Порекло презимена, село Кочетин (Жабари) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кочетин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Порекло становништва села Кочетин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кочетин (Жабари)

Порекло презимена, село Кочетин (Жабари)

Порекло становништва села Кочетин, општина Жабари – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Кочетин лежи на висоравни северно од брда Ђуле (Велике и Мале). Око села налазе се потоци Сеоски и Попов и речица Чокордин. Извори се зову Код Појишта и Маторингин Кладенац.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара носе ове називе: Мала Ђула, Код Појишта, Преко Потока, У Баре, Испод Гробља, У Селиште, У Кракове, Код Великог Браника, Бучина, Сибничко Поље, Полатњански Поток, Дутар, Стари Виноград, Пискавица, Код Бучуре, У Песку, Заграде, Змијанац, Мајур и Шумарица.

Тип села.

Село је тимочког типа а махале се зову према називу појединих родова који у њима живе (Матаренгарска, Дулканска, Крајинска и др). У селу има 131 кућа и 742 становника.

Постанак села.

Најстарији родови су Грујићи (Срби) и Пејканци (Власи). Први су из околине а други досељени почетком прошлог века из околине Зајечара. Село је забележено на Лангеровој карти на југоисточној граници пожаревачког дистрикта као Koczatino.
За време кнеза Милоша, веле, да је било у Кочетину око 15 кућа. Југозападно је било мало село Мајур. По наредби кнеза Милоша ова села су се спојила, Мајурци пређу у Кочетин. Прича се да је Мајур имао свега 7 кућа а добило је име Мајур стога, што је био спахилук турског спахије Мутиша. Неки Мајурци су се преселили у Полатну а остали, по наредби, су се преселили у Кочетин. Из Мајура су дошли Матарингићи и Крајинци. Крајинци се сада називају Мајурцима и образовали су „Мајурску Малу“. Према попису од 1818. године Кочетин је имао 17 кућа а већ 1819. године 26 кућа јер је те године пресељено 9 породица из Мајура.
У последње време Власи се готово не разликују од Срба.
Заветина су Духови а преслава је Св.Никола. Св.Никола је био мајурска слава, која је овде после спајања постала преслава.
Влаха има око половине целокупног становништва.

Порекло становништва.

Родови су:

-Пејканци, Св. Петка. Доселили су се пре 150 година из околине Зајечара.
-Муржилци, Алимпијевдан. Доселили су се из околине Зајечара и населили на јужној страни села.
-Дулканци, Св. Петка, су досељени пре 150 година из Хомоља (из Сиге).
-Белојанковићи, Св. Петка, су из Хомоља.
-Крајинци, Илиндан, су пореклом из Крајине, овде су дошли пре 100 година из оближњег села Мајура и населили на јужној страни села.
-Мартиновићи, Илиндан, су дошли пре 100 година из Моравског округа и населили на источној страни села.
-Јаношевићи, Јовањдан, су досељени пре 100 година из Бусура – Млава.
-Радоњићи, Никољдан, су непознатог порекла. Куће су им на североисточној страни села.
Гавриловићи, Јовањдан, су се доселили из села Молудинца – Хомоље. Насељени су на јужној страни села.
-Бучани, Св.Петка, су из околине Зајечара и насељени су на јужној страни села.
-Межуинци, Св. Петка, су пореклом из Хомоља.
-Радуљевићи, Ђурђиц, су се доселили из Крајине.
-Буцуљани, Ђурђиц, су из околине Зајечара. Куће су им у средини села.
-Ђукани, Ђурђиц, су досељени из Крајине пре 100 година. Куће су им у средини села.
-Ђуланци, Св.Петка, су досељени из Стамнице – Млава. Куће су им на југоисточној страни села.
-Страхиновићи, Св. Петка су досељени пре 70 година из Ракинца – Пожаревац и насељени у средини села.

У сели има и две кућа Цигана-Рома.

ИЗВОР: Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top