Порекло презимена, село Пријездић (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пријездић (по књизи Пријездићи), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, на Порекло становништва села Пријездић (по књизи Пријездићи), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, на Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пријездић (Ваљево)

Порекло презимена, село Пријездић (Ваљево)

Порекло становништва села Пријездић (по књизи Пријездићи), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Пријездић је на западним падинама маљенског огранка Чубрице. Сеоске су куће у осоју Чубрице и под њом самом, тако да су готово и куће и окућнице зашле у стране брда. Земљиште је кречњачко од секундарног кречњака са свима карсним облицима, неравно, сувише брдовито те и ово село спада у ред планинских села. Поред Чубрице, општег назива планине овог села, знатнија су узввишења: Градина, Церје, Косе и Крст, висови западног дела Чубрице. Градина и Крст су огољени а сви остали висови су пошумљени.

Извора има и главнији су: Стублина у Гођевцима, Младош по дну села, до Жабара, по чему се зове цео доњи крај висоравни са вртачама Младош; Врело у Градини, Поповац у Голубовићима, и још неколико мањих извора.

Од текућих вода је Врело, које тече по висоравни Младоша, па понире у једну његову вртачу, затим Поповица поток, богат изворима, али не јаким и слива се по дну села у Жабарску Реку.

Земље и шуме.

Земље овог села око Поповице и на исток од ње до Чубрице, јесу терцијална језерска наслагања, добро наводњена и подесна за сваку врсту усева. На овим земљама има и добрих ливада и пашњака, али најглавније ливаде и пашњаци су на Чубрици по Косама. Младош од кречне глинуше, помешане са црвеницом, неродан па се мора редовно натирати. Овакве су земље на западној страни села, на којима се поглавито засејавају стрмни усеви.

Шумом је село врло богато. Поред појединачних забрана по селу и западним висовима Чубрице, њен источни део је сав сеоска својина, а Градина и Церје опет породична заједница. Најлепши шумски крајеви по Чубрици су породичне заједнице Исидоровића, Голубовића и Градинаца.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Углавном се разликују три џемата. Први џемат је око Врела и испод Градине и зове се Градинци. Градинске су куће растурене у веће или мање породичне групе низ Врело. Куће су по увалама и вртачама око Врела, поједине групе далеко 50 до 200 метара а куће у њима на растојању од 20 до 50 метара. Друга група кућа је око Стублине и доњек тока Врела, то су Гођевци. Трећи је крај под самом Чубрицом, и ту су куће све једна до друге на растијању од 15 метара.

У Градинцима су: Градинци (Нешковићи), Новковићи, Живковићи, Павличићи и Иванићи.

У Гођевцима су: Гођевци.

Под Чубрицом су: Голубовићи, Бошњаковићи, Петронијевићи, Исидоровићи, Јочићи, Бугарчићи и Дамњановићи.

У овом селу је врло развијен задружни живот. Веће су задруге: Живковића, Голубовића (три куће), Павличића и Градинска.

Подаци о селу.

Пријездић је по харачким тефтерима из 1818. године имао 20 домова са 36 пор. и 82 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 31 дома и 256 становника.

-1874. године – 38 домова и 290 становника.

-1884. године – 44 дома и 302 становника.

-1890. године – 49 домова и 390 становника.

-1895. године – 48 домова и 377 становника.

-1900. године – 53 дома и 408 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 4,74 а процентни 1,59%.

Име селу.

За име селу не зна се откуда је.

 

Порекло становништвва и оснивање села.

Пријездић има велику прошлост, наиме, прича се, да постоји од пре Косова и да је од породице данашњих Исидоровића било војника на Косову.

-Исидоровићи, Живковићи, Новковићи и Иванићи: Ово село је основала породица Исидоровића, која је у почетку 18. столећа била скоро замрла и изгубила се. Стари Исидор, по коме се његови данашњи потомцу зову, био је протеран одавде, па се после отурио у хајдуке неких 30 година и тек када је ушао у године и предао се турским властима на веру, ови су веру погазили и осудили га на смрт. Срећним случајем спасао се и отишао поново у хајдуке и остао хајдук до смрти. Исидору је сродна кућа Живковића, за коју се држи да је од пре Косова, па и данас, била једна, те једна – никад неподељена. Из ове куће је и Исидор, па је из ње изашао уз мајку удовицу, која се преудала и собом га повела у друго село. Од овог Исидора, који је управо село и населио јесу: Исидоровићи, Новковићи, Живковићи и Иванићи, њих је у селу 12 кућа и славе Никољдан.

-Бошњаковићи: Исидоров први син није имао мушке деце па је за живота очева, по жељи његовој, доселио неко Бошњаче, које је уз маторог Исидора хајдуковало и од њега су данашњи Бошњаковићи. Бошњаче је било родом из Горњег Вардишта у Старом Влаху, њих је 3 куће и славе Никољдан.

-Јочићи: Исидор је за другу кћер својега првог сина привенчао некаквог Јочу, досељеног као хајдука из Сјенице и од њега су Јочићи са 3 куће а славе и они Никољдан.

Оба ова призећивања била су по свршетку аустријске окупације ових крајева.

-Градинци (Нешковићи) и Павличићи: Најстарији досељеници у селу су Градинци, које је населио поред себе стари Исидор за време аустријске окупације. Они су досељени из села Градине у Полимљу, негде ближе Тари, има их 7 кућа Градинаца (Нешковића) и 4 Павличића, славе Ђурђиц.

-Петронијевића претке довео је Исидор од Пећи као попа првих година аустријске окупације, пошто му црква у Крчмару није имала попа. И онда и данас само једна кућа, славе Никољдан.

-Голубовићи су се доселили пред Кочину Крајину као велика породица из Тепаце у Дробњацима; њих је 13 кућа и славе Ђурђевдан.

-Бугарчићи: Јоча је уз Кочину Крајину посинио једно залутало „Бугарче“ из Заплања иод њега су Бугарчићи, славе Никољдан.

-Гођевци: Око 1810 године доселиле су се две породице Гођеваца из Осата у Босни од исте породице, од којих су и зарупски Гођевци, славе Лазаревдан.

-Дамњановићи су из Југова у Плимљу, доселили се уз Бабинску Разуру, славе Лучиндан.

У Пријездићу је 53 куће од 9 породица.

 

Занимање становништва.

Пријездичани се занимају поглавито земљорадњом, сточарством и воћарством. Стока и воће су најглавније занимање сваком Пријездичанину. Стоке ситније доста држе и сувате је по Чубрици и доњим селима, а на воће обараћају толику пажњу, да су се готово у том погледу истакли као најбољи воћари у области. Нема Пријездичанина ко не уме кола оправити и себи алатку направити. С тога се сваки још из малена одаје изучавању заната и ради га после у селу и изван њега. Због немања довољно земље и због незгоде у саобраћају, јер у овом селу са свих страна тешко да се може прићи, многе се породице после деобе и пре и данас удаљују из села и селе у равнија места, с тога их има у многим селима ове области.

Појединости о селу.

Пријездић је саставни део Драчићске општине у Срезу ваљевском. Судница и школа су у Драчићу. Већи део села долази цркви у Драчићу а мањи иде у Крчмар. Сеоско гробље је у средини села, испод Голубовића и заједничко је за цело село.

Село преславља Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top