Порекло презимена, село Десимировац (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Десимировац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Ле Порекло становништва села Десимировац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Ле Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Десимировац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Десимировац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Десимировац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Недеље у Десимировцу

Црква Св. Недеље у Десимировцу

Положај села.

Десимировац је са обе стране Београдског Друма, час и по хода на северозапад од Крагујевца. Много већи део села лево од друма силазећи низ косу у Крагујевац. На десној страни је само један део кућа махале Мркојевца, а на левој други-већи део те махале, затим све три остале: Горња, Бапска и Доња Мала.
Скоро све куће су подигнуте на странама безимених брда. Мркојевац је на коси Песковитој Пољани. Бојићким Потоком и сеоским гробљем одвојена је ова махала од Горње. Испод Горње је Доња Мала. Обе су са десне стране Бапског Потока. У врху Бапског Потока, северозападно од Горње и Доње Мале налази се Бапска Мала, која је од претходних одвојена истоименим потоком.

Воде.

Десимиовац се служи углавном изворском водом и поред тога што мештани у новије доба копају ђермове, да би имали воду поред својих кућа. У Мркојевцу су извори: Бајићки, Школски, Ивова Бара и Извор у Осретку. У Горњој Мали је Брешћак а у Доњој Мали – Извор и у Бапској – Бапски Извор. Осим ових у сеоском атару су још два јака извора: Извор у Собовици и Турски Извор у Реци испод Старих Винограда. Осим тога у селу за сада осам копаних ђермова.

Земље и шуме.

Орнице, ливаде и омањи забрани су делом у самом селу а већим ван њега, на местима удаљеним до 50 минута хода од крајњих сеоских кућа.
У атару Десимировца своја имања имају мештани Церовца и Новог Милановца. Исто тако, мештани Десимировца имају своја имања у атарима села Поскурица, Опорница, Ресника и Церовца.
Сеоски атар има у простору 1801 хектара од чега је под зиратном земљом 1205 ха; њиве – 1085 и ливаде – 120, под шумама 595 а 0.7 ха долази на заједничку „селску“ утрину у Пољани.

Тип села.

Десимировац има у својим махалама јасно издвојене групе кућа главнијих сеоских родова. И Горњој Мали такве групе имају Мијаиловићи, Марковићи, Цокићи и Милосављевићи; у Бапској Мали – Бабићи, Гавриловићи и Ђокићи; у Доњој Мали – Буђевци и Уљезовићи и у Мркојевцу – Милојковићи.

Име селу.

Мештани причају да је Десимировац добио име по истоименој цркви, која је од давнина постојала на Брду, где је сада Црквина. Она се звала Десимировац по неком војводи Десимиру, који ју је подигао. Сва је прилика да су то остаци из средњовековног српског времена.

Постанак села и порекло становништва.

Десимировац је основан пре 160 година у данашњој Горњој Мали. Ту је био до Кочине Крајине, када га је куга поморила. Од свег становништва остале су у животу само три бабе, које су отишле у Дечане одакле се више нису враћале. Тада је село остало пусто. Поновно насељавање отпочело је, највероватније, пре 115 година. Основала су га три рода: Гавриловићи, Мирковићи и Срећковићи. Они данас имају 30 домова, непуну петину од укупног броја сеоских кућа.
По времену оснивања махале су ишле овим редом: Горња и Бапска су из доба Кочине Крајине, Мркојевац у време Првог устанка а Доња Мала је најмлађа – она је постала од трла.
Десимировац је правилно унесен у Уписник 1818. године, Назначение 1819. године, Пописник 1822. године, код Вука 1827. и код Пирха 1829. године. У Гавриловићевом Речнику забележен је по тадашњем правопису, као Десимировацћ, у оригинали код Пирха као Dessimirowaz.
На Руској карти из 1831. године означен је као Десимировац и на Миленковићевој из 1850. године као Десимировацћ.
Село је расло рађањем и досељавањем, које је било најјаче у веме Првог устанка, када је овамо добегло 8 родова, од којих данас у селу има 92 дома. После 1815. године досељено је 7 родова.
Десимировац је насељен из 9 области, од којих су му највећи број родова дошао из Старе Србије – 6, Тимок – 4, Лепенице – 3 и по један из осталих области – Врањске Пчиње, Јелаве, Груже, Нишаве и Ђетиње.
Укупно 10 родова дошло је у ово село у збегове, 5 је дошло на купљено имање и 3 рода као уљези на женино имање.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-281, Гавриловићи (Чобићи – Мијаиловићи; Јовановићи и Гавриловићи), Призрен, Ђурђевдан.
-382, Марковићи (Андрејићи), Призрен, Никољдан.
-498. Срећковићи, непознато (Крагујевац), Митровдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-570, Бабићи (Маричићи), Нови Пазар, Ђурђевдан.
-596, Буђевци (Лепавићи – Радовановићи и Миленковићи; Ђоковићи, Мишовићи, Радосављевићи, Павићевићи – Јанићи; и Павловићи), Буђево код Сјенице, Никољдан.
-672, Ђекићи, Буђево код Сјенице, Ђурђевдан.
-821, Мијаиловићи, Врање, Никољдан.
-864, Милојковићи (Бећаревићи и Милојевићи), Велики Извор, Ђурђевдан.
-866, Милосављевићи, Велики Извор, Св. Јован Милостиви.
-1086, Уљезовићи (Милојевићи и Ђорђевићи), Сјеница, Јовањдан.
1093, Цокићи (Стојановићи и Ћосићи), Сиколе (Сиколска Река), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1119, Рајковићи (опште пезиме Азањчевићи. Посебно се презивају: Радовановићи, Вучетићи, Вукашиновићи и Петронијевићи), Азања (Језава), Ђурђевдан.
-1307, Маринковићи (Петровићи), непознато (Опорница), Св. Петка.
-1338, Јовановићи, Кнић (Гружа), Аранђеловдан.
-1653, Милојевићи, Пирот, Никољдан.
-1727, Вујадиновићи, непознато (Дивостин), Св.Ћирило и Методије.
-2112, Петровићи, Ужице, Никољдан.

Остали подаци о селу.

Десимировац је 1903. године имао 18 родова у 146 кућа са 918 становника. Према попису од 31. децембра 1910. године у њему је било 186 домова са 1057 становника а на дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 917 становника.
Сеоско гробље је испод Песковите Пољане између Мркојевца и Горње Мале. У Порти у Горњој Мали имају четири трпезара.
Заветина је Други четвртак по Васкрсу а литија се носи на Први дан Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top