Порекло презимена вароши Смедеревска Паланка Reviewed by Momizat on . Порекло становништва вароши (Смедеревска) Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Паланка Порекло становништва вароши (Смедеревска) Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године. Топографске прилике. Паланка Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена вароши Смедеревска Паланка

Порекло презимена вароши Смедеревска Паланка

Порекло становништва вароши (Смедеревска) Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

Топографске прилике.

Паланка лежи у долини Јасенице, на лакту који она овде чини скрећући из правца ЈЗ.-СИ. у правац З.-ЈИ.

Непосред о из долине Јасенице, чија је апс. висина код желечничке станице 102—105 м., полази неколико правих и широких улица; оне се неприметно пењу на терасу, апс. висине 110 — 115 м., која се уским појасом увлачи уз речну долину. Ове су улице пресечене неколиким попречним, и дуж њих су варошке куће.

У варошици се употребљава вода са ђермова. Изван варошице су извори: Чубура, Ауз, извор у Медведњаку, извор у Слатини, извор у Микуљи. Становништво се њима служи кад ради у пољу. Јужно од варошице, у непосредној близини, налази се извор киселе воде, Паланачки кисељак, који је својина Српског Црвеног Крста и дат је под закуп. Становништво употребљава и ову воду.

Паланка је друмско насеље. Дели се на Стару Чаршију, Нову Чаршију и крај Малу. Стара Чаршија је основа и најстарији део Паланке. Постала је и развила се дуж Цариградског Друма, који је овуда пролазио. Нова Чаршија је скоријег постанка. То је модеран део варошице, са дућанима, гостионицама и другим радњама. Крај Мала је на североистоку, пружа се према Влајићевом Брду где су и сада трла и по која кућа Влајића, и насељен је претежно земљорадничким становништвом.

 

Порекло породица и старине.

Паланка је старо насеље, помиње се под разним именима још од XI века. На Цариградском Друму, који је био најважнији пут на Полуострву. Паланка је имала важну улогу, и због тога је сви путници тога времена помињу.1)

У току времена у њој се смењивало српско и турско становништво. Данашњи становници потомци су досељеника који су се насељавали почев од прве половине XVIII нека па до данашњих дана.

Као најстарије породице помињу се: Ганићи, Спасићи, Цветковићи, Грнчаревићи, Јанићи и Аничићи. Ове су породице изумрле или су се иселиле.

У најстарије фамилије убрајају се и:

Кабадајићи 4 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Арџићи (Јовановићи) 3 к. Слава: св. Мрата. Непознато порекло.

Калејић 1 к. Слава: св. Аранђел. Досељен од Крушева.

Шишковић 1 к. Слава: св. Никола. Предак Петар доселио се са Косова. Све су се ове фамилије доселиле пре Устанка и становале су у Старој Чаршији.

У току Устанка су дошли:

Максимовићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се деда човеку од 60 г. из Шетоња (млавски, пожаревачки).

Мијовићи (Кајганци) 8 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се отац старцу од 80 г. од Лесковца.

Чоролејићи (Станојевићи) 12 к. Слава; св. Аранђел. До- селио се деда из Мерошина (добрички, топлички).

Ђорговићи (Ђорђевићи) 8 к. Слава: св. Никола. Побегао од Турака и овде се настанио њихов деда. Дошао из Беле Паланке.

Аранђеловићи 3 к. Слава: св. Никола. Дошао деда из Дреновца (добрички, топлички).

Ђокићи 5 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Ђока Церјански из Церја (нишки, топличкн)

Аранђеловићи 4 к. Слава: св. Стеван. Доселили се од Прокупља. За време пропасти бежали „преко“. При повратку једни остану у Мокром Лугу (Дечкови), а ови дођу у Паланку.

Влајићи 20 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда из Коритнице (белопаланачки, пиротски). Најпре се настанили североисточно од Паланке на Влајићевом Брду, где има и данас њихових кућа и трла. Доцније се спуштали у варош и сада су њихове куће растурене по целој Паланци.

Вељићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда човеку од 60 г. из Добрича. Становали најпре у потоку Горчину, доцније прешли у Малу.

Кочијашевићи (Јовановићи) 2 к. Слава: св. Јевстатије. Дошао деда из Липа (смедеревски).

Миливојевићи (Блазнавци) 6 к. Слава: св. Јован. Доселио се деда из Блазнаве (од фамилије Ђоноваца).

Радојевићи 10 к. Слава: св. Лука. Доселили се из Јарменоваца (Качер). У Јарменовцима су им род ДрашковићиДелимарковићи, који су се на 50 г. пре Устанка доселили из Никшића.

Ајдуковићи 15 к. Слава: св. Јован. Доселио се отац старцу од 70 г. из крушевачког округа.

Милошевић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се отац око 1840. г. из Сладинца (голубачки, пожаревачки) од Милошевића.

Врањанлије (Ђорђевићи, Спасојевићи) 6 к. Слава: св. Аранђел. Деда се доселио од Врање.

Коцићи 5 к. Слава: св. Ваведење. Са Нешковићима и Живковићима из Водица становали у Тршевини (у долини Јасенице) па се доцније преместили у Паланку. Стари се доселили од Лесковца.

Ружићи (Матићи, Ристићи) 6 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Вучковићи (Миљковићи) 9 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Зеленкапићи (Стојадиновићи) 2 к. Слава: св. Стеван. Непознато порекло.

Од друге половине XIX века становништво је нагло придолазило у Паланку и то махом као занатлије, трговци а у последње време и као чиновници. Изузетак чине:

Левчани (Радосављевићи) 8 к. Слава: св. Ђурђиц Дошли су пре 50 г. из Рековца (Левач). У Рековцу имају фамилију (Спасићи) који су старином из Шантаровца (белички). Род су им и Спасићи у В. Крушевици, Ратковићу и М. Дренови. Има их и у В. Медвеђи (Ресава) и у Београду.

Остали су се досељавали појединачно и то:

Из Јасенице: из Саранова 8 к., из Церовца 15 к., из Ратара 14 к., из Мраморца 2 к., из Жабара 5 к., из Тополе 3 к., из Рабровца 4 к., из Придворице 3 к., из Маскара 2 к., из Баничине 8 к., из Белосаваца 2 к., из Рајковца 1 к., из Башина 3 к., из Јунковца 10 к., из Велике Плане 5 к., из Јеленца 2 к., из Аранђеловца 1 к., из Наталинаца 3 к , из Водица 2 к.

Из смедеревског Подунавља: из Велике Крсне 2 к., из Кусатка 5 к., из Смедерева 5 к., из Крњева 16 к., из Колара 5 к., из Селевца 15 к., из Голобока 5 к., из Азиње 20 к., из Глибовца 4 к., из Трновче 4 к., из Лозовика 4 к., из Милошевца 3 к., из Великог Орашја 2 к., из Мале Плане 5 к.

Из Београда и околине 12 к.

и околине Ниша 10 к.

ужичког округа: из Ужица 2 к.

крушевачког округа: из Крушевца 1 к.,

из Жупе 2 к.

пожаревачког округа: из Кушиљева 2 к., из Кучева 2 к. из Крепољина 1 к., из Породина 3 к., из Пожаревца 2 к., из Голубца 1 к.

Из крагујевачког округа: из Крагујевца 1 к., из Раче 2 к., из Крчмара 1 к., из Сипића 2 к., из Бадњевца 3 к.

Из пиротског округа: 4 к.

Из тимочког из Зајечара 2 к.

Из подринског  из Причиновића 1 к.

Из Лесковца и Врања 10 к.

Из Битоља 3 к., из Маловишта 16 к., из Магарева 3 к., из Тетова 2 к., из Кратова 2 к., из Дебра 3 к., из Струге 1 к. из Старе Србије и Македоније 4 к.

Из Босне 5 к.; из Црне Горе 2 к.; из Санџака 2 к.; из Лике 2 к.; из Словеначке 1 к.

Из „прека“: из Панчева 5 к., из Баваништа 10 к., из Новог Сада 2 к., из Али-Бунара 1 к.

Из Маџарске: из Пеште 1 к.; из Италије: 2 к.; из Јерменске: 2 к.

У варошици има око 40 циганских кућа. Цигани се баве земљорадњом, занатима и свирањем. Највише их је с десне стране Јасенице. Раније их је било много више, али су се раселили и у већем броју отишли у Лепеницу (у Трмчиште 20 к., у Црни Као 4 к., у Крчмаре 3 к., у Баточину 6 к., у Миронић 9 к., у Сипић 3 к., у Лапово 5 к.).

Паланка има једно гробље, у коме је стара црква брвнара.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Коментари (4)

  • Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

    Крајем 20. века велики број родова из сала власотиначког краја се одселио у Смедеревску Паланку. Тако према личном сазнању из села Г.Дејан се оделиле фамилије:Павловић, Игњатовић; док из села Крушевице се одселиле фамилије:Димитријевић, Стојановић и Вељковић.
    Мирослав Б Младеновић локални етнолог Власотинце
    3.новембар 2013.г. Власотинце

    Одговори
  • Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

    Допуна:
    Из село Г.Дејан општине Власотинцеје одсељена у Смедеревску Паланку и фамилија Златковић.

    Одговори
    • Dobrosav Momcilovic

      Postovani Miroslave,Zlatkovici koji zive u Smederevskoj Palanci i koji su samnom u rodu (po mojoj babi),su rodom iz sela Donja Macina,Novo Momcilovo i Staro Momcilovo (kuca Zlatkovica je ustvari kuca moje babe). Pozdrav

      Одговори
      • Dimitrijevići

        Poštovani Dobrosave. Da li znate nešto o Dimitrijevićima iz sela Mačina (okolina Prokuplja), Moja baba Jevrosima, devojačko Dimitrijević, rođena je 1890. godine negde u Bugarskoj i kao mala doselila se u Mačinu, imala je dva brata od kojih je jedan poginuo na Solunskom frontu? Unapred hvala.

        Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top