Порекло презимена, село Гуришевци (Топола) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Гуришевци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Кор Порекло становништва села Гуришевци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Кор Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гуришевци (Топола)

Порекло презимена, село Гуришевци (Топола)

Порекло становништва села Гуришевци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи испод Рудника, у долини Јасенице, која му кроз средину тече. Речна долина је овде нешто шира но у Руднику, али је и ту све сам камењар. Десну страну долине чине широка коса што од Звезде на север, преко Величковаца, стрмо спушта у долину Јасенице. Ова је страна од Рудничке Звезде одвојена Милићевића Потоком, а другом дубодолином подељена на двоје: Величковце и Лишњак. Са леве стране Јасенице су брда: Јеличин Део и Забе(л)о. Поред Јеличина Дела протиче речица Поточање, чијом је бочном дубодолином прокинута гуришевачка долина у горњем крају. Од Забела се спушта у долину Јасенице коса Парлог, одвојена Јоксића Потоком од Јеличина Дела, а до ње је долина потока Жеравца.

Сеоске су куће на заравањцима поменутих коса, у подножју Јеличина Дела, и у долини Жеравца, поред самог потока.

Извори.

Најглавнији су извори: Извор потока Амбарине, који раздваја Величковце од Лишњака, извор под Лишњаком, Блатуша, извор у Липљу, Ситница, извор пот Чивутским Гробљем, извор Јоксића Потока, извор под Јеличиним Делом, под Парлогом и под Забелом.

Земље и шуме.

Земља је за обрађивање, као и у Руднику, растурена између кућа по целом селу. Велики је део земље за обрађивање и испашу изнад кућа са десне стране Јасенице, под Звездом. Па и у речној долини, посред камењара, нађе се по која слаба њива. Земља и пашњаци су као и у Руднику. Највеће су њиве под Звездом, где се сеје овас.

Заједничка је испаша на Гуришевачкој (Великој) Звезди. Под њом је заједничка сеоска шума – Бања, са ситном буковим шумом. Има неколико малих приватних забрана растурених по селу са проређеном буковом и шеваревом гором.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Разликују се четири засеока са географским називима: Под Величковцем, По Лишњаком, Под Јеличиним Делом и Жеравац. У засеоцима су куће растурене без реда, обично су у групи по две до пет кућа, ређе усамљене. Засеоци и куће су на растојањима као и по осталим селима ове области, сем Рудника.

У селу има свега 53 куће, од којих је Под Величковцима 12, Под Лишњаком 18, у Жеравцу 14 и под Јеличиним Делом 9 лућа.

Име селу.

По народном предању ово село се овако назвало због тога што је у њему живела најпре само једна гурава баба.

Старине у селу.

У долини Јасенице, под Јеличиним Делом, виде се трагови старе калдрме и одмах до ње велике купе шлакње. По причању народном овде се некада топила руда, која се налазила у Руднику и Јарменовцима.

Поред потока Амбарине, одмах више главног пута, налазе се зидине неке старе цркве, за коју народ вели да је била православна.

На Величковцима (Чивутанима) има место звано Чивутско гробље, где данас нема никаквих остатака каквог гробља.

 

Порекло становништва.

Скоро све становништво овога села чине досељеници из Колашина, који су прешли овамо приликом похода Кара-Ђорђева од 1809. године.

Под Величковцима су:

-Вељићи (Пајовићи, Сретеновићи, Митровићи, Ђурђевићи), славе Ђурђевдан.

-Томићи (Николићи, Станишићи), славе Томиндан.

Обе су фамилије старином из Колашина.

Под Лишњаком су:

-Тубићи (Миладиновићи, Милошевићи, Милетићи), досељени из Граба код Сјенице за време Кара-Ђорђевог похода 1809. године, славе Никољдан.

-Миловановићи су од Колашина, славе Ђурђиц.

-Гајићи су дошли пре 80-90 година из Старог Влаха, славе Аранђеловдан.

-Миљковићи су од Бабића у засеоку Жеравцу, славе, као и они, Никољдан.

У Жеравцу су:

-Бабићи (Миљковићи, Вељовићи, Јоцовићи), досељени из Колашина, славе Никољдан.

-Беговићи (Николићи, Ђорђевићи, Радојевићи) су досељени из Колашина, славе Никољдан.

-Тубићи су који и по Лишњаком, славе Никољдан.

Под Јеличиним Делом су:

Спасојевићи и Јокићи (Марковићи). Обе су фамилије од Колашина, славе Ђурђевдан.

 

Заветина је Бела Субота по Тројицама.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top