Порекло презимена, село Радљево (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Радљево, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Радљево, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Радљево (Уб)

Порекло презимена, село Радљево (Уб)

Порекло становништва села Радљево, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Радљево се са јужне стране граничи са Јабучјем, источне са Скобаљем и Малим Борком, североисточне са Каленићем, са севера Бргулама, са севорозапада селом Шарбане, запада Стубленицом и југозапада Паљувима.

Села немају шума око кућа него по крајевима њива и долинама река и речица. Суднице, школе, цркве, механе, нису у средишту села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служе за више оближњих села. Таква села су: Свилеуха, Врело, РАДЉЕВО, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд.

Радљево је на Кладници, на југ од Бргула, неравног али не и брдовитог изгледа. Куће су по странама брда, растурене и разређене по три џемата: Горњи до Јабучја, Доњи до цркве и Церовица до Скобаља.

Српска имена која су настала од презимена разрођених породица (ја бих рекао да је обрнуто, презимена од имена, оп. Милодан), или од мушких или женских имена и надимака је, између осталих и Радљево.

Селиште има свако село, само се различито зове. На сваком селишту су сачувани трагови живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељено. Особна имена селишта су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Старо Воће и Паланка. Ненасељено Старо Село, за разлику од Јабучја и других села, се налази у Радљеву али и у још неким селима.

Маџарска чаршија је у Бргулама до Радљева, на Пљоштаници, на месту где су данас Поповића куће. И ово је зиратно поље, на коме су се плугом и мотиком нашли многи стари бунареви гвожђа, оружжја и алат. И данас се један део овог поља или не може или се тешко и пажљиво зирати због многог камена и цигле, која се налазе у земљи. Сељаци причају да је била велика чаршија, која је имала своју цркву у Шимнатици и ишла манастиру у Лисо Поље.

Радљево је пре 200 (сада већ 300) година постало као раселица Бргула.

Порекло становништва-фамилија села Радљево:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

-Аћимовићи и Поповићи. Видети Поповићи и Аћимовићи.

-Бандулићи, прва половина 18. века, Крчмар у Колубари, Ђурђевдан.

-Бумбићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Никољдан, иста фамилија се у исто време доселила и у суседни Каленић и сродници су.

-Витли, после 1827. године, Добановци у Срему, не славе, нововерци.

-Влајићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Аранђеловдан.

-Достанићи и Малетићи. Видети Малетићи и Достанићи.

-Ђорђевићи, после 1827. године, Паљуви, Аранђеловдан, доводци уз матер.

-Ђурђевићи, после 1827. године, Бргуле, Никољдан, доводци уз матер.

-Зарићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђиц.

-Илићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.

-Јанковићи, после 1827. године, суседне Шарбане, Јовањдан, доведени уз матер.

-Јовановићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљез у Бандулиће.

-Ковчини, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.

-Кокановићи и Павловићи. Видети Павловићи и Кокановићи.

-Малетићи и Достанићи, прва половина 18. века, Косово, Ђурђевдан.

-Марићи, прва половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Стевањдан.

-Михаиловићи, после 1827. године, Уб, Мала Госпојина.

-Обрадовићи, после 1827. године, Галовићи-Ужице, Стевањдан.

-Павловићи и Кокановићи, прва половина 18. века, Бијељина, Ђурђевдан.

-Панићи, друга половина 18. века, Беомужевић у Подгорини, Лазаревдан.

-Петровићи, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.

-Поповићи и Аћимовићи, прва половина 18. века, Нова Варош, Св. Врачи, стара свештеничка породица.

-Радивојевићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Лучиндан.

-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Јабучје, Ђурђиц, прешли уз матер.

-Ратковићи, после 1827. године, Пљевље, Ђурђевдан. У исто време део фамилије се доселио у Забрежје, занатлијксе породице.

-Ристићи, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Никољдан.

-Симанићи и Ивковићи, прва половина 18. века, Пива, Јовањдан.

-Станојевићи, после 1827. године, Рађево Село у Подгорини, Ђурђевдан.

-Степановићи, после 1827. године, Бела Крајина, Игњатијевдан.

-Фаркаши, после 1827. године, Дебрецин, не славе, Маџари.

-Чолићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

Радљево се због куге раселило и од садашње цркве растурило на све стране. Из истих разлога покретала су се села: Скела, Ушће, Трлић (Добрић) и др.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (7)

  • Branko

    Zdravo
    ponadao sam se da cu u poreklu prezimena pronaci kao zitelje Radljeva i prezime Vitiz i li Vitez jer je moj pradeda po majci tu ziveo i radio. On se zvao Janko Vitiz, dok njegova supruga Marija Vitiz. Janko je drzao kafanu i bio je tada kako da kazem „gazda“ jer su drugi radili za njega.
    Janko Vitiz je bio Slovak a koliko se secam naselio se u Radljevu iz Kikinde recimo 1880 i neke godine. Moj deda po majci Ranko Plavsic (1905-1981) iz Karlovcica u sremu ozenio se sa Jankovom cerkom (mojom babom) Darinkom Vitiz.Njih dvoje su izrodili moju majku Ljubicu i ujaka Radomira.Moja baba Darinka Seka (1916-1994) je imala sestru Olgu koja se udala za izv. Matijasevica u selu Sarbane.Moju majku ne zanimaju rodjaci dok mene zanimaju itekako i hteo bih da istrazim malo naleto . Naime organizovao sam se da obidjem srbiju i vojvodinu biciklom a u povratku iz vojvodine dosao bih prvo u Radljevo iz Obrenovca pa tu makar na groblju da pokusam da ustanovim neke podatke. Samo se nadam da povrsinski kop nije unistio sve tragove o mojim precima.
    hvala na citanju
    pozdrav
    Branko Nis

    Одговори
  • Милодан

    Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.

    Општина Лазаревац:
    – Стрмово (обод)
    – Миросаљци
    – Јунковац
    – Сакуља
    – Барошевац
    – Медошевац
    – Зеоке
    – Мали Црљени (обод)
    – Вреоци
    – Велики Црљени
    – Цветовац

    Општина Лајковац:
    – Мали Борак
    – Скобаљ

    Општина Уб:
    – Каленић
    – Радљево

    Поузданост (полузваничних) података 95%.

    Одговори
  • Danijela

    Zdravo Branko,

    Ja sam Danijela,praunuka Olge Matijasevic koja je rodjena sestra tvoje bake Darinke.Zivim u Beogradu.Imamo jos zivih rodjaka u Radljevu.Imamo i u Obrenovcu Vitiz Boca i Dragica.
    Moj mail je danijela.mil@gmail.com pa ako dolazis do Beograda baci poruku pada se upoznamo.Moja mama Gordana Matijasevic je rbila u Nisu sa Olgom i Bozidarem kod tvoje bake u gostima.
    Pozdravi tvoju familiju i nadam se da cemo se uskoro upoznati.Mozes mi poslati svoj kontakt na moj mail.

    Pozdravi

    Одговори
    • Ranko Trifunović

      Ja sem zet Divne Kovačević Rođene 1919 godine u selu VRANIĆ od majke ANKE rođene VITEZ
      iz RADLJEVA od oca SAMUILA a JANKO je rođeni brat ANKIN tj DIVNIN ujak.DIVNA sada živi trnutno u selu Pranjani opština Gornji Milanovac još je veoma veoma bistra i sve pamti, ako Vas
      interesuje ona je ŽIVA enciklopedija. Poz Ranko Trifunović.

      Одговори
  • Nedeljko Vitiz

    Branko iako je tvoj post postavljen pre skoro cetiri godine,nazalost tek sad sam ga video.Ja sam direktni potomak Janka Vitiza od dede Milorada,oca Borivoja.Zivimo u Obrenovcu i bilo bi mi drago da se nekad sretnemo.Pozdrav i za Danijelu(Gocinu-Djurinu-Olginu).nedeljko68@gmail.com

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top