Порекло презимена, село Памбуковица (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Памбуковица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Поре Порекло становништва села Памбуковица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Поре Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Памбуковица (Уб)

Порекло презимена, село Памбуковица (Уб)

Порекло становништва села Памбуковица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Памбуковица је брдско и шумско тамнавско село, са обе стране речице Уба. Куће су на плећима брда по џематима, али се у позније доба осећа тежња за силажењем с брда у равнице, где се добија растурен тип.

Џемати са леве стране речица Уба су: Дрпићи око цркве и низ Мршинац, Парлог западни део до до Радуше, Јастребовац низ истоимени поток, Буковица низ речицу истог имена до Новака и Чучуга, с десне стране Убаче је Авала по истоименом брду.

На узвишенијим местима ове равнице нема ни бунара по неким селима, те се много муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Баталаге, Трлић, равнији делови: Чучуге и Памбуковица.

Има неколико тамнавских села, која су већим делом тамнавска а мањим делом брдска или џематска. Тако је Памбуковица малам Парлогом и Авалом брдска а другим деловима тамнавска.

У Памбуковици знатан део њеног (црквеног, оп. Милодан) имања заузели су Парложани а и цркви су оставили до 8 ха шумске и нешто мало зиратне земље, која се одржала и до данас. Када је Ј. Вујић у 1827. год. посетио цркву овог села, коју назива Мршиначком црквом, по истоименом потоку, која и данас постоји, нашао је да је црква и онда имала свога имања, на који је плаћала спасијски десетак.

Читаве породице дешава се, да немају мушких или ни мушких ни женских потомака па су принуђене, да за живота доводе усињенике, уљезе или остављају зетовима са стране. БАЛИНОВЦИ из Памбуковице, највећи богаташи у Горњем крају области, немају ни једног мушког потомка, мада их је до скора било у задрзи тројица браће.

О Циганима-Ромима, измеђи осталог пише:

Засеоци, насељени Циганима, имају своје засебне атаре, особеног су типа, са засебним међама и међницима, као: Ивреић и Бањаницама, Песак у Дрену, Дубрава у Грабовцу и Стублинама, Посово у Голој Глави, Цајинац у Кожухару, Дубрава у Јабучју, Рукладама и Рубрибрези, БУКОВИЦА у ПАМБУКОВИЦИ, Богдановица у Такову, итд.

Порекло становништва-фамилија Памбуковице:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

Балиновци, друга половина 18. века, Балиновић у Подговрини, Јовањдан.

-Вујићи, друга половина 18. века, Вујиновача-Подговрина, Никољдан.

-Глишановићи-Сакићи*. У ово село их је довео њихов сродник, чувени калуђер из прве половине 19. века при манастиру у оближњем Докмиру, Јоасаф. Јоасаф је још за живота уредио, да му потомци остану свештеници, што су и данас. Јоасаф је у околно село (Совљак) населио Георгијевиће-Протиће и Глигоровиће-Бранковиће (за њих пише да су из Мојковића у Рађевини и да славе Јовањдан)

-Грујичићи, после 1827. године, Беомужевић – Подговина, Јовањдан. Иста породица, односно њен један део, се населио у исто време и Брезовицу.

-Дрпићи, прва половина 18. века, Обајгора – округ Ужички, Лучиндан.

-Ђукићи, друга половина 18. века, Робељ у Подгорини, Јовањдан.

-Ђуртовићи, прва половина 18. века, Горње Кошље – Азбуковица, Ђурђевдан.

-Жујовићи, после 1827. године, Аранђеловдан, свештеничка породица, уљези у Бурмазе.

-Јањићи, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Никољдан, задружна кућа.

-Јеремићи, после 1827. године, Пљевље, Лучиндан.

-Капетановићи, прва половина 18. века, Босна, Стевањдан. Они тврде да воде порекло од босанске властелинске куће Капетановића, чији су преци примили ислам, а многи остали и православни.

-Кованџићи, после 1827. године, Ријека-Полимље, Лучиндан.

-Лукићи, после 1827. године. Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.

-Михаиловићи, прва половина 18. века, Колашин, Аранђеловдан.

-Моловићи, прва половина 18. века, Н. Жупа, Лучиндан. *Моловићи су потомци Пауна Моловића – Жупљанина, насељеног на Авали и одатле одсељеног у Бежанију код Земуна. По његовом имену назвала се Авала Паунова Буковица, а после Паун Буковица и, на крају, Памбуковица.

-Нинковићи, прва половина 18. века, Дрлаче у Азбуковици, Јовањдан.

-Петровићи, после 1827. године, Бобова-Подгорина, Ђурђиц.

-Попадићи, друга половина 18. века, Кунице у Подгорини, Стевањдан.

Пошарци, прва половина 18. века, Пошара код Ваљева, Ђурђиц.

-Ранковићи, после 1827. године, Ст. Река у Подгорини, Ђурђиц.

-Сакићи-Глишановићи, друга половина 18. века, Ст. река у Подгорини, Никољдан. *Већ описано код Глишановића.

-Ситарице, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.

-Црначићи, прва половина 18. века, Црнча у Азбуковици, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (7)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top