Порекло презимена, село Врховине (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врховине, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Врховине, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врховине (Уб)

Порекло презимена, село Врховине (Уб)

Порекло становништва села Врховине, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Једна од притока Колубаре, Кладница, речица, која постаје од неколико потока и извораца села Гвозденовића и Врховина. Кладница је мала река, широке долине, чија је лева обала терасаста и поступно прелази у раван а десна вискоа и доста стрма или под самом речицом или даље од обале, као у Јабучју, Радљеву, Борку.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешовици, у простору од преко 130 хаектара опет су шумске заједнице, али лошије од Коцељевачке шуме. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле су заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.

Врховине су на запад од Бајевца испод словачких шума, брдовито и неравно село, с кућама уз сеоске потоке, које се уздижу у на саму словачки косу.

У селу су три џемата: Шљивачки у потоку Виљарицу и до Бајевца, Кесерески уз Жуњевачу и средином села и Грезалски до Гвозденовића.

Сточарство је замимање сваког сељака али нигде није претежније од земљорадње на тамнавским просторима. Сточарска села су Бајевац, Врховине, Степање и Гвозденовић.

У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као највећу светињу, а све мале имају у средини села своју Букорску Границу, код које у сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.

Имена села која би опомињала на културно и друго биље разног рода, између осталих су и Вињарица (Врховине).

Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке, и Старо Гробље. Бобија и умки има у сваком селу, а називи Бобија, дата бреговима, као особна имена имамо у, измађу осталих села, и у Врховинама.

У Врховинама, у долини Шљивачког Потока, њиве, вотњаци и стране појединих брда пуне су кремења и разних камених алатки, које сваки сељак разликује од сличног природног камења.

Село је у области географска целина. Изузеци од овог правила врло су ретки и где их се буде нашло, сељак са стране такве делове села не урачунава у заједницу с главним селом. Врховине једним делом прелазе у Рогај, колубарску приточицу због чега суседна колубарска села и зову тај део другим именом.

Порекло становништва-фамилија села Врховине:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

-Бирманци, друга половина 18. века, Срем, Јовањдан.

*Бирманци су са Пиве одсељени у Срем, па се отуда вратио неки Јово Бирманац, наредник у добровољцима и населио у Врховинама и некако рано изашао на (добар) глас, те су му потомци бивали и свештеници.

-Бојићи, после 1827. године, суседно Степање, Ђурђевдан, уљез у Кесере.

-Грезалци, друга половина 18. века, Горњи Лајковац у Колубари, Ђурђевдан. У првој половини 18. века у Село Лајковац досељени Грезалци, иста фамилија.

-Ђокановићи, после 1827. године, Никшићка Жупа, Лучиндан.

-Ђорђевићи, друга половина 18. века, Коњуша у Рађевини, Ђурђевдан.

-Живковићи, дрга половина 18. века, Пауни-Ваљево, Јовањдан.

-Иконићи, прва половина 18. века, Риђани у Цној Гори, Аранђеловдан.

*Икониће су доселили и населили Даниловићи из Мургаша и увек су били раније у неком сродству са њима.

-Јозићи-Нешковићи, видети Нешковићи и Јозићи.

-Кесери, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Ђурђевдан.

-Маринковићи, друга половина 18. века, Доња Буковица-Азбуковица, Св. Јоаким и Ана.

-Марковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица-Подгорина, Јовањдан.

-Мијаиловићи, друга половина 18. века, Земун, Јовањдан.

-Недићи и Пејићи. Видети под Пејићи и Недићи.

-Нешковићи и Јозићи, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.

-Пејићи и Недићи, друга половина 18. века, Бастав-Рађевина, Јовањдан.

-Радивојевићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан, уљези у Кесере.

-Радовановићи, друга половина 18. века, Медошевац код Вреоца, Јовањдан.

-Трифуновићи, друга половина 18. века, Равње у Колубари, Св Стефан Дечански.

-Шљиваци, друга половина 18. века, Шљивова-Рађевина, Јовањдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (13)

  • jovanla

    Стари назив села је Вињарица, а по предању, садашњи назив села потиче од врхова околних брда, између којих је основано насеље. Године 1844 када се село помиње под именом Врховине, броји 54 куће и 432 душе. Године 1921.има 111 домова и 376 житеља.

    Одговори
  • masan

    ako neko zna poreklo familije vasiljevic iz vrhovina, neka mi odgovori….

    Одговори
  • Alex

    Stari naziv sela Vrhovine je Vrovine i spominje se u knjizi nasi preci.
    Srez Ubski selo Vrovine

    Одговори
  • Bole

    Zna li neko o poreklu familije Bošković u Vrhovinama?

    Одговори
  • Милодан

    Bole
    24. септембар 2013. at 22:35 · Одговор

    Zna li neko o poreklu familije Bošković u Vrhovinama?
    ________________________________________________________
    Питање је врло интересантно. Наиме, у књизи Љубе Павловића нема фамилије Бошковић у Врховинама.
    Међутим!
    Познајем Раденка Бошковића из Врховина, мислим да је био војно лице а сада је у пензији. Био је, као и ја, фудбалски судија. Сада смо делегати-инструктори на истом степену такмичења. Он живи у Београду. Мајка му је из мог родног села, Јабучја.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Здраво Милодан.

      Интересује ме сам назив мјеста ВРХОВИНЕ и, дали се још игдје у Србији и окружењу спомиње.
      У Лици као и западној и с/з Бос. Крајини на четири мјеста спомиње се ростор звани Врховине, гдје су одвајкада насељени Срби православне вјере.

      Одговори
  • Милодан

    Милорад Богдановић
    Интересује ме сам назив мјеста ВРХОВИНЕ и, дали се још игдје у Србији и окружењу спомиње.
    У Лици као и западној и с/з Бос. Крајини на четири мјеста спомиње се ростор звани Врховине, гдје су одвајкада насељени Срби православне вјере.
    __________________________________________________________________________________

    Здраво Милораде!

    Колико знам, једино село у Србији под називом Врховине, или како га локалци називају „Вр’овине“, је ово у општини Уб.
    Исто тако, као бивши железничар, знам за станицу на прузи Загерб-Ријека, или, могуће је, на прузи Огулин-Книн под називом „Врховине-Плитвице“. Случајно сам, давне ’70. године, путовао возом са једном девојком из тих (личких) Врховина.

    Још један поздрав!

    Одговори
  • Bole

    Милодан
    25. септембар 2013. у 00:38
    Bole
    24. септембар 2013. at 22:35 · Одговор

    Zna li neko o poreklu familije Bošković u Vrhovinama?
    ________________________________________________________
    Питање је врло интересантно. Наиме, у књизи Љубе Павловића нема фамилије Бошковић у Врховинама.
    Међутим!
    Познајем Раденка Бошковића из Врховина, мислим да је био војно лице а сада је у пензији. Био је, као и ја, фудбалски судија. Сада смо делегати-инструктори на истом степену такмичења. Он живи у Београду. Мајка му је из мог родног села, Јабучја.

    Milodane,
    Da li ste sa Radenkom pričali nešto u vezi toga? U Vrhovinama ima nekoliko porodica Boškovića. Zna se da u Vrhovinama ima tri grane Boškovića, ako sam se pravilno izrazio i ako me razumete. A niko od starijih ne može sa sigurnošću da kaže da li su svi potekli iz jedne porodice. Ja sam nešto pokušavao, ali mi ne ide. Pitajte Radenka, ako Vam nije problem, koga od njegovih najbližih ima u Vrhovinama. Voleo bih da stupim sa njim u kontakt.

    Одговори
  • duska

    Moje devojačko prezime je Mihailović (bez J) slava mi je bila Sv.Jovan i moji Mihailovići zive u selu Pećani opština Čukarica. Tu su se doselili 80.tih godina 19.veka sa familijom Zivanović koji istu slavu slave i koji su po predanju mog dede sa Mihailovićima bili jedna kuća. Vidim da na ovom spisku nema prezime ni Mihailovića ni Zivanovića ili su svi sa nama otisli ili popis nije dobar jel se u starim crkvenim knjigama mogu naći. Volela bih da znam da li negde postoji familija Mihailović iz Vrhovina koja slavi Sv.Jovana. Pozdrav Duska sa Umke.

    Одговори
  • Боле

    Душка,
    Колико знам, постоји једна кућа Михаиловића у Врховинама и једна у Гвозденовићу.

    Одговори
  • stefan

    Dobar dan, da li mi neko mozze nabrojati sva sela u okolini vrhovina, koja su im pripadala. Hvala unapred.

    Одговори
  • Vanja

    Poštovani korisnici i administratori, može li mi neko reći šta znači kao napomena „uljez u…“ i da li znate da li su deca rođena u vreme od 41. do 46. krštavana u Stepanju? Unapred zahvalna!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top