се у Доњем Романовцу, Топлом Долу и Загужану. Данашње Пашине Ливаде и Пашине Њиве у Масурици су такође припадале Хусејин-паши. Како се прича, од њега су остала три сина: Сулејман-бег, Рамиз-паша и Ата-бег. Први је до 1878. године био власник Доњег Романовца, Ратаја и неких других села. Он је живео до 1912. године.

Место Стојанов Гроб лежи на Варденику. Прича се да је име постало по неком Стојану из села Горње Романовце, који је ту сахрањен. Стојана су ухватили Арбанаси у Масурици, па га јашући терали у планину. На месту где је занемогао Арбанаси су га заклали. Овај Стојан припадао је роду Баба Ранчини, који је после 1878. године из Горњег Романовца у Масурицу.

Ашансек Колибе су пространо земљиште на гребену Варденика. Ту су лети боравили влашки сточари са породицама, док су се зимовишта налазила у сливу Вардара. Последњи Власи, који су били пред крај Другог светског рата, звали су се Димитрија, Јања, Ванђел и Коста. Њихова стока бројала је око 2000 оваца и 50 коња. Они су на Варденику имали 5-6 колиба у којима су правили познати варденички качкаваљ.

Сеоска слава су Духови.

Порекло становништва.

У Масурици данас живи српско становништво и има нешто муслиманских Цигана. Највећи број становника води порекло од скорашњих досељеника.

Срби.

Родови затечени пиликом ослобађања од Турака 1878. године:

-Радојчићи – Никољдан;  Маринковићи – Никољдан; Пауновци – Св.Петка; Радуловићи – Аранђеловдан и Љубићи – Аранђеловдан. Не зна се да ли старинци или неки старији досељеници. Радуловићи су за време Турака су имали куће изнад Масурице на падини Варденика – место Црешња.

Родови досељени по ослобођењу од Турака из појединих делова Врањске Котлине:

-Маринковци – Св. Петка, Никољдан и Митровддан;  Илини –Аранђеловдан; Јованови – Јовањдан; Павловци – Никољдан; Џаринци – Митровдан; Стоилковци – Св. Петка и Митровдан; Баба Ранчини – Митровдан и Дојчинци – Никољдан. Сви су они досељени из планинског села Горњег Романовца.

Из планинског Новог Села досељени су:

-Станкови – Никољдан; Пераци – Аранђеловдан;  Рогуљци – Аранђеловдан; Цветковићи – Јовањдан;  Гузобици – Аранђеловдан; Андонини *; Господинкини – Јовањдан и Берковици – Никољдан.

Из планинског села Топлог Дола доселили су се:

-Врлоречани – Аранђеловдан и Топлодолци – Никољдан.

-Локвачани, Јовањдан, су досељени из Доњег Романовца – махала Локва. Тамо имају рођаке. У Доњи Романовац они су однекуд досељени средином XIX века.

-Мечкари, Аранђеловдан, су досељени из Преображења. Имају рођаке у Биновцу, Владичином Хану и Сурдулици. И у Преображењу су били однекуда досељени, вероватно као Власи из Македоније.

-Троскачани, Јовањдан, су досељени из Кијевца – махала Троскач.

-Тасићи, Аранђеловдан, су досељени из Себе Врања. Тамо су припадали роду Богдановци, чије је даље порекло „од куд Љубате“ у околини Босилеграда.

-Сувојчани, Аранђеловдан, су досељени из Сувојнице.

-Козарчани, Јовањдан, деле се на:

-Ризини* и Стоилкови*. Они су 1942. године досељени из малог насеља Козарника, који је на Варденику.

Родови досељени по ослобођењу од Турака из других области.

Из села у Горњој Пчињи су:

-Ђорићи, Илиндан ссу из Радовнице. Тамо су се звали Кочинци.

-Ристинци, Св. Петка, су досељени из Доњег Стајевца.

-Ђорђевићи, Велика Госпојина, су из неког села близу Радовнице.

-Митинци – Митровдан; Баба Гинини – Св. Петка и Станојевци – Крстовдан су из Радовнице.

-Чунгурци, Св. Петка, су досељени из Црвеног града.

Из околине Босилеграда досељени су:

-Лисинци* су досељени из Лисине.

-Баба Калинини, Јовањдан и;

-Николићи, Митровдан, су досељени из Божице.

-Цветковићи* су скоро досељени из Горње Лисине.

-Гложаци, Никољдан, су досељени из Гложја.

-Мосулчани, Никољдан, су досељени из Мосуља.

Са Власине су досељени:

-Анђелковци –Аранђеловдан; Трајановићи – Митровдан; Чепиловци – Митровдан и Баба Еленинци – Никољдан.

Остали досељеници:

-Пироћанци, Јовањдан, су досељени из околине Пирота.

-Мишићи* су из Левосоја код Прешева.

Родови муслиманских Цигана:

-Мамутови, Јусуфови, Меметови, Ајшини, Љатифови и Арифови. Ови Цигани су досељени за последњих 40 година из других села Врањске Котлине: Лепенице, Лукова и др. Срби их називају Гурбетима. Баве се корпарством и просе. Њихове куће су груписане у нижем делу села.

Исељеници.

Срби:

-Радовановићи, по једна породица се иселила у Калабовце и Житорађу.

-Дојчинци, једна породица се иселила у Сурдулицу.

-Станкови, једна породица се иселила у Витину код Гњилана.

-Баба Гинини, једна породица се иселила у Београд.

-Лисинци, по једна породица се иселила у Владичин Хан, Ниш, Ћуприју и Коретин – Крива Река.

-Гложанци, једна породица се иселила у Банат.

Знају се и други српски исељеници из Масурице. У те спадају:

-Дојчиновићи и Васиљевићи су се иселили у Сурдулицу.

-Новаковићи су се иселили у Алакинце.

-Станисављевићи су се иселили у Грамађу.

-Цветановци живе у Ушевцу у Пољаници.

Село Рожданце у Пољаници основао је неки Груја Дурак досељени из Масурице. Од њега воде порекло сви становници Рожданца: Стошићи, Ветковићи, Ивановићи и др.

У прешевска села иселили су се:

-Матићи, Станојевићи и Новаковићи су се иселили у Велико Рајинце.

-Пешићи су отишли у Мало Рајинце.

-Миладиновићи, Ђорђевићи, Николићи и Димитријевићи су се иселили у Шушају.

Арбанаси.

Године 1878. шест арбанашких породица из Масурице прешло је у Транаву код Прешева. Те су се породице 1912. године иселиле у Куманово или Турску.

-Оџалар, су били од фиса Гаш. Они данас живе у Оризару код Куманова.

-Асанови, Демирови и Ћеримови су се 1878. године иселили у Бујановац Тамо су живели до 1912. године.

-Еземови, су били од фиса Шаља. Они живе у Рељану код Прешева.

-Фејзулови су се иселили у прешевско село Летевицу.

-Малич Фандовци, су били од фиса Тсач; иселили су се у прешевско село Шушају.

-Исенови, су били од фиса Гаш. И они су отишли у прешрвско село Шушају.

-Ајрединци су се иселили у Осларе код Прешева.

-Арифови и Сулејманови су се иселили у Несалце такође код Прешева.

Цигани.

Муслимански Цигани:

-Мацановци и Шеминци су се иселили у Доброчане код Гњилана. Тамо су дошли као мухаџири из Массурице 1878. године.

-Ајшини, једна породица се иселила у Лепеницу.

Козарник.

Југоисточно од Масурице, на Варденику, постоји мало насеље Козарник. За време Турака и касније у њему су живели родови:

-Ризини* и;

-Стоилкови*. Сада је на Козарнику остала једна кућа, задруга од 13 чланова, док су остали становници 1942. године прешли у Масурицу – 4 кућа. Насеље се раселило због тога што су га Бугари поменуте године запалили.

За време Турака по Варденику је било мањих група српских кућа. И на дриугим местима. Раније је било једно право село на месту званом Бачевиште. Од тог села познају се остаци једног црквишта.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top