Порекло становништва села Оглађеновац и Влашчић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Оглађеновац је на обема обалама реке Уба. Село је распоређено по долинама потока, увалама и вртачама, а никако није изнета на плећа појединих брда. Земљиште је брдовито и по селу се гранају огранци Влашића и Јаутине, чији су висови средње висине, стрмних страна и пошумљених. Земљиште је кречњачко и од секундарних кречњака и где се јављају по површини, као до Каменице, туда има и вртача.
Изворима је село врло богато, нарочито је богат северни и средњи крај. Око Уба има доста извора, сви су слаби и преко лета пресушују. Главни извори су: Стублина, Изворац, Чесма, Ашковића Бунар, Јанковића Бунар и др. Од текућих река су: Уб, који пролази северним делом села и долази из суседне Миличинице; Река, која извире под Дивљаном изнад Горње Буковице; Јаућански Поток, који протиче поред Ераковића џемата и утиче у Реку. Сви потоци пресушују преко лета, због чега, да није извора и у последње доба бунара, село би трпело знатну оскудицу у води.
Земље и шуме.
Зиратне земље су око кућа, низ Реку и нешто мало око Уба. По висовима појединих влашићких косаница има не места по која ливада, која је новијег порекла, а по јаућанским готово и нема. Земље су уопште посне, суве, плитког дна и тек кад се редовно натиру могу дати приличан род. Ове земље су подесне за стрмнину и воћњаке, а где су песковите утрине подесне су и за винограде, којих у селу има доста. Најбоље су ливаде при ушћу Реке у Уб.
Шуме су од лиснатог дрвета и има је у изобиљу. Они су јаућански висови пошумљени, а тако исто и стрмените обале реке Уба. Више од половине села је под шумом, које има исувише за огрев, грађу и жежење ћумура, као и за продају. Сва је готово Јаутина сеоско добро, а на много места по селу и поједине јаче породице имају своје заједнице у испустима или у шуми.
Тип села.
Оглађеновац је село разбијеног типа. Сеоске су куће раздељене по џематима. Џемати су велики, куће су им на растојању од 30 до 50 метара са великим окућницама и обично око извора и њихових потока. Џемати су или близу један другога или сувише удаљени, средње растојање варира од 50 до 1500 метара. Главни џемати су пошавши од Јаутине па на запад: Ераковићи, Бражђани, Дубљани и Кесери. Ова 4 џемата су на десној страни реке Уба и чине прави Оглађеновац, а на левој страни реке Уба је пети џемат Влашчић, који је сав у Влашићу и најрастуренији.
У Ераковићима су: Ераковићи.
У Бражђанима су: Петровићи, Тимотићи, Ристивојевићи, Теофиловићи, Димитријевићи, Павловићи, Живковићи, Милисављевићи, Максимовићи и Добрићи.
У Дубљанима су: Папићи (Марковићи), Андрићи, Живановићи, Спасенићи, Нинковићи, Јовановићи, Митровићи, Васићи, Милатовићи, Јургићи (Јовановићи), Глигорићи, Дамњановићи и Спасојевићи.
У Кесерима су: Илићи, Ивановићи, Ашковићи, Димитријевићи, Адамовићи, Нинковићи и Марковићи.
У Влашчићу су: Ашковићи, Радојичићи, Петронићи, Којићи, Антићи, Гајићи, Беловуковићи и Јовановићи.
У селу је, као и по целој Подгорини, доста развијен задружни живот. Има подоста задруга, али са прео 25 душа мало је задруга. Највеће су задруге: Милисављевића и Ераковића (по две куће), Ашковића, Теофиловића и Спасојевића.
Подаци о селу.
Према списку ваљевске епархије из 1735. године Оглађеновац (Глаћиновац) имао је 20 домова. Оглађеновац је према харачким тфтерима из 1818. године имао 51 дом са 59 пореских и 125 харачких личности.
Према попису:
-1866. године – 88 домова и 743 становника.
-1874. године – 91 дом и 743 становника.
-1884. године – 98 домова и 806 становника
-1890. године – 106 домова и 887 становника.
-1895. године – 118 домова и 926 становника.
-1900. године – 130 домова и 1024 становника.
Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 9,60 а процентни 1,12%.
Име селу.
Име села везано је у народу за причу о куги. Тако се прича да је пре 300 година прешла преко овог села куга и свега га појела – оглодала, те по томе је и село добило име Оглађен, које се доцније променило у Оглађеновац.
Имена џемата добила су имена или по месту насеља или по презименима појединих породица. Браздом се зове коса, која дели воду рекама: Каменици и Оглађеновачкој Реци па је отуда дошло име џемату, који се населио по падини косе и појединим поточићима и увалама. Дубљем се зове увала испод Дивљана и буковичких висова, а то је најшире и најлепше сеоско пољице, по чему је џемат добио име. Влашчић је име по насељењу у Влашчићу, источној коси планине Влашића, чија се највиша тачка Коњски Гроб налази над овим селом и Бресницом из округа подрињског. Ераковићи и Кесери су презименска имена џемата.
Порекло становништва и оснивање села.
Оглађеновац има своју велику прошлост, јер га налазимо у списку села ваљевског округа иу 1737. гдине. Као најстарији крај села рачуна се Влашчић и сматра се, да је одвојен од Оглађеновца* и да су се старе оглађеновачке породице иселиле у Тамнаву и Срем.
*Природни положај овога краја, што је одвојен од села Убом реком, што је без икакве везе у имену са селом и што је му је посве тежак саобраћај са селом чини да се може сматрати као прави заселак, а тако га сељаци и узимају. Прилика је, да ће овај крај ускоро постати засебно село. Што се касније и обистинило (оп. Милодан).
-Гајићи, Андрићи и Петронићи: Најстарија породица у селу, за коју се не зна да су се и одкуда доселила, јесте Гајића у Влашчићу; њима су род Андрићи и Петронићи, има их 14 кућа и славе Никољдан.
-Бражђани и Дубљани: Први су се доселили у село Бражђани и Дубљани, који су сви од 4 брата, досељена из морачке нахије у Црној Гори, баш управо од манастира Мораче, у другој половини 17. века. Кад су се ове 4 породице доселиле, оне су под одобрњу сеоског спахије заузела места ранијих породица, које су се пре тог времена спустиле негде у шабачку нахију. Бражђана и Дубљана има 65 кућа и славе Алимпијевдан.
-Ераковићи, Пејићи и Јанковићи*: Пред крај 17. столећа спустиле су се две породице данашњих Ераковића из села Семегњева у Старом Влаху, старином из Његуша у Црној Гори; њих је под разним презименима 27 кућа и славе Јовањдан. Старог Ерака довели су Турци и населили прво у Јаутини, при извору Потока, где су и данас његови потмци.
*Из ове породице је Мали Јанко, којега Прота Матеја помиње на неколико места у „Мемоарима“, за којега се вели да је 1788. године, као заповедник једног одељења аустријске војске, освојио Чачак и Ваљево, затим да је војевао против Француза.
-Васићи, Милатовићи, Јургићи, Спасојевићи и Ашковићи: У првом аустријском рату доселили су се из Грахова у Црној Гори због крвне освете два брата Васића и од њих су сви Васићи у Дубљанима и Кесерима, има их под разним презименима 18 кућа и славе Јовањдан.
-Кесери, Илићи, Ивановићи, Нинковићи и Марковићи: Кесери су досељени, кад и Васићи, из Доњег Колашина, а од породице од које су Кесери у Голупцу и по другим разним селима ове области и Посавине. Од њих су Бркићи у Вукошићу у Посаво-Тамнави и још неки по другим селима исте области, јер су се много расељавали. Кесера има око Бајине Баште, где су се прво настанили, овде их има под разним презименима 6 кућа и славе Ђурђиц. Као и Кесеровићи у Пиромани, оп. Милодан.
Сви остали су познији досељеници, после 1820. године:
-Беловуковићи су из Босне, од планине Козаре, има их две куће, род су Беловуковићима у Месарцима, Прову и Равњу, округу подрињском, има их две куће и славе Јовањдан.
-Дамњановић је из Јакља-округ ужички, призетио се у Васиће, слави Јовањдан.
-Грујићи су из Чајетине у Старом Влаху, предак се призетио у Ераковиће, славе Нову Годину (Св. Василија) и Јовањдан.
-Марковић се призетио у Јанковиће (Ераковиће) а доселио се из Кремана, слави Никољдан и Јовањдан.
-Нинковића је једна кућа у Кесерима, доселио се из Врагочанице, слави Св. Јована Милостивог и Ђурђевдан.
–Дамњановић је из Овчине, доселио се као слуга, слави Јовањдан.
-Којић је из Осата, доселио се као мајстор, слави Лазаревдан.
-Радојчић је из Толисаваца у Рађевини, доселио се као мајстор, слави Алимпијевдан.
-Јанковић је из Босне, слави Никољдан.
У Оглађеновцу је 140 домова од 13 породица.
Занимање становништва.
Оглађеновчани се поглавито занимају земљорадњом, али код њих је јако развијена воља за гајењем стоке, воћа и винограда. При свему томе земља је сиромашна и не може да им да колико је потребно за исхрану, с тога се често селе у Посавину и Тамнаву и тамо стално остају или узимају имање под закуп или на вечита времена, те тако прибирају храну, колико име је поттребно за кућу. Занате радо изучавају и њима се одају, па их раде или по селу или по суседним селима, а доста их се одаје и на трговину, се се с тога радо насељавају у градска места. У новије време отпочели су сећи и шуму и продавати је у грађи или дрвима за огрев или жеженом ћумуру.
Појединости о селу.
Оглађеновац сам са зе чини Оглађеновачку општину и Срезу подгорском. Судница је у Кесерима, Влашчић иде школи и цркви у Миличиницу а Оглађеновац је са школом у Каменици а с црквом у Буковици. Гробље је подељено по крајевима и колико је џемата толико и гробаља има.
Село нема заједничке преславе.
ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
2. децембар 2013. у 19:22
Predrag Jovanovic
Interesuje, me poreklo Jovanovica, selo Ogladjenovac kod Valjeva, slava sv.Jovan
Hvala
2. децембар 2013. у 20:18
Милодан
Predrag Jovanovic
Interesuje, me poreklo Jovanovica, selo Ogladjenovac kod Valjeva, slava sv.Jovan
Hvala
______________________________________________
Проверио сам да нисам погрешио. Нисам. Јовановићи се помињу у џемату Дубљани и то два пута, као посебна фамилија и у саставу Јургића, који, као и Ваши Јовановићи, славе Јовањдан, што значи да су ваши преци, највероватније, Јургићи.
Поздрав!
22. јун 2015. у 10:10
misko
Molim Vas kada navedoste sva prezimena u selu Ogladjenovac po dzematima sto izostaviste prezime Lazarevica,da nisu nekim slucajem leptricni ili vanbracna deca Milosa Obernovica bacena u dzemat pa ne sme nista o njima da se zna,molim Vas ispravite tu nepravdu ako je za ime boga.
14. октобар 2019. у 17:25
Laza
Oni su sigurno deo Erakovića, jer su im grobovi na Eračkom groblju . Prezime se možda odvojilo kasnije .
30. новембар 2015. у 12:57
Sreten Spasenić
Šta je sa porodicom Spasenić koji žive u dva zaseoka.Moj otac je iz Oglađenovca, odselio se 1918 godine i znam vrlo malo o poreklu porodice. slava je sveti Alimpije. Voleo bih da nešto više saznam o poreklu porodice.
13. јул 2019. у 16:46
Jovica Dimitrijevic
Poreklo Dimitrijevica iz sela Dobrotin kod Leskovca. Pre cetiri kolena bili Jankovic. Odakle su Jankovici iz Dobrotina?
19. јануар 2021. у 21:00
Belovukovićeva
Dosta Belovukovica ima u selu Ravnje, opstina Sremska Mitrovica. Da li su svi od istih, poreklom iz Bosne? Ovde ih ima oko 15 kuca.
24. октобар 2022. у 22:00
Cernak Milica
Molim za informaciju, da li postoji familija Radosavljevic , slava Sveti Alimpije, poreklo moje majke. Za sve informacije unapred hvala ….
20. септембар 2023. у 21:10
Ivkos
Postoje Radosavljevici, bile su 2 kuce, sada jedna, jer su se potomci od te druge iselili u Koceljevu. Potomke mozete kontaktirati preko fejabuka
27. јануар 2024. у 10:36
Marković Milica
Interesuje me poreklo prezimena Antić selo Ogladjenovac zaseok ili džemat Vlaščić.Nalaze se na samoj granici sa selom Bresnica kod Koceljeve.Otuda i naziv tog dela džemata Antića granica.Slave Nikoljdan.