Порекло становништва села Тршић, општина Лозница. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар” из 1913. године.
Положај.
Гоња Мала је на странама долина Ћајновца и Вукановца (према југу) и на рипањској површи с десне стране Жеравије; Речани су на присојној страни Жеравије; Доња Мала је такође на присојној страни Жеравије и на пиносавској површи с леве стране ове реке; и Добриловићи су на рипањској површи с десне стране Жеравије.
Тип.
Мале су:
Горња Мала: Поповићи 2к, Мићић 1 к, Бањанац 1 к, Јовичић 1 к, Степановић 2 к, Чотрић 1 к, Срећковић 1 к, Марјановић 3 к, Лазић 1 к, Каменарци 2 к, Васић 2 к, Крстић 2 к, Ђукановић 1 к, Станаревић 2 к, Петровић 3 к и Старчевић 1 к;
Речани: Јовичић 3 к, Бандулић 1 к, Перић 1 к, Станковић 1 к, Ранковић 1 к, Радић 1 к, Матић 6 к, Павловић 1 к и Зебић 1 к;
Доња Мала: Драгићевић 20 к;
Добриловићи: Добриловићи 7 к.
Привреда.
Сеоска шума је била у Жерависком Врелу; сад ју је одузела држава. Неколико сељака обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу, а неколико њих су купили њиве и саградили колибе. Почетком зиме догоне Ужичани овце и исхрањују их сеном.
Порекло становништва.
Стари досељеници непознатог порекла су:
Степановићи (Св. Лука).
Доселили су се:
1.) У другој половини 18. века:
Старчевићи из Херцеговине (Арх. Михаило). Отац Саватија Старчевића се звао Јован, а дед Сава. Сестра Савина, Јована, била је удата за Стеваном Караџићем, оцем Вуковим и мати је Вукова;
Чотрић, Бандулић и Павловић из Петњице (у Дробњацима), Св. Ђорђе. Отац Илије Чотрића се звао Ранко, дед Спасоје, а прадед Јевто; отац Николе Бандулића (Кондића) се звао Кузман, а дед Симеун; и отац Михајла Павловића се звао Радо, дед Петар, а прадед Никола. Прадед Илије Чотрића, Јевто, је стриц Вуков. Прича се да је Вуков отац Стеван био дошао у Тршић да се “прехрани”, и ту се оженио и остао;
Бањанац из Бањана (Св. Никола);
Јовичић из Дробњака (Алимпије);
Драгићевић и Добриловићи из Пиве (Св. Јован).
2. У првој половини 19. века:
Поповићи из Босанске Крајине (Кузман и Дамјан);
Марјановићи, Крстићи и Станаревићи из Брезовица (Св. Никола);
Срећковић од Ваљева (Св. Никола);
Лазић из Врбића (Лазарева субота);
Матић из Толисавца (Св. Јован).
3. У другој половини 19. века:
Мићић из Богоштице (Лазарева субота);
Петровићи из Бањевца; Каменарци из Башчелика (Св. Димитрије);
Васићи из Богоштице (Св. Ђорђе);
Ђукановић из Бањевца (Арх. Михаило);
Ранковић из Врбића (Св. Ђорђе);
Радић из Осата (Св. Лука);
Зебић из Клубаца (Св. Јован);
Перић из Царине (Св. Јован);
Сви ови Рађевци, који су се доселили у новије доба, куповали су у Тршићу земљу; и Станковићи су из Пасковца. Он је ушао жени у кућу (Св. Ђорђе).
ИЗВОР: Боривоје Милојевић, “Рађевина и Јадар”.
Коментари (0)