Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
19. мај 2016. у 00:21
Бранко Тодоровић
Ово презиме је носио и наш чувени песник, прозни писац, књижевни критичар, глумац и оснивач српског авангардног покрета зенитизма, Љубомир Мицић. Рођен је у Сочицама, тадашњој Општини Јастребарско 1895. године, а умро у Панчеву 1971. године.
Најзначајнији сегмент његовог рада представља покретање и уређивање часописа Зенит, месечне интернационалне ревије за уметност и културу, који је излазио од фебруара 1921. до априла 1924. у Загребу, потом од 1924. до децембра 1926. у Београду.
Леп преглед биографије и библиографије овог списатеља објаљен је на страницама Ризнице српске.
26. новембар 2016. у 22:52
Predrag Grkovic
Velika Hoca i Orahovac Kosovo i Metohija ….
19. децембар 2016. у 16:40
Dragomir
Ponekad razmišljam o raznim prezimenima, o poreklu prezimena, šta u osnovi znači, kako bi ga “primenili” na neki drugi pojam.
Međutim, dugo nisam mogao da “preimenujem” svoje.
U stvari, vuklo me je na žensko ime Milica, pa joj se tepalo Mica, pa je bila neka dobra i poznata, toliko da su njeni potomci čak dobili prezime … Micić.
Ali, nekako sam prezime počeo “naslanjati” na prezime grčkog političara Micotakisa. Zapravo, Grci ga pišu kao – Mitsotakis (ΜΗΤΣΟΤΑΚΙΣ). Pa sam, tom linijom, na pretraživaču, napisao Mitsis (ΜΗΤΣΙΣ) i dobio zanimljivu listu uglednih Grka: Jednog hotelijera u Atini (Konstas Mitsis), jednog svetski poznatog stomatologa Vasileos Mitsis), jednog matematičara – univerzitetskog profesora na Kritu, (Themis MItsis), pa jednog rock muzičara u Atini, (Jorgos Mitsis), pa nedavno preminulog novinara i izdavača (Konstantinos MItsis)…
Pa, eto, dotle sam dobacio, a još nisam siguran odakle zaista ovo moje prezime potiče.
Imate li Vi neku ideju?
Dragomir Micić
19. децембар 2016. у 21:08
Бранко Тодоровић
У оваквој дилеми, Драгомире, генетичко тестирање мушке лозе дало би одговора. Ваше размишљање има основа, иако бих и ја прво рекао да је настало од мила за Милицу, али није искључено да је и грчка опција права, јер је сличност више него очигледна.
5. јун 2021. у 15:52
Љубинка Мицић
И мене мучи та непознаница о пореклу презимена. Мој чукун деда се звао Мицко па је велика вероватноћа да је његов унук Петар -мој деда добио презиме по свом деди Мицку, али мој отац Није добио презиме Јаковић по свом деди Стојану него је добио презиме Мицић по прадеди Мицку и тако је остало до дана данашњег. од познатих личности знам само кошаркаша Василија Мицића али не верујем да смо у неком сродству.
4. септембар 2021. у 18:49
Miroslav
Poštovana Ljubinka, moj pradeda se zvao Petar a njegov deda Micko. Pradeda Petar je imao (četvoro dece) a jedno od te dece je bio i moj deda Lazar. Živeo je u okolini Vlasotinca. Ako vam je nešto poznato molim Vas da me kontaktirate preko mail-a ([email protected]). Veliki pozdrav.
4. јануар 2017. у 13:21
Dragomir
Генетичко тестирање мушке лозе? Ако бих се определио за овај метод утврђивања порекла презимена, морао бих да се са његовим дометима и последицама прилично упознам. А о том методу још ништа не знам.
Релативно лакши метод био би “чепркање” по православним црквеним књигама – рождественицима, у којима су уписани сви рођени, крштени и преминули. Уз употребу Интернета, нађем web адресу цркве у месту где је рођен мој покојни ћале, па замолим свештеника проту да ми потражи ко ми је био деда, кад и где је рођен. Па, даље, до прадеде, чукун деде, до …
Што се Грка тиче, треба се присетити да смо и ми и Грци, али и Бугари и многи други, све до Балканских ратова, живели у једној држави – Евроазијској Унији, која је себе звала Турско Царство. Кроз такву државу се, такође, путовало “без пасоша и виза”, у тој држави се, вековима, производило, превозило и трговало, живело, па није искључено да је неки Грк, Цинцарин или неко из тог говорног простора, негде, међу Сербима посејао своје семенке. А можда се неки виспренији Мицић зауставио у Солуну, на пример, па то исто урадио Грцима!
Кад смо већ код Грка, пре пар недеља, у посети Народној Скупштини Србије, био је председник Грчкога Парламента Алексис Вутсис! Па сам почео, онако, успут, да размишљам о пореклу још једног нашег прилично познатог презимена. А до тада сам помишљао да то презиме потиче од малог вука…
Ето, реч о овом, реч о оном, још ћу, најзад, уз вашу помоћ, доћи до одговора “оклен” ми презиме.
Позз,
Драгомир
4. јануар 2017. у 15:10
Бранко Тодоровић
Драгомире, рад на озбиљном истраживању порекла подразумева и једно и друго, генетика није никаква чаробна метода која би излистала нечије претке и нечије порекло попут фискалног рачуна, већ помоћна наука која игром случаја помаже и код родословља.
У том смислу, ради се и једно и друго, и ја сам прво одрадио посете црквама, и попис стварију из матичних књига, пописа, других извора, то је заокружено негде на почетку 19. и средини 18. века… дакле, књиге углавном не могу даље, бар кад је директна лоза у питању, историјска литература може. А њену веродостојност потврђује генетичка генеологија.
Тако да, тестирати се у сваком случају вреди, и Грци и Цинцари се у генетици разликују од Срба, ако сте једно од тог двоје (троје), генетика ће рећи тачно које.
Да знате, у случају да будете радили тестирање, да се не залетите… чланови порекла имају право на попуст од 50%, а пошто то није јефтина ставка, свакако овакав попуст ваља искористити. 😉
15. јануар 2017. у 20:01
Dragomir
Ето мене опет! Не прође ни десет дана.
Ако овим темпом наставим, мораћу баш да поживим…
Пробао сам мало, у смеру преко црквених књига, па је одмах запело. Црква коју сам нанишанио нема никаквог контакта, нити знам ко јој је старешина.
Остаје ми да лично свратим, кад будем путовао на ту страну.
Једино знам да црква има такве књиге и да је утемељена већ 1752. Није паљена, није пљачкана. Ни у време турске Царевине, а поготово не у време аустроугарског Царства. За Другог рата ту су били Немци и над становништвом није било геноцидних радњи…
Надам се да ћу имати среће и наћи основне податке бар о делимичном кретању мојих предака.
Позз.
П.С. А што се тиче генетике, ако ме ово истраживање “повуче”, доћи ће и она на ред!
1. април 2018. у 09:51
Векослав Мицић
ВЕЛИКА ХОЧА,МИЦИНА МАХАЛА.Некада је половину села Велике Хоче чинила породица Мицић ,међу њима је било врло угледних грађана
18. јул 2023. у 14:52
Zvezdan
Tako je bato
27. јануар 2019. у 09:22
Jans
Moje prezime je Micic moj deda Josif Micic nije menjao prezime kao sto je to bio obicaj. On je po poreklu Vranjanac. Porodica kaze da prezime potice od od naseg pretka koji je bio Rus i zvao se Dmitri. Nekako je zavrsio u Vranju i posto mu je nadimak bio Mitja Vranjanci su ga zvali Mica.