Порекло новинара Драгана Бабића Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_55182" align="aligncenter" width="600"] Драган Бабић (фото: Љубинко Кожул)[/caption] РОЂЕН: У Крушевцу, 3. септембра 1937. године ПРЕМИН [caption id="attachment_55182" align="aligncenter" width="600"] Драган Бабић (фото: Љубинко Кожул)[/caption] РОЂЕН: У Крушевцу, 3. септембра 1937. године ПРЕМИН Rating: 0
You Are Here: Home » Познати » Остали » Порекло новинара Драгана Бабића

Порекло новинара Драгана Бабића

Драган Бабић (фото: Љубинко Кожул)

Драган Бабић (фото: Љубинко Кожул)

РОЂЕН: У Крушевцу, 3. септембра 1937. године

ПРЕМИНУО: У Врању, 23. јула 2013. године

РОДИТЕЉИ: Отац Слободан, рођен у Петровчићу у Срему. Преселио се у Крушевац око 1930. године; мајка Вера.

КРСНА СЛАВА: Свети првомученик и архиђакон Стефан (Бабићи)

О БАБИЋИМА: Фамилија Бабић  насељава се  у  Петровчићу  крајем 18. века. Први упис у  матичне књиге је 1800. године. По предању,  пореклом су из Лике. Породична  задруга  фамилије  Бабић, током 19. века је становала  на  адреси  кућни  бр.4, данашња адреса улица Браће Љубинковић  бр.49  и  51. Старо  кумство  су  им фамилија Недељковић из Деча, Ђак и Георгијевић из Петровчића.

ПРЕЦИ:

Марко ( ?-1829), родоначелник Бабића из Петровчића. Супруга му се звала Анђелија.

Наследни син Марка:

Радован (1800-1848), супруга Косана (1801-1863), имали су две кћерке и четири сина.

Наследни син Радована:

Григорије (1844-1897), супруга Јованка (1850-1891) рођена Вукасовић из Петровчића, имали су три сина.

Наследни син Григорија:

Иван (1883-1914), супруга Дафина рођена Грујић из Деча, имали су сина.

Наследни син Ивана:

Слободан (1909-1943), супруга Вера, отац и мајка Драгана Бабића. Слободан је стрељан од Немаца у Крушевцу за време Другог светског рата.

Ближи и даљи рођаци Драгана Бабића, поред Петровчића су и у Земуну, Шимановцима, Јакову и Бољевцима.

Драган има кћерку Сташу и сина Дамјана.

БИОГРАФИЈА: Основну школу завршио је у Крушевцу. Гимназију је завршио у Београду, а потом апсолвирао енглески језик и књижевност. Најпре се појавио у књижевној јавности, причама у НИН-у, а потом је писао у књижевном часопису „Дело“. У његов литерарни опус спадају и књиге „Путовање на крај језика“, „Ти можда мислиш другачије“ и документарни роман „Као мехур од сапунице“. Аутор је неких од најбољих телевизијских емисија и серија, међу које спада и непоновљиви Двоглед с почетка његове телевизијске каријере, који је био намењен деци и емитован је у више циклуса. Његова успешна телевизијска остварења су и Кино-око, То сам ја, Умијеће живљења, Крај епохе, У сенци, Национална географија… Његови интервјуи на телевизији представљали су посебан догађај – разговарао је са Џоном Хјустоном, Лијем Стразбергом, Глендом Џексон, Шели Винтерс, Ингмаром Бергманом, Ерландом Јозефсоном, Лив Улман…

Био је први новинар из некадашње Југославије који је добио позив да ради на Би-Би-Сију, али је уместо понуђених пет година остао само пола године и вратио се, јер се сусрео са администрацијом којој није био вичан, пошто га је занимао ауторски, а не чиновнички посао. Цео радни век је провео у Телевизији Београд, где је најпре отишао на принудни одмор, а током бомбардовања добио је отказ и отишао у пензију.

НАПИСАО: Мирослав Прокопљевић из Петровчића


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top