Порекло презимена, село Цветојевац (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Цветојевац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Леп Порекло становништва села Цветојевац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Леп Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Цветојевац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Цветојевац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Цветојевац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Cvetojevac

Положај села.

Цветојевац је на левој страни Лепенице и са обе стране потока Глуваћа.

Воде.

На десној страни потока Глуваћа постоји извор Сеоски Бунар а на левој Живадиновићки Бунар. Како они не дају довољно воде за потребе целог села, Цветојевчани копају бунаре-ђермове. За сада их има четрдесет.
Глуваћ не штети сеоска поља ни када су највеће воде и највлажније године. Река Лепеница, која тече источном ивицом соског атара, плави имања у равни своје долине и засипа их муљем.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су око села на даљини до 4 километра. Ливаде су најбоље у долини Лепенице.
Атар села Цветојевца захвата простор величине од 750 хектара и то: њиве 500, ливаде 230 и шуме 20 хектара. Зиратне земље има укупно 730 хектара.

Тип села.

Село се дели на два краја: Ова'(Овај) и Она'(Онај) Крај. „Овај“ Крај је на северној или левој а „Онај“ Крај на јужној или десној страни сеоског потока. Крајеве дели поток и куће су им наспрамне.
Сеоски крајеви састављени су од кућних група. Такве групе имају у Овом Крају – Биорци и Сретеновићи; а у Оном Крају су Младеновићи, Асурџићи, Мијаиловићи, Шапоњићи и Драмићи.

Име селу.

Старији људи причају да је њихово село добило име по неком човеку о имену Цветоје, који је први дошао у збег на ово место, али му је род доцније изумро.
Оба краја имају обадва назива, јер мештани сваког краја за свој кажу „Ова’“ а за други „Она’“ Крај.

Старине у селу.

У атару Цветојевца постоји Џидовско или Старо Гробље, више воденице са десне стране потока Глуваћа. О њему мештани не знају ништа да кажу. У самом селу се местимично распознаје калдрма Старог Друма, који се пружао кроз ово село. Име поља Оџине Ливаде опомињу на негдашњи живот Турака у овом месту.

Постанак села и порекло становништва.

Цветојевац је основан за време Кочине Крајине, око 1789. године. Основало га је пет родова: Асурџићи, Биорци, Мијаиловићи, Младеновићи и Сретеновићи. Они данас у селу имају 54 куће, а то је скоро половина од укупног броја.
У Уписнику, Назначениу и Пописнику ово село је записано као Цветоевац. Код Вука у Даници и код Пирха правилно је записано (Zwetojewac), а у Гравриловићевом Речнику као Цветоевацђ.
Буграски 1845. и Миленковић 1850. године су га унели у своје карте, према правопису тога времена, као Цветојевацђ.
Село је у подјенакој мери расло разграњавањем родова – услед рађања и распадања задруга – и новим досељавањима. У Првом устанку село је добило 8 родова а после 1815. године 15 родова.
Цветојевац је добио своје становништво из девет области. Лепеница му је дала 7 родова, Тимок и Стара Србије по пет, Ђетиња је дала 4 рода, Ресава – 3 а остале области по један род: Десни слив Голијске Мораве, Гружа, Драгачево и Бугарска.
У збегове је дошло 13 родова, на женино имање 5, у службу 4, на имање 3 рода, као дунђери, опанчар и преудајом по један род.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-235, Асурџићи (Живадиновићи и Анђелковићи), Зајечар, Ђурђиц.
-244, Биорци (Крсмановићи, Марковићи, Мијаиловићи, Бабовићи, Ђурђевићи, Јовановићи и Ђорђевићи), Биор (Стара Србија), Јовањдан.
-391, Мијаиловићи (Стевановићи), Пећ, Ђурђевдан.
-423, Младеновићи (Миленковићи, Ристићи, Илићи, Милосављевићи, Милошевићи, Стевановићи, Лазаревићи и Младеновићи), Зајечар, Митровдан.
-497, Сретеновићи (Вучетићи), Зајечар, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-586, Бојовићи (Спасојевићи, Милошевићи и Петровићи), Сјеница, Св. Петка.
-635, Вучовићи (Николићи), Ресава, Никољдан.
-666, Драмићи (Марковићи и Николићи), Горичане (чачанско-трнавски округ), Стевањдан.
-765, Катићи (Крстићи и Милетићи), Књажевац, Никољдан.
-773, Костићи, Књажевац, Јовањдан.
-925, Павловићи, Нови Пазар, Аранђеловдан.
-993, Радуловићи (Срећковићи), Ресава, Св. Петка.
-1101, Шапоњићи (Вукајловићи, Шапоњићи, Јоксимовићи, Милосављевићи и Милошевићи), Нова Варош, Стевањдан.

Досељени у периоду од 1819. до 1903. године:

-1143, Пауновићи (Урошевићи), Драгачево, Ђурђиц.
-1173, Стојановићи, Ресава, Митровдан.
-1222, Милисављевићи, Гружа, Јовањдан.
-1433, Дамњановићи (Најдановићи), непознато (Ботуње), Никољдан.
-1470, Николићи, непознато (Грбице), Никољдан.
-1606, Петровићи, Трн (Бугарска), Стевањдан.
-1627, Стевановићи, непознато (Јовановац), Никољдан.
-1639, Милановићи, Ужице, Аранђеловдан.
-1648, Филиповићи, Ужице, Ђурђевдан.
-1706, Радисављевићи (Павловићи), Пожега, Пантелијевдан.
-1836, Јовановићи, непознато (Ботуње), Никољдан.
-1974, Миленковићи, непознато (Јовановац), Ђурђиц.
-2066, Милојевићи, непознато (Мечковац), Ђурђиц.
-2098, Милићевићи, непознато (Корман), Никољдан.
-2189, Стоковићи, Пожега, Никољдан.

Остали подаци о селу.

У Цветојевцу је 1903. године било 28 родова у 112 кућа са 634 становника а 1910. године Цветојевац је имао 134 куће и 793 становника да би 1921. године број становника опао, због страдања у Великом рату, на 735.
Гробље је једно за цело село. Оно је у средини села на левој страни потока Глуваћа.
Сеоска заветина је Св. Лука а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК: Попис пореских глава (турски тефтер) из 1836. године, архивски документи (омогућио сарадник портала Порекло Ненад Спасић):

Страница 1
Страница 2


Коментари (3)

  • goran saponjic

    Da li neko moze da napise jos neke informacije o jelacicima i selakovicima iz popovog polja j2m205 krsna slava sv arhidjakon stefan selo sedlari

    Одговори
  • Милодан

    Најпре ће те добити одговор у рубрици „Пишите родослов, питајте нас“, јер је тамо највише коментара и коментатора, који се баве тим темама.
    Поздрав!

    Одговори
  • goran saponjic

    Pozdrav za sve saponjice u srbiji nasa haplo grupa je moguce i kod svih j2bm205 nadam se da se jos neko ko potice od saponjica iz nove varosi danas sa drugim prezimenom testira pa da uporedimo ova grupa je povezana sa jelacicima iz trebinja mada je bilo i doseljenika u saponje s drugim prezimenima i moguce druga hg a prihvatili nase prezime i slavu Javite se rodjaci

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top