Порекло презимена, село Вучковица (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вучковица, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај се Порекло становништва села Вучковица, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај се Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вучковица (Кнић)

Порекло презимена, село Вучковица (Кнић)

Порекло становништва села Вучковица, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села – топографске прилике.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Село се налази на западним странама развођа сливова река Лепенице и Груже. Сеоске куће су поглавито на једној тераси рипањске фазе, али се пењу и на качерску површ, која је испресецана са неколико потока у сувих јаруга. Мањи број вучковачких кућа спустио се у рибешку равницу и оне су новијег датума; подигнуте су на местима ранијих трла. Поред друма такође има неколико кућа.

Воде.

У селу има неколико извора али се поглавито служе водом са бунара. У Сређанима су извори Иловача и Бубанац; у Штављанима је извор Слатина, који скоро никада не пресуши.

Тип села, земље и шуме.

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Орашани, Средина (Сређани) и Штављани. Куће су неправилно растурене и са великим окућницама по странама брегова или њиховим теменима. Често једна кућа заузима читав један брег и ту је остало имање. Иначе су њиве ван села у рибешкој равници. Махала Штаваљани јасно је одвојена потоком Иловачом и брдом Липом. Између махала су њиве по странама брда. Куће према рибешкој равници нису тако растурене, јер је нижа површ боље очувана и врло згодна за насељавање, док су у осталим крајевима више разбијена у изолована брда. Село има у пољу десетак трла, где се зими чува стока, од Митровдана до Ђурђевдана. Лети је стока код куће у нарочитим зградама за то подигнутим.
Шума звана Студенац, више школе, и Змајевац су општинске шуме.

Старине у селу.

Испод кафане са десне стране друма је Латинско Гробље. На каменим плочама нема никаквих знакова нити натписа. Прича се да је ту била црква. Данас нема од ње никаквог трага, по народном веровању она је „одлетела“.

Постанак села и порекло породица.

У селу нема ни једна фамилија која се сматра стариначком. Досељавање је изгледа било у време Првог устанка; само једна фамилија од данашњих може бити да је старија.

У засеоку Орашанима су ове фамилије:

-Мишовићи су најстарији досељеници. Славе Аранђеловдан.
-Буђевци. Доселила су се браћа Рако (Радич) и Павле („Шкрбац“) из Буђева; пето колено до данас. Славе Аранђеловдан.
-Ђерковићи. Дед Ђерко је дошао из Буђана и нашао овде соје рођаке Буђевце, па се ту настанио. Славе Аранђеловдан.
-Павловићи. Дошао дед из Аџиних Ливада (у Лепеници), где се данас презивају Перовићи*. Има једна кућа у Грошници. Старином су од Жабљака у Црној Гори. Славе Јовањдан.
*По г. Т. Радивојевићу ови су од Вапе-воде код Сјенице.
-Михајловићи. Отац дошао из Коњуше пре 35 година жени у кућу. Не каже се коју славу славе.

У махали Средина су ове породице:

-Мишовићи су иста фамилија са Мишовићима у махали Орашанима.
-Јекићи су од Буђеваца. Славе Аранђеловдан.
-Мековићи (Новичевићи). Меко брат од стрица Раку дошао из Буђана. Славе Аранђеловдан.
-Губерина. Прадед досељен из Губерина код Буђева. Славе Аранђеловдан.
-Барлови. Дошао прадед из Лука, по свој прилици оних код Нове Вароши. Имају родбину у Витковцу и Чукојевцу (Доња Гружа). Славе Лучиндан.
-Тодоровићи и Јоковићи. Дошао прадед из „Старе Србије“ веровтано из околине Сјенице. Славе Јовањдан.

У крају Штављани су ове породице.

-Штављани. Дошао прадед из Штавља код Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Мачужићи. Чукундед дошао од Сјенице пре Првог устанка. О имену ове породице прича се овако: Један од Мачужића жалио се Тодору Туцаку на своје презиме и тражио да га промени, а овај му рекао:
-Ћути ни моје није боље.
О настанку презимена – кажу – да им је била велика задруга па имала много стараца и сваки је имао по мачугу те због толиких мачуга назваше Мачужићи. Имају родбине у Гривцу, Љубостињи и Гучи. Славе Ђурђевдан.
-Богдановићи. Прадед дошао из Штавља. Славе Ђурђевдан.
-Благојевићи. Претка довела мајка из Липнице. Славе Никољдан.
-Зимоње су из Црне Горе („од Цетиња“). Дошла три брата; један у Вучковицу, други у Сибницу а трећи у Горачић у Драгачеву. Тврде да је Богдан Зимоњић, познати херцеговачки јунак од исте породице. Славе Аранђеловдан.
-Милојевићи су једна од старијих породица, али јој се не зна порекло. Славе Ђурђевдан.
-Ћумићи су пореклом из Колашина. Доселили се браћа Радивоје (?) у Закути (од кога су данашњи Којићи), Јово се настанио овде, а један отишао у Страгаре, где из зову Косовцима. Славе Св. Петку.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top