Порекло презимена, село Голочело (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Голочело, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Порекло становништва села Голочело, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Голочело (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Голочело (Станово-Крагујевац)

Порекло становништва села Голочело, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Goločelo

Положај села.

Голочело је на обема странама реке Лепенице, у врху њеног горњег тока, где је она незнатан поточић који започиње извором Студенцом. Не левој страни је Горње а на десној страни Доње Голочело. Оба ова краја су растављена реком и сеоским имањима а раздаљина им износи око 20 минута пешачког хода.
Куће су по странама брда која се одвајају од Столице и Липничке Главице и све десно од Чачанског Друма идући ка Крагујевцу.

Воде.

Село је врло богато живом водом. У њему има доста бунара-извора, међу којима су први по јачини: Студенац под брдом Столицом, Вујивићки и Бунар код Гроба у Горњем Голочелу а Стублина, Чесмица у Смрдану и Извор у Бабушници у Доњем Голочелу. Ови извори задовољавају потребе мештана за водом ђермови се тешко копају, у Горњем нема ниједан а у Доњем Голочелу само један ђерам.
Осим Лепенцие кроз сеоски атар тече поток Бабушница, који тече кроз Горње Голочело и улива са десне стране у Лепеницу. Ниједан од ових двеју вода не плаве село и не наносе му никакве штете.

Земље и шуме.

Земља за рад и ливаде су највећимм делом око села мањим у селу између крајева или суседних домова. Најдаља су поља далеко од крајњих сеоксих кућа око 40 минута хода.
Најбоље ливаде за овце су око Столице а паше за говеда на Ливадама и у Пољу. Паше су већином дивљачне, од папрати и оструге. Шума има свуда око села по брдима и косама а нарочито на Кремену, Столици, Бардак-механи (или Циганима), Врлетној Страни, Изворцу, Стружници и у Крмачној Долини.
Голочелски атар заузима простор од 761 хектара и то под зиратном земљом 548 – њива 418 и ливаде 181 хектара – и под шумом 212 хектара. Заједничка шума са утрином је на Голочелској Планини – Дубоки До и Студенац – она спада у пети шумски род.

Тип села.

У Горњем Голочелу већи родови имају груписане куће и то: Ристовићи, Ураковићи и Стевановићи.

Име селу.

Мештани не умеју да протумаче постанак имена свога села а крајеве називају по положају Лепенице под брдом Столицом. У Србији постоји још једно село истог имена; оно је у Посаво-Тамнави, које Љуба Павловић помиње много пута у својој књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ – али нигде не тумачи постанак његово имена.

Старине у селу.

У атару Голочела постоје три старине из доба његове средњовековне државе. То су: Селиште, Старо Гробље и Џидовско Гробље, о којима је у народу одржано предање, да су ови остаци насеља из времена пре турске најезде.

Постанак села и порекло становништва.

Село су засновала три рода – Минићи, Ураковићи и Ристовићи – пре 160 -165 година. Од три оснивачка рода има данас у селу 27 домова, а то је скоро половина од укупног броја кућа. Горње Голочело је настало пре Доњег, јер су први досељеници бежали дубље у шуму и што даље од поменутог пута.
Ово село помиње Лангер 1729. године под именоом Gollutschella међу хајдучким селима у Лепеници. Потом га наводи Д. Руварац у Извештају о селима ваљевске епископије, под 25. новембром 1735. године – мада мислим да се овде ради о тамнавском Голочелу, оп Милодан. Оно се даље помиње у Уписнику из 1818. године; Назначениу 1819. године и у Пописнику из 1825. године. У Вуковој Даници 1827. године и Пирховом Путовању из 1829. године превилно је записано, у Пирховом оригиналу пише Golotschelo а у Гавриловићевом Речнику 1846. године написано је ка Голо-чело.
На Руској карти 1831. године забележено је као Голочело Нижи и Голочело Верх, дакле као два насеља; а у Бугарсковој 1845. и у Миленковићевој кати из 1850. године правилно је записано.
Село је нарасло разграњаваањем родова и новим досељавањем, јер је за 160 година после оснивања добило 17 родова са 35 кућа и то: у доба Кочине Крајине 5 родова, за време Првог устанка 2 а после 1815. године 10 родова.
Голочело је добило своје становништво из 8 области. Стара Србија је дала 7 родова, Лепеница 4. Косово 2, Полимље 2, Бугарска 2, Македоонија, Гружа и Тимок по један род.
Половина сеоских родова добегла је овамо у збегове, 4 је досељено на купљено имање, два на женино имање а по један род механџија, дрводеља, надничар и доводак.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-165, Минићи, Стари Влах (Поломље), Никољдан.
-200, Ристовићи (Ристовићи; Петровићи, Обрадовићи, Пантовићи, Стевановићи и Тодоровићи), Бело Поље (Косово), Стевањдан.
-226, Ураковићи (Благојевићи, Ураковићи, Ђурђевићи, Здравковићи и Николићи), Стари Влах (Полимље), Јовањдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-240, Бакоњићи (Ђуковићи), Бело Поље (Стари Влах), Ђурђевдан.
-272, Вуловићи, Бело Поље (Стара Србија), Никољдан.
-430, Николићи (Аничићи-Марковићи и Вучићевићи), Бело Поље (Стара Србија), Никољдан.
-457, Петронијевићи (Радовановићи), Бело Поље (Стара Србија), Цвети.
-510, Стевановићи (Попадићи), Бело Поље (Стара Србија), Св. Петка.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-588, Бошковићи (Костићи), Сјеница, Св. Врачи.
-852, Миловановићи (Благојевићи), Сјеница, Никољдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1158, Грковићи, околина Солуна, Митровдан.
-1188, Марићи, Косово, Јовањдан.
-1340, Савићи, непознато (Грошница), Никољдан.
-1461, Костићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1613, Банчевићи, непознато (Лужница), Јовањдан.
-1702, Марјановићи, непознато (Церовац), Ђурђевдан.
-1709, Аћимовићи, Видин, Никољдан.
-1793, Радосављевићи, непознато (Лужница), Никољдан.
-2157, Јекићи, Вучковића (Гружа), Аранђеловдан.

Остали подаци о селу.

-У Голочелу је 1903. године било је 20 родова у 62 дома са 380 становника да би 1910. године број кућа се поваћао на 78 а број становника на 460. На дан 31. децембра 1921. године број становника је опао на 421 становника.
Село има два гробља. Једно је у Горњем Голочелу код Бакоњићских а друго у Доњем Голочело код Мишићких кућа.
Заветина је Средопосница Великог Васкршњег поста а литија се носи на Спасовдан.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top