Порекло презимена, село Тупан (Никшић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тупан, општина Никшић. Према студији Светозара Томића "Бањани" из 1947. године. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић. Порекло становништва села Тупан, општина Никшић. Према студији Светозара Томића "Бањани" из 1947. године. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тупан (Никшић)

Порекло презимена, село Тупан (Никшић)

Порекло становништва села Тупан, општина Никшић. Према студији Светозара Томића „Бањани“ из 1947. године. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић.

Црква Св. Јована Крститеља, село Тупан

Црква Св. Јована Крститеља, село Тупан

Тупан је и по простору и по броју с највеће село у Г. Бањанима. Он захвата плочасто-таласасту зараван између брда Вардара и Дрпа, Кленачког засеока.

Једна од најстаријих породица у Бањанима је породица Комненовића која је живела на Селини на Горњем Тупану. Пре доселења Ераковића и Килибарда, Комненовићи су се отселили са Тупана. Предање о томе њиховоме отсељењу прича се овако: Било седам Комненовића (седам кућа), и почели да граде густијерну (цистерну, чатрњу) и „заставу“ (уставу) за воденицу. Поделе се у две групе, једни да граде густијерну а други да граде заставу, и набаве девет мајстора из Приморја да то раде. У току рада посвађају се Комненовићи са мајсторима и побију сву деветорицу. Бојећи се освете побегну у Турску у Херцеговску област где их има и данас. Они су оставили куће и све што су имали само да спасу чељад и голе животе. Велестовци са Чева чују да су опустеле куће Комненовића, и доселе се прво на Тупан; Вукота Ераковић и Милош Килибарда и населе се у куће Комненовића, где су веле нашли неугашену ватру на огњишту. Идућега просеча доселе се још три куће из Велестова а после 6г још 2к. Од ових 7к сви су данашњи Ераковићи и Килибарде у Бањанима, којих има око 105 кућа.

Преци Ераковића су: Вукота дошао из Велестова – Мирко Вукотин – Суља (Крсто) – Лазар Суљин – Мијајло Лазарев – Симо Мијајлов (човек од 40г) и Лазар Симов (1940г дете од 7г). Веле да се Вукота доселио из Велестова на Тупан пре 180г, а толико отприлике износи и шест појасева по 30г од појаса до појаса, или 7 појасева по 25г. По другом предању прича се да су из Велестова дошли од Ераковића Марко и Туро, а од Килибарда Живко, Перо и Радуле, и настанили се у Горњем Тупану у опустеле куће Комненовића у којима су и ватру затекли. Причају даље да су ови Велестовци имали уговор са Османом Шеовићем из Корјенића да се населе на Османову земљу на Горњем Тупану. Они су се прво настанили на Селину, а одатле су се после растурали по Горњем и Доњем Тупану. По трећој верзији Ераковићи и Килибарде су од два брата од којих је један био „ерав“ (разрок) а други килав. Од еравога брата су Ераковићи а од онога другога Килибарде. По четвртој верзији, која изгледа да је највероватнија, Ераковићи су у Бањанима пореклом из Велестова, са Чева а старином су са Његуша. Предање гласи: неки Ерак дигне се са Његуша и отсели се у Велестово. Насели се у Брешков До. По овоме Ераку прозвали се Ераковићи. Они, иако су са Његуша, нису род оним Ераковићима (Петровићима) који су старином, како веле, испод Његоша. Од Ерака у Брешковом Долу народи се читаво село и отешња, те онда једни отселе у Брда – Бјелопавлиће – у село Бегмиловиће, а други у Бањане и ови се настане у село Тупан. Ђоко Радов Ераковић, који је имао 1912. године 75 година старости, вели да је његов деда Марко, отац Радов, од пола године донет у Бањане. И Раде је још ишао и купио кесим од свога имања у Брешковом Долу за време Св. Петра и владике Рада. Преци су ове породице, у колико ми причаше Ђоко Радов: Ерак – Томаш Ераков – Станоје Томашев – Марко Станојев – Раде Марков – Ђоко Радов. Раде је имао сина Марка а Марко Јакова и Јаков Стевана који 1940г имао око 40г.

Килибарде су род Ераковића и то блиски род. До почетка овога века они се као рођаци нису узимали. Прво су се узели двоје „погрешком“ па сад је почело помало и без погрешке. Ераковићи хоће да им Килибарде нису крвни род, него нешто као под своје узето па стога причају разне приче о пореклу ових. Једни причају да су Килибарде од ћерке Еракове која је била удата за некога кршнога момка из Котора. А Ђоко Радов Ераковић причао ми је да се неки Ераковић, док су још живели у Брешковом Долу, скоро истражо. Од њега остало само једно мало и нечемурно мушко дете, које је имало повелики трбушчиж, па га деца звала трбоња, килоња. Овај кад одрасте развије се и постане први момак у селу. Ожени се и добије неколико синова. Његово потомство по оном надимку трбоња-килоња добије презиме Килибарде. Ово је друго тачније, јер да нису исто братство, они би се између себе још много раније орођавали, женили и удавали. Данас су Килибарде исто важна и чувена породица у Бањанима као и Ераковићи, а од ових су многобројнији. Ераковићи и Килибарде су, према овоме, род.

Сви славе Арханђелов-дан а прислужују Пантелијев дан (27.7) (има их 85к).

Ераковићи су у Бањанима: Марковићи, Пејовићи (3к), Живковићи и Туровићи. Јевто Пејовић, ранији племенски капетан, старац од својих 85 година (1949. године) је Ераковић, па по деди Пеју прозвао се Пејовић. Он вели да су се Ераковићи доселили у Бањане пре 170 година.

Остатак Комненовића са Тупана су потисли Ераковићи и Килибарде и ено их данас у засеоку Ластви при планини Обљају. Кумненовићи су зидали цркву св. Јована на Горњем Тупану а цркву св. Ђорђа у Доњем Тупану зидали су Вујадиновићи, од којих данас нема никог у Бањанима.

Осим Ераковића и Килибарда (Килибарда има више кућа у Коњичкој Ћуприји на граници у Херцеговини) на Тупану живе:

– Манојловићи (1к) Никољ-дан, а прислужба Николце 9.5, Херцеговац;

Спасојевићи (3к) из Велестова, из Марковине, слави Арханђелов-дан и Пантелијев-дан (узели прислужбу Ераковића);

Мићуновић (1к) слави Арханђеловдан и Пантелијев-дан;

Николићи (2к) славе Малу Госпоју, од Николића су из Жупе Никшићске;

Банићевић (1к)Цуца, Јовањ-дан 7.1 и Никољ-дан 6.12;

Сарићи (3к) славе Арханђелов-дан и Илин-дан, из Велестова су;

Пејовићи (3к) од Ераковића су Тупањани у Требињу и у Билећи су из Бањана са Тупана од Комненовића.

Тупан је 2011. године имао 135 становника (Срби 68, Црногорци 52…) просечне старости 45,9г. Православни 133.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Бањани“. Приредио сарадник портала Порекло Мирослав Здравковић.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top