Порекло презимена, село Бела Црква (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бела Црква, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио Порекло становништва села Бела Црква, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бела Црква (Крупањ)

Порекло презимена, село Бела Црква (Крупањ)

Порекло становништва села Бела Црква, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Bela Crkva

Положај ма(ха)ла у селу.

-Трифковићи су на обема странама Рудог Потока.

-Дољани су највећим делом на страни долине Дола, окренути југу.

-Станојевићи су на страни долине Врањешевца, окренути југу.

-Речани су на качерској површи – између Церова Потока и Белоцркванске Реке и на присојној страни ове долине.

Воде.

Извори са којих се пије вода су Проклеча, Оскруша, Чатрња итд.

Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

Мале у селу су:

Трифковићи у којима су: Радићи, Живановићи, Новаковићи, Јокићи, Лазаревићи, Јовановићи, Ивановићи, Петровићи и Стајчићи.

Дољани: Станићи, Ракићи, Милосављевићи, Марковићи и Гојковићи.

Станојевићи: Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровићи, Јеремићи и Јевтићи.

Речани: Поповићи, Винићи, Васиљевићи, Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановићи, Лазићи, Крстићи, Протићи и Ракићи.

Станојевићи су растављени од Речана долином, Белоцркванском Реком. У Станојевићима су куће у шљивацима.

На ставама Белоцркванске и Толисавачке Реке, на једној пространијој равни, у једном реду су школа и црква а у другом дућан, ковачница, механа и судница.

Станојевићи су најпре били у Речанима. Преселили су се на данашње место да буду ближе Рађевом Пољу.

Куће.

Од пре четири године куће се граде већином од ћерпича. Сељаци су научили правити ћерпич од циглара – „Бугара“. Пре „Бугара“ у оближњој Завлаци циглане су држали „Рвати“.

Привреда, земље и шуме.

Више сељака знају градити зграде од шерпера и од ћерпича.

У селу око кућа су поглавито шљиваци. Њиве су у Рађевом Пољу. Сеоска шума је у Врлој Страни, на одсечној и високој страни Белоцркванске Реке. Око петнаест сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. У Поље иду од пре четрдесет година.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Стајчићи, славе Јовањдан.

Досељени су:

Станићи и Ракићи (старо презиме Даничићи) су досељени из Станине Ријеке почетком 18. века. Од њих има одсељених у Галовићу (Тијанићи)***.

Радићи, Живановићи, Новаковићи (старо презиме Цветиновићи);

Јокићи, Лазаревићи, Јовановићи (исто старо презиме Цветиновићи);

Ивановићи и Петровићи (зајеничка стара презимена су Трифковићи и Кнежевићи) су из Бакља у Босни одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов предак Трифко привенчао се. Сви славе Ђурђевдан. Од Ивановића има одсељених у Липолисту.

Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровићи, Јеремићи, Јевтићи и Крстићи (заједничко старо презиме Станојевићи) су из Херцеговине одакле су се доселили у првој половини 18. века. Доселио се њихов предак Станоје, чији је један брат отишао у Драгијевицу, славе Никољдан.

Поповићи и Винићи су из Херцеговине, досељени у првој половини 18. века, славе Никољдан.

Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановићи и Лазићи су, такође, из Херцеговине, досељени у првој половини 18. века. Доселила се два брата, Рако – од кога су Ракићи и Ђуко – од кога су сви остали, славе Никољдан.

Милосављевићи су из Рујевца, досељени у првој половини 19. века. Доселио их њихов дед, славе Аранђеловдан.

Васиљевићи су из Толисавца од Ђуричића, досељени у првој половини 19. века. Ту су се доселила тројица браће, дедови данашњих, славе Ђурђиц.

Протићи су из Толисавца, досељени у првој половини 19. века. Доселио их њихов дед. Од њих има одсељених у Каменици (Протићи), славе Алимпијевдан.

Марковићи и Гојковићи (старо презиме Нешковићи) су из Бастава одакле су се доселили у другој половини 19. века, славе Аранђеловдан.

Ракићи су из Шљивове, досељени крајем 19. века, славе Пантелијевдан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top