Срби у Мајшу (Мађарска)

28. март 2015.

коментара: 14

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Мајш (мађ. Majs) је давнашња пустара у Барањској жупанији, југозападно од Мохача, за време османлијске власти припадала је санџаку Мохач. Тада су, око 1570. године, Срби насељавали пустаре у овом санџаку, а села су крајем XVI и почетком XVII века била готово искључиво српска. После изгона Турака из Барање (1687) и успостављања аустријске власти неоаквистичка комисија је спровела реамбулацију и поделу пустара и насеља. Цео Брањеварски спахилук са 22 села, међу којима су били и Мајш, Липова, Бан и Виљан, био је донација принца Евгенија Савојског. Мајш је тада сматран богатим насељем.

Средином XVIII века, када је начињен први табеларни топографски опис Будимске епархије, у Мајшу је било 63 српска дома и 67 кућа у којима су живели “иноверни”, претежно Немци. У то доба постојао је православни храм Свете Параскеве и римокатоличка црква. Током XVIII века број Срба је у порасту, а у XIX веку се постепено смањивао, што показују статистички подаци: године 1796. у селу је било чак 649 српских житеља, а сто година касније 368. Између два светска рата процес асимилације и однарођавања је настављен.

Садашња, друга по реду српска црква у Мајшу сазидана је 1781. године. Црква у Мајшу је једноставног архитектонског решења, у маниру провинцијског барока. Њен украс је метални завршетак торња. Ту се истичу двоспратни декоративни отвори, први у виду псеудолантерне, а други у купастом сужавању четири корака на које належе базис с јабуком и крстом.

У цркви је после зидања постављена једноставна олтарска ограда са зографским иконама претходног иконостаса. Садашњи иконостас насликао је 1806. године провинцијски иконописац Јаков Недић са сином Стојаном. Недић је био “житељ села Боботе”, а сликао је иконостасе у Батасеку, Борјаду и Мајшу. Црква је обновљена 1896. године.

ИЗВОР: Динко Давидов, Горња земља, Београд, 2008, стр. 172-173

Домаћинства пописана 1696. године

Banecz, Bannacz, Betsin, Bosnyak (2x), Buka, Knesovicz, Kopyo, Lancsusacz, Letinky, Mais, Maisacin, Мaisacz, Maissecz, Markovicz, Mihallovacz, Oszlonemacz, Pozeg.

ИЗВОР: Claus Heinrich Gattermann, Die Baranya in den Jahren 1686 bis 1713, Göttingen, 2005, str. 389

Попис Систематске комисије из 1715. године

Joan Majicsanin, Mitar Bosanacs, Staracs Sputics, Stojko Petrovics, Sivko Pocsavics, Prodan Klast, Mujo Csiganin, Todor Botar, Juvo Mali, Sivko Maliopet, Pano Muisacs, Radisa Osicsanin, Vuk Zermics, Sivko Cserni, Kuzmanovicsa, Radusa Milankovics, Staniola Borbalovics, Thoma Slavics, Radusa Ulavics, Vuk Pacsarinacs, Vuk Balnacs, Mitar Milkovics, Prodan Betyár, Milisan Mirkovics, Vukok Cserninacs, Mia Tristics, Nicola Lukovics, Joannes Pacsarinacs, Lazo Horváth, Marian Gerhadi, Milosan Bosnyak, Simo Csepinacs, Todor Tocsa, Nicola Masaka, Milosa Hercsegovacs, Dobroson Mirkovics, Stojin Marinkovics, Domjano Szabonovics, Kuzman Prusics.

ИЗВОР: Az 1715. évi országos összeírás

Попис Систематске комисије из 1720. године

Jovan Mali, Jovan Majsanin, Vuk Zernicz, Sivko Csermin, Radoszan Milankovicz, Sztanisza Barbirovicz, Vuk Pacsatinacz, Mitar Milkovicz, Vuk Csepmucz, Jovan Pacsatinacz, Marian Gerbavin, Todor Thuicza özv., Nicola Masilca, Cusman Pucsicz özv., Mihajlo Sztuicza, Jurisza Gyulicz, Jovan Kozmanovicz, Sztojan Stephanovicz, Nicola Sztancsicz, Nicola Banicz, Jovan Racz, Elia Csordas, Milivoj Topobrat, Jacsim Kuszácz.

ИЗВОР: Az 1720. évi országos összeírás

Списак српских оптаната из Мајша (1920-1931)

Андрејевић (5), Андрић (2), Брабировић (18), Бачванин (1), Берисављевић (3), Бертић (15), Богдановић (1), Божић (2), Бошковић (1), Бошњак (1), Буновић (1), Вакањац (3), Вранић (1), Вуковић (2), Дадић (7), Десанчић (2), Дреновац (4), Ђукић (1), Живанић (2), Завишић (1), Игњачевић (1), Илочанин (2) , Јанковић (2), Јапић (6), Јелић (1), Јовичић (7), Ковачевић (1), Козарац (3), Кучанин (1), Лачанин (1), Љубовић (2), Љубојевић (11), Мандић (1), Марјановић (4), Милић (2), Миодраговић (3), Михајловић (2), Мишковић (1), Мишљенац (2), Новаковић (6), Остојић (1), Панић (1), Парлић (1), Перкатлић (2), Плавшић (1), Поповић (4), Пузић (3), Путник (1), Радић (1), Ракић (1), Рашић (2), Ромић (10), Савић (10), Симић (1), Станковић (2), Стјепановић (7), Стојковић (1), Сутарић (4), Ћосић (3), Урсић (3), Утјешиновић (1), Цицак (6), Шашлић (1), Шарић (1).

У заградама је наведен број оптиралих домаћинстава по презимену.

ИЗВОР: Гојко Маловић, Сеоба у матицу – списак српских оптаната у Мађарској 1920-1931., Нови Сад, 2010, стр. 382-396

Списак свештеника у Мајшу од 1735. године до данас

Вукашин (1735-), Козман Марјановић (1760-1791), Јован Барбировић (1774-1809), Викентије Нинић (1793-1804), Матеј Парабак (1804-1805), Давид Марјановић (1805-1825), Давид Поповић (1825-1826), Андреј Андрејевић (1826-1846), Радослав Марјановић (1836-), Лазар Катић (1844-1851), Богољуб Андрејевић (1846-1857), Михајло Мађаревић (1857-1861), Прокопије Топенарски (1861-1882), Радослав Мађаревић (1882-1885), Урош Марковић (1885-1894), Урош Мађаревић (1894-), Душан Андрић (1895-1923), Теофан Радић (1923-1928), Никола Пајић (1928-1942), Лазар Поповић (1942-1967), Радован Степанов (1967-1999), Радован Савић (1999-2007), Предраг Хајдуковић (2007-2008), Милан Ерић (2009-).

ИЗВОР: Милан Дујмов, Листа свештеника Српске православне епархије Будимске, Будимпешта, 2013, стр. 47-48

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Војислав Ананић

    Каћмар

    1393. забележен је у Бодрошкој жупанији. За турске владавине забележен је у сомборској нахији. 1590. имао је 22 дома. Забележен је у крушевском поменику. 1598. Србu из Каћмара, отселили су се у крај око Острогона. 1700. био је пустара.
    Касније су се у њему населили Буњевци. 1715. имао је 14 наших домова. 1720. пописани су, поред становништва Каћмара, и становници Боршода. Први печат села Каћмара имао је наслов: Село Каћмар.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ – СРБИ У БАЧКОЈ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА – (ИСТОРИЈА НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА),
    ЖИВАН СЕЧАНСКИ – ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ ТОКОМ ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА)
    БЕОГРАД, 1952.

  2. Војислав Ананић

    Сегедин

    Забележен је као утврђење у Чонградској жупанији 1348. За време Турака, већ 1543, налазе се у Сегедину Срби као турски војници. По ослобођењу од Турака Сегедин је веома знатно српско насеље. 1702—3. имао је обавезу да држи 400 граничара. 1704. спалио га је Ракоци. 1720. било је у вароши од 103 дома 99 српских. 1760. имао је 136, 1786. 162 дома, а 1792. 181 дом са 1.417 српских душа.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ – СРБИ У БАЧКОЈ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА – (ИСТОРИЈА НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА),
    ЖИВАН СЕЧАНСКИ – ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ ТОКОМ ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАСЕЉА И СТАНОВНИШТВА)
    БЕОГРАД, 1952.