Порекло презимена, село Ракитово (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ракитово, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.   Порекло становништва села Ракитово, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.   Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ракитово (Јагодина)

Порекло презимена, село Ракитово (Јагодина)

Порекло становништва села Ракитово, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Rakitovo, selo

 

Положај села.

Ово село је у моравској равници, са обе стране реке Лугомира. Када се Лугомир излије, плави један део села и поља (кључ). Више кућа има на левој страни Лугомира а мање на десној. Село је од Велике Мораве удаљено преко 2 километра.

Воде.

Пије се бунарска вода а зими и са Лугомира.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима. Кључ, Звездац, Моравчина, Тања, Међурска или Међурека, Острво, Пресип и Тењак. Пашњаци, њиве и ливаде су на местима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Крушевица и Ракитовске Баре. Заједничка утрина (испаша) је на месту Моравишту.

Тип села.

Село је веће збијености. Средња удаљеност кућа је 60-70 метара. Дели се на Горњу и Доњу Малу и Прлиту. Прлита или „Влашка Мала“ је на десној страни Лугомира а Горња и Доња Мала на левој.

Име селу.

Село је добило име по многима ракитама, једна врста жилаве врбе, којих је некада ту било а и данас их има, сали мање.

 

Постанак села и порекло становништва.

Насеље је некада било до Велике Мораве, у Доњем Кључу, па се отуда преместило због поплава. И одавде се мора селити уколико се не осигура од Лугомира. Не зна се када је основано. Старинаца нема али се знају најстарији досељеници.

Ракитово има 82 куће, 24 рода и 445 становника.

Родови су:

Веселиновићи и Матићи, славе Митровдан. Доселили су се из околине Пирота пре 180 година.

Нешићи, славе Св. Пречеста, Ваведење: Они су из околине Врања досељени одмах после Веселиновића.

Војиновићи, Јанковићи, Грујићи и Петровићи – славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Оснића код Зајечара пре 150 година.

Пауновићи, славе Велику Госпојину. И они су из Оснића, досељени када и Војиновићи.

Лазаревићи, славе Св. Петку. Досељени из Црне Реке (Тимок) пре 150 година.

Јанковићи и Московљевићи, славе Никољдан. Досељенио су „из неке Москве“ пре 150 година.

Младеновићи, славе Никољдан. Досељени из Горњег Матејевца код Ниша пре 140 година.

Милетићи, славе Никољдан. Досељени из околине Врања пре 130 година. Има их у Шуљковцу.

Вулетићи, славе Томиндан. Досељени из околине Пећи пре 130 година а тамо из Црне Горе. Има их у Ратковића, Левач.

Стојадиновићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из околине Врања пре 120 година.

Урошевићи, славе Митровдан. Доселили се из околине Новог Пазара пре 120 година.

Златановићи, славе Аранђеловдан и Митровдан. Дошли су из Знепоља пре 120 година.

Милићевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Лукова код Зајечара пре 120 година.

Младеновићи други, славе Никољдан. Дошли су из околине Пирота када и Милићевићи.

Миладиновићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Пирота када и Младеновићи други, са којима се сматрају да су један род.

Миловановићи, славе Никољдан. Они су такође из околине Пирота, досељени када и Миладиновићи. Са Младеновићима дугим и Миладиноићима били су некада „једна кућа“.

Ђорђевићи, славе Св. Петку. Они су из Оснића код Зајечара одакле су дошли пре 120 година.

Вучићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Крушара код Ћуприје пре сто година.

Станковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Трна пре 100 година.

Димитријевићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Параћина пре сто година.

Станисављевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Вучитрна пре сто година.

Ђорђевићи други, славе Св. Петку. Доселили се из тимочке Црне Реке пре сто година.

Милићи, славе Никољдан. Доселилли су се из Главинаца пре 80 година.

Миленковићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су се и када доселили.

Сеоска славе је Бели петка, по Тројицама а заветине су: Ђурђевдан – за здравље чељади и Св „Вртилома“ – за усеве.

Гробље је испод села до Лугомира.

Становници се занимају пореед земљорадње и риболова плетарством и баштованством.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Marko

    Sramota! Ova slika, koju ste postavili na ovom sajtu, je u Bugarskoj a ne u Srbiji. Kod nas znak naziva naselja žuta boja a u Bugarskoj bela. Pogledaj na Google Maps. Postoje dva Rakitovo, selo kod nas, a grad u Bugarskoj!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top