Порекло презимена, село Буковик (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Буковик, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилик Порекло становништва села Буковик, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године   Топографске прилик Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Буковик (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Буковик (Аранђеловац)

Порекло становништва села Буковик, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Буковик се налази под Букуљом, на развођу река Пештана и Кубршнице, чији се горњи токови држе језерске узине рипањске фазе у коју су се удубли за 40—50 м. Већи део села је у сливу Пештана и његових притока, мањи је део у сливу Кубршнице, и то у њеном изворном делу, где су сеоска црква и школа. У долини Пештана је крај 5 села „Циганске куће“, а у непосредној близини аранђеловачке киселе воде и парка је друмски део села, наставак главне аранђеловачке улице, са судчицом, дућанима, хотелима и кафанама.

Село се служи махом изворском водом. Извори су: „Извор код цркве“, Аџинац (под Пресеком), извор киселе воде под Шутицом, и неколико других извора по крајевима села. Ђермова има мало.

Земља за обрађивање, поља и ливаде, растурени су по селу. Шума је на Букуљи, а општина има своју шуму на Шутици.

Село је разбијеног типа, са друмским насељем код извора киселе воде. Крајеви су: Слатина, Сјенички Крај, Михаилово Поље, Вис и Пештан (Циганске куће).

 

Порекло породица и старине.

У селу су ове породице:

Станковићи 4 к. Слава: св. Лука. Са њима су род Радоњићи 8 к. Доселио им се чукундед од Никшића. Куће су им у крају Слатини. Код Станковића као слуга дошао Павле Ровић из Угриновца (Качер). Славио св. Јована, па променио и узео газдину славу св. Луку. Од њега су Ровићи 2 к.

Вучићевићи (Бановићи Милошевићи, Топаловићи, Лазаревићи Миленковићи) 25 к. Слава: св. Стеван. Од Сјенице дошао неки Јанковић са слугом Вучићем, кога ожени својом одивом. Вучић (чукундед данашњих Вучићевића) имао девет синова, и од њих је цела ова фамилија. Станују у крајевима: Слатини и Михаиловом Пољу.

Поповићи 13 к. Слава: св. Никола. Доселио се њихов предак, калуђер Пакомије, из Херцеговине. Дошао је много пре Устанка. Из ове породице су буковички прота Атанасије и Лазар Арсенијевић-Баталака (рођен у Буковику 1793. г. а синовац је проти Атанасију. — Годишњица Чупићева; књ. XIX). Свештеник Поповић, данашњи буковички парох, дванајести је свештеник из ове породице, рачунајући од Пакомија. Куће су им у крају Слатини.

Црногорци (Влајковићи, Ивовићи) 12 к. Слава: св. Аранђел, преслава: св. Илија. Њихови стари дошли пре Устанка из Бјелопавлића. Од ових су Буковичани у Парцанима (околина Београда). Станују под Шутицом.

Главашевићи 5 к. Слава: св. Никола. Пре Устанка досељени из Црне Горе. Куће су им у Михајловом Пољу.

Сарамандићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Стари Сараманда дошао је из Васојевића. Станују у крају Слатини.

Лаловићи 10 к. Слава: св. Лука. Стари им се доселили из Црне Горе.

Живановићи (Пауновићи, Јестратијевићи) 22 к. Слава: св. Ђорђе. За време Устанка дошли од Сјенице, где су се пре- зивали Остојићи. Станују у крају Сјеничко Поље.

Милосављевићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Од старине су род са Црногорцима. Куће су им у Вису.

Прековићи 6 к. Слава: св. Лука. Дошли из Врбице (од Прековића) пре 70 година.

Швабићи 8 к. Слава: св. Ђорђе. Доселили се пре 60 г. из Врбице (од Швабићи).

Крстовићи (Вићентијевићи, Милојевићи) 26 к. Слава св. Лука. Доселила се три брата: Крсто, Милоје и Вићентије из Црне Горе. Стара породица. На састанку у Орашцу помиње се њихов предак Јован Крстовић (Кнежевина Србија, ст. 246). Од ових су вероватно Вићентијевићи у Белом Потоку (Београдска околина).

Милановићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 90 г. из Мораче (Црна Гора).

Алексијевић 1 к. Слава: Митровдан. Пре 30 г. дошао из Радаљева (моравички-ужички).

Видојевићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошао отац пре 40 г. из Жабара.

Крстићи 2 к. Слава: св. Никола. Доселили се пре 40 г. из Жабара.

Филиповићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли пре 40 г. из Табановића (колубарски).

Марковићи 3 к. Слава: св. Никола. Дошли из Божурње, пре 30 година.

Вељовићи 2 к. Слава: св. Лука. Дошли 1877. године из Ровца (Црна Гора). За време рата пребегли овамо.

Мирковић 1 к. Слава: св. Јован. Стари се доселили од Бијелог Поља.

Марковић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао пре 50 година из Шума.

Јовановићи 4 к. Слава: св. Стеван. Дошли пре 30 г. из Даросаве (колубарски).

Кораћевић 1 к. Слава: св. Никола. Пре 40 г. дошао из Дубова (Сјеница). Побегао због турских зулума.

Илићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 30 год. из Ђустендилбање.

Аничићи 2 к. Слава: св. Лука. Пре 30 год. дошли из Орашца.

Радовановић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао из Прогореоца (колубарски).

Пантелић 1 к. Слава: св. Аранђел. Пре 50 г. дошао из Брезовца.

Лукићи (раније Пајевићи) 3 к. Слава: св. Лука. Дошли пре 45 г. са Јавора.

Новитовићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 25 г. из Драгачева.

Јеремићи 2 к. Слава: св. Никола. Пре 60 година дошли из Прогореоца (колубаргки).

Петровић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се пре 40 г. из Трновче (смедеревско Подунавље).

Танасијевић 1 к. Слава: св. Аранђел. Пре 30 г. дошао из Мутња (качерски).

У селу има око 50 кућа цигана (Ђурићи, Ђорђевићи, Димитријевићи, Радосављевићи, Паунковићи, Мирковићи, Јовановићи, Николићи, Живковићи (славе св. Аранђела), и Ђорђевићи и Стојановићи (славе св. Петку). Већина од њих је раније била под Јастрепцем, живели под чергама, радили корита, вретена, кашике и др. Скитали по селима па се најзад населе овде. Прво су становали на месту Решетару, одакле их власти преселе у долину Пештана. Овде се занимају земљорадњом, занатима, свирањем, а иду са мајмунима и мечкама. Било их је који су тако ишли чак у Америку. Говоре влашки и српски.

Село има пет гробаља. Поред цркве је старо гробље у које се не сарањују.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top